Kripto zabada nos u američke ekonomske probleme

Nekoliko važnih makroekonomskih pitanja zbunjuje ekonomiste, Federalne rezerve (Fed) i sve ostale. Zašto je inflacija tako visoka? Šta stoji iza rasta cena nekretnina? I zašto je preduzećima tako teško da pronađu radnike?

Jedinstvenog odgovora, naravno, nema, ali ima nekoliko kredibilnih. Nedostatak ponude, snažna potražnja potrošača i rat Rusije i Ukrajine nesumnjivo doprinose višim cenama. Usporavanje izgradnje kuća, zajedno sa obnovljenim interesovanjem za predgrađa tokom pandemije, rezultiralo je nestašicom stambenih prostora. Pandemija je motivisala i neke radnike da se ranije penzionišu, dok je drugima otežavala povratak na posao.

Ipak, pitanja ostaju otvorena, sugerišući postojanje i drugih faktora u igri. Postoji velika šansa da su jedan od njih kriptovalute.

Prihvaćen je stav da dostupnost - ili nedostatak - novca utiče na ekonomiju, menjajući želju i sposobnost potrošača da troše. Zato je Fed štampao bilione dolara kako bi podstakao američku privredu nakon finansijske krize 2008. i ponovo tokom pandemije. To je takođe razlog zašto Fed sada nastoji da pooštri ponudu novca kako bi oslabio potrošnju i inflaciju. Najpopularnije kriptovalute, kao što su bitcoin i ethereum, lako se pretvaraju u dolare, tako da je opravdano razmišljati da bi i one mogle imati sličan uticaj na privredu.

Bilo je bojazni od toga tokom većeg dela njihovog kratkog postojanja. Sredinom 2020. godine, otprilike deceniju nakon debija bitcoina, globalna tržišna vrednost kriptovaluta bila je samo 250 milijardi dolara, prema CoinMarketCapu, što je tek delić od 18 biliona dolara u opticaju u to vreme, mereno takozvanim M2 proračunom novčane mase. Ali obim uticaja kriptovaluta se znatno proširio u mesecima koji su usledili, uz dostignutu tržišnu vrednost od blizu tri biliona dolara krajem 2021.

Evo šta se tokom istog perioda dogodilo privredi: inflacija, merena indeksom potrošačkih cena, porasla je 9,4 odsto od juna 2020. do kraja 2021. godine, najviše u bilo kom uporedivom periodu od ranih osamdesetih. Američki S&P/Case-Shiller nacionalni indeks cena nekretnina porastao je 29 odsto, što je znatno više nego tokom bilo kog uporedivog perioda unazad do kreiranja indeksa 1987. godine, uključujući i početak nekretninskog balona sredinom dvehiljaditih. Broj otvorenih radnih mesta se više nego udvostručio na blizu 11,5 miliona (sa 5,5 miliona), što je najveći skok u apsolutnim brojevima ili na osnovu procentnih kretanja od početka baze podataka 2000. godine.

Onda je došlo do propasti kripta. Od kraja 2021, kriptovalute su ostale bez dva biliona dolara tržišne vrednosti, njihova globalna tržišna kapitalizacija je pala za dve trećine na oko jedan bilion dolara. Iako se izveštava o ekonomskim brojevima sa kašnjenjem od mesec ili više, već sada su uočljivi indikatori da se inflacija i tržišta nekretnina i rada hlade. Inflaciona očekivanja su opala, kao i cene nekih komponenti CPI (indeks potrošačkih cena), naročito benzina. Čini se da rast cena stambenih prostora usporava, a na nekim mestima cene najverovatnije i padaju. Broj otvorenih radnih mesta je opao za 1,7 odsto ove godine do maja, a neki poslodavci kažu da postaje lakše pronaći radnike.

Bloomberg

 

Ne sugerišem da su kriptovalute isključivo, pa ni uglavnom odgovorne za ove šire ekonomske trendove, i to ne samo zato što je teško odrediti koliki se deo globalnih dobitaka i gubitaka od kriptovaluta može pripisati Amerikancima. Međutim, one jesu faktor, možda i veliki. U istraživanju Redfina sprovedenom blizu dostizanja vrhunca vrednosti kriptovaluta u decembru 2021. godine, 11,6 odsto kupaca koji su prvi put kupili stambeni prostor reklo je da je barem deo njihovog učešća došao od kriptovaluta. To je skok sa 8,8 odsto u 2020. i 4,6 odsto u 2019. godini, vođen astronomskim rastom kriptovaluta tokom tog perioda.

Čini se i da je profit od kriptovaluta doprineo nedostatku radne snage. U istraživanju koje je sproveo CivicScience prošlog oktobra, 11 odsto ispitanika je reklo da su prihodi od kriptovaluta omogućili njima, ili nekome koga poznaju, da napusti posao. Taj broj je 44 odsto za ispitanike koji zarađuju manje od 25.000 dolara godišnje, i šokantnih 75 odsto za one koji zarađuju od 25.000 do 50.000 dolara. Upravo to je raspon plata za poslove gde je nedostatak radnika bio najakutniji, kao što su maloprodaja, zdravstvena i socijalna pomoć i putovanja.

Jedan od razloga zbog kog centralni bankari ubrizgavaju novac u privredu tokom krize jeste taj što veća količina dolara koji se bacaju unaokolo čini da se ljudi osećaju bogatijima. Očekivano, to je ono što je, po svemu sudeći, doprinelo naletu kriptovaluta. Više od polovine ispitanika u istraživanju CivicScienca reklo je da je ulaganje u kripto uvećalo njihovo lično bogatstvo. Najveći procenat je bio u grupi sa zaradom od 25.000 do 50.000 dolara, gde je više od 60 odsto kazalo da ih je kripto učinio bogatijima.

Ako kriptovalute nastave da padaju, sumnjam da će ispitanici u novim anketama ukazati na niže cene kriptovaluta kao razlog zašto su se vratili na posao ili smanjili potrošnju ili odložili kupovinu stambenog prostora. To će biti još jedan pokazatelj da kriptovalute možda pokreću ekonomiju na načine koji su važni za ekonomiste i Fed.

Jedno od ranih i često ponavljanih upozorenja u vezi sa kriptovalutama je da bi one na kraju mogle da poremete napore centralnih banaka da stabilizuju tržište rada i inflaciju. Taj dan je verovatno već došao.

 

Da kontaktirate sa autorom ove priče:

Nir Kaissar na nkaissar1@bloomberg.net

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar