Fokus energetske obnove zgrada širom EU pokrenuće prvo lokalna zapošljavanja, ali će i podstaknuti tražnju u DIY kao izvor snabdevanja esencijalnih materijala za renoviranje.
Na nivou EU, tokom 2020. u proseku se na jedan milion evra sredstava namenjenih za energetsku efikasnost otvorilo 18 lokalnih radnih mesta dugoročnog karaktera. Sve evropske zemlje teže postizanju optimalnije potrošnje energije i smanjenju emisije CO2, što je delom i uzrok starosne struktura objekata. S druge strane, vlasnici objekata teže za optimizacijom svoje lične potrošnje, pre svega izdataka za troškove energije.
Stoga EU fondovi i države formiraju različite vrste pomoći kroz grantove, subvencije ili kredite sa povoljnijim uslovima namenjenim specifičnim vrstama radova za energetsku efikasnost. Ti radovi su pokretač kod vlasnika objekata da oni i svoja sopstvena sredstva upotrebe za dodatna renoviranja domova, što pojačava tražnju za proizvodima DIY kompanija.
Kuće kao dominantan format stambene gradnje za stanovanje u zemljama Evrope
U Hrvatskoj najzastupljeniji oblik mesta za stanovanja, prema broju objekata, jeste u kućama 77 odsto, a 23 odsto ukupne gradnje čine stanovi. Srbija, prema poslednjem popisu, prati sličan trend sa 65 odsto kuća, i 35 odsto stanova. Poređenja radi, svaki četvrti objekat u Češkoj i Nemačkoj je stambena zgrada dok pet od šest nekretnina u Rumuniji je kuća. Taj odnos u Francuskoj približan, ali Italijani preferiraju stambene blokove sa oko 71 odsto. Dakle, možemo reći da Evropljani u pravilu više žive u kućama nego u stambenim zgradama.
Međutim, dobar deo ukupnih kuća je starije gradnje i pridodavši na to da kuće zahtevaju i vlasnicima omogućavaju više ulaganja i renoviranja nego stambene zgrade, ne iznenađuje nas činjenica da je sve veći broj podsticaja države okrenut baš ka tim tipovima objekata. U Srbiji je najveći broj objekata izgrađen od 1961. do 1980 (1.217.457 objekata) pa očekujemo da će se vlasnici tih objekata usmeriti na obnovu i renoviranje kupujući DIY proizvode.
Energetska efikasnost kao inicijator potrošnje
U periodu gradnje pre 40 i više godina nije se kao danas posvećivala tolika pažnja zaštiti životne sredine i racionalizaciji troškova, pre svega energenata. Sve više DIY proizvoda završava u radovima na već postojećim objektima. Tako se u 2022. godini u Nemačkoj više od dve trećine volumena ukupne izgradnje (procenjena vrednost 312 biliona evra) odnosilo na radove na postojećim objektima.
Podsticaji koje je aktuelizovala Hrvatska delom će se odnositi i na sanaciju kuća oštećenih u zemljotresu u 2022, ali i na poboljšanje energetske efikasnosti drugih stambenih objekata. Stanovnicima Hrvatske biće na raspolaganju sredstva, između ostalih kategorija, za toplotnu izolaciju maksimalnog iznosa od 35.000 evra i zamenu spoljne stolarije maksimalnog iznosa 15.000 evra.
Za svaku od navedenih kategorija, subvencije će se odobravati do 60 odsto ukupnog iznosa radova, odnosno 80 odsto u slučaju kada su radovi na kućama oštećenih u zemljotresu, ali ne više od navedenih maksimalnih iznosa. Država je ograničila da izvedeni radovi budu limitirani i prema kategoriji vrednosti po kvadratnom metru, pa je tako, na primer, za radove na zameni stolarije maksimalni iznos 450 evra po kvadratnom metru.
Stanovnicima Srbije je obezbeđeno 1,79 biliona dinara bespovratnih sredstava subvencija do 65 odsto radova za poboljšanje energetske efikasnosti stambenih objekata. Subvencije koje su dostupne stanovnicima zemalja Adria regije su praksa koja se sprovodi i u zemljama Evrope - Nemačka i Italija daju od 20 odsto do 50 odsto bespovratnih sredstava za zamenu prozora, dok grantom Nemačka razvojna banka (KfW) od 50.000 evra mogu se renovirati starije stambene jedinice.
Uticaj na DIY industriju
Efekat subvencija država ili fondova DIY kompanije gledaju kao svojevrsni pokretač svoje prodaje. Stanovnici najčešće renoviranje ne završavaju poslovima za koje su prikupljene subvencije, već uključuju dodatne radove koje finansiraju iz sopstvenih prihoda. Sa strane ponude u tom slučaju se nalaze proizvodi DIY kompanija ali I Do It For Me usluge (usluge rada koje DIY kompanije pružaju kupcima) kao dodatni generator njihovih prihoda.
Rezultati su vidljivi kada su slični programi sprovedeni u Francuskoj gde je jedan evro državne pomoći povukao 12 evra sopstvene potrošnje stanovništva. Slično, u Holandiji, privatna ulaganja iznosila su 83 evra za svaki jedan evro državne pomoći, a na Malti 10 evra.
Prema istraživanju Evropske komisije, opšti trend kako u Evropi tako i u Adria regionu je da su u proseku ispitanici na kraju 2022. i 2023. godine naveli da nisu skloni da troše novac na renoviranje objekata u narednih 12 meseci, primarno kao rezultat slabljenja kupovne moći. Skladno tome, naša očekivanja su da će doći do pada tražnje u industriji DYI proizvoda, međutim, nepovoljno makroekonomsko okruženje biti će ublaženo upravo navedenim subvencijama države i omogućiti DYI industriji da relativno bezbolno prebrodi ove kratkoročne izazove.
.webp){kind=icon}
