Sirovinama se trguje u Londonu od 24/7, a regulatori rade od 9 do 17

Spavati za volanom je uvek hiperbolički kliše. Međutim, u slučaju Londonske berze metala (LME) i njenih regulatora, to nije metafora; to je doslovan opis prošlogodišnje krize na tržištu nikla.

U ključnim časovima, tokom noći u Londonu sa 7. na 8. mart, svi koji su trebali da budu na oprezu, od rukovodilaca razmene do britanskih regulatora i vladinih zvaničnika, bili su u krevetu. U eri kada je trgovina robom postaje posao koji se obavlja 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, regulacija je i dalje lagani posao od devet do pet.

Sada, zahvaljujući pravnom sistemu, znamo unutrašnju priču o previranju, skoro iz minuta u minut. Tokom tri dana saslušanja u Višem sudu u Londonu krajem juna, i na 649 stranica izjava svedoka, slika koja se pojavila je duboko zabrinjavajuća. U jednom trenutku, cene nikla su skočile skoro 250 odsto za manje od 36 sati. Ipak, alarmi se nisu čuli dovoljno glasno unutar LME ili bilo kog regulatornog tela. Svi su kolebanje cena shvatili više kao štucanje nego krizu, ne uspevajući da ocene povećanje stresa na tržištu. Dok nije bilo prekasno. Neverovatno, berza i njeni regulatori su dozvolili da se trgovina niklom odvija tokom trgovanja u Aziji, ali niko nije smatrao da je mudro ostati budan kako bi pratio aktivnost. Ili makar da je neko proverio da li je neko drugi bio budan.

Bloomberg Mercury

 

Kriza trgovanjem nikla je možda počela u opskurnom uglu finansijskog tržišta - ali se mogla proširiti daleko dalje. Uzmite u obzir sledeće: 8. marta 2022. klirinška kuća LME je trebalo da brokerima da rok od sat vremena da polože skoro 20 milijardi dolara za jemstvo - zahtev za koji su rukovodioci LME izračunali da je mogao da uništi između pet i devet brokera sirovina tog jutra. Na finansijskim tržištima, kada domine počnu da padaju, niko ne zna kada i gde prestaju.

Umesto toga, LME je prekinuo trgovanje niklom i otkazao ugovore vredne milijarde dolara, tako da su brokeri bili pošteđeni poziva za dodatnim kolateralom.

Haos nije nastao zbog nedostatka upozorenja. Prethodnog dana, 7. marta, cene nikla su porasle za skoro 70 odsto, što je navelo LME da raspravlja o osnovanosti obustavljanja trgovine; finansijski regulator Velike Britanije je obavešten, a vrh berze je održao poziv sa zvaničnicima u britanskom ministarstvu finansija da ih obavesti o stanju. Znali su svi koji su trebali da znaju.

Pa ipak, uprkos tome, svi u Londonu su otišli ​​na spavanje dok se tržište otvaralo za azijsku trgovinu. "Videćemo sutra u 08.00-09.00", napisao je Matthew Chamberlain, izvršni direktor berze, u mejlu neimenovanom zvaničniku britanskoj Upravi za finansijsku regulativu (FCA). Bilo je 21.36 7. marta, a nadgledanje situacije bilo je u rukama malog tima mlađih zaposlenih na LME u Hongkongu. FCA nije odgovorila sve do sledećeg dana. Ako je neko drugi - recimo, u Banci Engleske (Bank of England) ili ministarstvu finansija UK (UK Treasury), bio zabrinut - ni oni nisu progovorili.

Kada se Chamberlain probudio sledećeg jutra oko 5.30 ujutru u Londonu, cene nikla su porasle za dodatnih 25 odsto. Ubrzo nakon toga, skočile su vertikalno, dostigavši vrhunac od 101.365 dolara po metričkoj toni, duplo više od prethodnog dana na zatvaranju od 48.078 dolara po toni.

Bloomberg

 

Slučaj na Višem sudu se fokusira na to da li je LME pravilno postupio otkazivanjem trgovanja niklom u vrednosti od 12 milijardi dolara tokom ranih sati 8. marta. Milijarder, tajkun i vlasnik hedž fondova Paul Singer tvrdi da nije. Koliko god da je pravni izazov važan, manje sam zabrinut zbog pravne bitke LME-Singer, a više zbog regulatora tržišta sirovina koji London nazivaju domom. Osim metala poput nikla, bakra i aluminijuma, tu su nafta i rafinisani naftni proizvodi, plus prirodni gas, kafa, šećer i nekoliko drugih sirovina. Za finansijsku trgovinu robom, London je - zajedno sa Njujorkom i Čikagom - najvažniji grad na svetu.

Najneobičniji podatak iz izjava svedoka je koliko su malo FCA, Banka Engleske i Vlada Ujedinjenog Kraljevstva – kada su bili budni – znali o krizi dok se odvijala. Dana 7. marta, Chamberlain je imao samo jedan telefonski razgovor sa regulatorom – na sopstvenu inicijativu, a ne obrnuto – a zatim i pregršt mejlova. FCA je spavao za volanom ne samo noću, već i u po bela dana.

U jednom pasusu, izvršni direktor berze kaže da je bivši glavni operativni direktor LME mislio da regulator nije imao "dovoljno razumevanje" za tržište metala. U drugom pasusu, trenutni šef usaglašenosti i regulative na LME zajedljivo kaže da je FCA, na vrhuncu krize, postavljala "smešna" pitanja.

Osim regulatornog sloma, ono što jasno proizilazi iz ovog slučaja je finansijska slabost mnogih brokera sirovina, koji nemaju kreditne linije da izdrže velike potrebe za gotovinom. U jednom trenutku, LME se plašio da će nekoliko brokera propasti ako se suoče sa gotovinskim pozivima za manje od 100 miliona dolara za svakog od njih. Hitno su potrebne veće kapitalne obaveze za sve koji su uključeni u poslove sa sirovinama - ne samo u metalima, već i na drugim tržištima sirovina u Londonu (kao i Njujorku i Čikagu). Naravno, industrija bi mrzela da uloži više novca. Ako berze ne zahtevaju promene, regulatori bi trebalo.

Ono što je kriza nikla otkrila nije samo da je LME spavao za volanom metaforičkog automobila. Mnogo gore je to što se čini da su i svi ostali u autu dremali: FCA, Banka Engleske i ministarstvo finansija UK. Nemojte se iznenaditi ako na tržištu sirovina, ranije pre nego kasnije, dođe do sudara.