Banke pokazuju mišiće. Koliko će ih pogoditi najavljeni ekstraporez?

Podstaknute rastom referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), evropske banke imaju snažan alat za plasiranje svojih sredstava bez rizika uz neto profitnu maržu višu nego što su navikle kada je cena plasiranja novca kod ECB bila čak negativna. Takođe, rast kamatnih stopa na depozite ne prati rast kamatnih stopa po kojima komercijalne banke investiraju ta ista sredstva. Uz to, visoka likvidnost u sistemu omogućava bankama da ne dižu značajnije kamatne stope na depozite građana i kompanija.

Sve to najbolje se vidi kada se posmatra učinak akcija UniCredita, čija se cena u godinu dana više nego udvostručila nakon desetog kvartala zaredom u kom kompanija beleži rast profitabilnosti. Izuzimajući ranije pomenute razloge, postoji još nekoliko objašnjenja ovakvog rasta vrednosti deonice.

Jedan od njih zasigurno je i dolazak na mesto predsednika uprave Andree Orcela, koji je pokrenuo proces restrukturiranja i smanjivanja troškova, srezavši broj zaposlenih za 11 odsto. S druge strane, pokrenuo je snažan otkup akcija i isplatu dividendi - samo u sledeće dve godine oko 13 milijardi evra - što je preko 30 odsto trenutne tržišne kapitalizacije kompanije, a svaka od ovih odluka ima kao cilj vraćanje poverenja investitora. Takve iznose omogućava mu zona komfora koja je povezana s neto profitnim maržama, kao i snažan pokazatelj CET1 adekvatnosti kapitala, koji je duplo viši od potrebnog. Dividendni prinos nešto je niži u odnosu na ostale uporedive evropske banke, međutim, izuzimajući Intesu Sanpaolo, one nemaju tako snažan otkup akcija.

Kretanje cena deonica odabranih banaka - Izvor: Bloomberg, BBA analiza

Do slabijeg učinka ostalih posmatranih banaka ove godine došlo je iz različitih razloga. Što se tiče Erste Bank Grupe, tu se takođe vidi isto rast profitabilnosti, ali nisko likvidno austrijsko tržište, a i niži "free float" u odnosu na italijanske banke, ne omogućavaju značajniji rast akcija kao kod UniCredita. Raiffeisen pak ima velikih problema s rešavanjem velike zavisnosti od podružnice u Rusiji, gde trenutno razmišljaju o izlasku, ali bez konkretnih planova, zbog čega su ih investitori kaznili, posebno nakon upozorenja ECB da krenu u odvajanje ruskog dela poslovanja.

Izvor: Bloomberg, BBA analiza

Najava vlade Italije o uvođenju poreza na ekstraprofite komercijalnih banaka zabrinula je tržišta kapitala i u kratkom roku znatno smanjila tržišne kapitalizacije. Ipak, prema prvim procenama analitičara, taj udarac neće biti snažan, uzimajući u obzir da se očekuje naplata poreza od dve milijarde evra u jednoj godini.

Isto tako, same banke dobro su kapitalizovane, što je vidljivo iz stopa redovnog osnovnog kapitala, kao i samog "buffera" (zaštitni sloj kapitala, prim. aut.) ukoliko dođe do nekih problema u sistemu. Još jedan od razloga zašto su banke u dobroj poziciji je i rekordno nizak udeo NPL-ova u ukupnim kreditima, od svega dva do tri odsto, u zavisnosti koja banka je u pitanju.

Iako se bliži kraj rasta referentnih kamatnih stopa, odnosno blizu smo terminalne stope, te dolazi do postepenog rasta kamatnih stopa na depozite, banke će i dalje u narednom periodu ostvarivati visoke stope profitabilnosti, s obzirom na vrlo dobru neto profitnu maržu.

Ako gledamo očima investitora, u najvećim problemima je Raiffeisen Bank. Očekuje se da će čak 25 odsto neto kamatnih prihoda i 47 odsto neto prihoda od naknada u odnosu na ukupne neto prihode cele Raiffeisen Grupe u 2023. doći iz Belorusije i Rusije. Zapravo, niska valuacija od svega 30 odsto cene u odnosu na knjigovodstvenu vrednost i 140 odsto u odnosu na zarade uz solidni dividendni prinos može biti dobar mamac za ulaganje u narednom periodu ukoliko se reše problemi s dezinvestiranjem ruske podružnice.

Generalno posmatrano, ukoliko banke nastave sa praksom dobrih, poneke čak i snažnih otkupa akcija i isplata dividendi, može se očekivati dalji porast cena akcija uzrokovanih očekivanjima dobrih povrata za kapital investitora.