.webp){kind=icon}
Dim od požara u Kanadi se vratio da se osveti jer je još jednom milionima Amerikanaca rečeno da ostanu unutra prošle nedelje ili da nose maske kako bi se zaštitili od opasno visokog nivoa zagađenja vazduha. Kao astmatičar, plašim se za sve obolele.
Dim od šumskog požara - koji sadrži gadne materije kao što su čestice, opasni zagađivači vazduha i azot-dioksid - loš je za sve, ali može biti opasan po život za one sa već postojećim respiratornim stanjima kao što je astma. Njujork je 7. juna ove godine imao najgori kvalitet vazduha od svih gradova na svetu; posete hitnoj pomoći zbog stanja povezanih sa astmom su porasle.
U januaru je za London izdato upozorenje o visokom zagađenju vazduha jer su slab vetar i pokrivač veoma hladnog vazduha ukazivali na to da su se zagađivači akumulirali, da se zadržavaju umesto da se raspršuju. Skoro nedelju dana osećala sam kao da mi nešto teško sedi na grudima. Umesto da mi ulazi i izlazi iz pluća, vazduh je škripao, zviždao i šištao. Moji inhalatori, obično izvor trenutnog olakšanja, jedva da su napravili razliku.
Opširnije
Širi se smrtonosna gljivica Candida auris. Ovo su odgovori na ključna pitanja
Smrtonosna gljivica otporna na lekove koja se širi SAD doživela je drastičan porast slučajeva tokom pandemije kovida.
26.03.2023
Višak kofeina u krvi može vas održati vitkim, pokazala studija
Viši nivoi kofeina u krvi mogu pomoći ljudima da ostanu vitki i smanje rizik od dijabetesa, sugeriše nova naučna studija.
18.03.2023
Unilever otvara debatu o tome šta je definicija nezdrave hrane
Unilever sada objavljuje koliko su njihovi proizvodi zdravi ili ne.
29.10.2022
Okidač koji je uzrokovao ispoljavanje moje astme bio je blag u poređenju sa onim sa čim su se ljudi u Njujorku suočili početkom prošlog meseca, kada je indeks kvaliteta vazduha dostigao 366 - 24 puta više nego što Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da je u redu. SZO procenjuje da je problem u vezi sa astmom osetilo 262 miliona ljudi u 2019. godini i da je izazvala 455.000 smrti. Zagađenje vazduha nije opasno samo za ljude sa već postojećim oboljenjima, već može i da dovede do plućnih bolesti.
Međutim, astma nije samo problem zagađenja vazduha, već je na nekoliko načina povezana i sa klimatskom krizom.
Ono što je loše za planetu, štetno je i za astmatičare. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem, industrijski objekti i peći na drva ne ispumpavaju samo ugljen-dioksid, takođe predstavljaju zagađivače koji mogu zapaliti disajne puteve ljudi, izazivajući potencijalno smrtonosne emfizematozne napade. Studija EPA (engl. The Environmental Protection Agency - Agencija za zaštitu životne sredine) iz 2023. pokazala je da bi se broj novoobolelih od astme mogao povećati između četiri i 11 odsto pri 2°C, odnosno 4°C globalnog zagrevanja.
A klimatske promene takođe pogoršavaju astmu tako što pogoršavaju uobičajene okidače. Kako se planeta zagreva, možemo računati na više šumskih požara poput onih u Kanadi. Sezona alergija je sve duža i oštrija, što je takođe loša vest za obolele od polenske groznice. Čak i vreme pravi ogromnu razliku: vruć, vlažan vazduh može da zapali disajne puteve, kao i da poveća prisustvo zagađivača poput ozona koji - pogađate - takođe pogoršava simptome astme.
Dobra vest je da, pošto se većina zagađenja vazduha stvara lokalno, može se kontrolisati. Tim Dexter, menadžer kampanje za čist vazduh u organizaciji Asthma + Lung UK, vidi mogućnosti za poboljšanje kvaliteta vazduha i borbu protiv klimatskih promena u isto vreme: "Zato što su oni tako povezani, rešenja za jedno su često rešenja za drugo", rekao je on. Zamena kratkih putovanja automobilom za šetnju ili bicikl, ne ostavljajući motore u praznom hodu i napuštanje peći na drva su brza i laka rešenja.
Ironično, mnogi inhalatori na koje se astmatičari oslanjaju emituju gasove staklene bašte. Inhalatori čine tri odsto celokupnog ugljičnog otiska Nacionalne zdravstvene službe Ujedinjenog Kraljevstva; farmaceutski gigant GSK Plc procenjuje da skoro polovinu njegovog uticaja na klimu izazivaju inhalatori koje proizvode.
Specifični krivci su inhalatori sa odmerenim dozama pod pritiskom, koji koriste hidrofluorougljenike (HFC) za aplikaciju leka. HFC, koji se takođe nalazi u frižiderima i aerosolima, jesu gasovi staklene bašte sa mnogo većim efektom zagrevanja od ugljen-dioksida.
Ako ste astmatičar, možda imate dva inhalatora: inhalator za održavanje i inhalator za spasavanje. Inhalatori za održavanje se koriste svakodnevno kako bi se stanje držalo pod kontrolom. Inhalatori za spasavanje su brzo delujući ublaživači kada se osećate bez daha i piskanje pluća.
Postoje jednostavne alternative za inhalatore za održavanje - umesto pMDI, oboleli mogu da pređu na takozvane inhalatore sa suvim prahom, koristeći duboke, snažne inhalacije da udahnu dozu. To je sjajno ako imate kapacitet pluća. Ali u hitnim slučajevima - i za pacijente koji se bore sa gubljenjem daha, kao što su deca ili stariji ljudi - to možda nije opcija. Dakle, kako nastaviti da pružate ljudima pristup medicinskim uređajima koji spasavaju život, a istovremeno smanjujete emisije?
To je postao prioritet za GSK, kaže Margaret Rumpf, globalni komercijalni direktor etabliranih farmaceutskih proizvoda u kompaniji. GSK "značajno" ulaže u program istraživanja i razvoja sa ciljem da smanji emisije iz svog plavog pMDI inhalatora koji spasava za čak 90 odsto. Trenutno je u kliničkim ispitivanjima – što mora da se uradi kako bi se osiguralo da bude jednako bezbedno i efikasno kao prethodna iteracija i da postoje neke važne prekretnice koje još treba postići – ali postoji osećaj hitnosti, rekala mi je Rumpf.
Imam neke simpatije prema farmaceutskim kompanijama koje su već potrošile stotine miliona dolara da postupno ukinu CFC inhalatore koji su doprineli stvaranju rupe u ozonskom omotaču. I GSK i AstraZeneca Plc efektivno ponavljaju taj napor radeći na inhalatorima sa niskim sadržajem ugljenika. To je vrsta teškog posla na smanjenju emisija u koji sve kompanije moraju da ulažu.
Takođe je potrebno raditi na propisima i podizanju svesti javnosti. To je teška ravnoteža - ljudi ne bi trebalo da se osećaju krivim što uzimaju lekove i definitivno ne bi trebalo da prestanu da ga uzimaju. Ipak, 70 odsto recepata za inhalatore je za pMDI u Velikoj Britaniji (VB), u poređenju sa 47,5 odsto u Evropi. Autori studije o smernicama pre pandemije za lekare u VB zaključili su da se pružaoci usluga "često usmeravaju ka upotrebi MDI". To sugeriše da može biti mnogo ljudi na inhalatorima sa visokim sadržajem ugljenika koji bi mogli da se nose sa alternativom koja je pogodnija za planetu, ali nisu ni svesni problema.
Iako je doprinos inhalatora za astmu klimatskim promenama mali u odnosu na sagorevanje fosilnih goriva, to je dobra ilustracija kako ništa ne izmiče spirali klimatske krize.
