Duboka lažna revolucija može doneti preporod medija

Ruski producent pop muzike Iosif Prigozhin (ne mešati sa Yevgeny Prigozhin, osnivačem Wagnerove plaćeničke vojske) javno podržava Vladimira Putina i rusku invaziju na Ukrajinu. Ranije ovog meseca, međutim, snimak Prigozhinovog telefonskog razgovora sa psovkama sa sankcionisanim milijarderom Farkhadom Akhmedovom, procurio je na Youtube - i na njemu obe strane proklinju "Sotonu" Putina, njegov pohlepni, nesposobni tim i njegov glupi rat.

Sadržaj razgovora je umereno zanimljiv, a uvrede i pritužbe su dobre za smeh, ali u krajnjoj liniji, snimak ne nudi ništa posebno otkrivajuće. Godinu dana nakon invazije, teško da je novo saznanje da je Putin uvukao Rusiju u rat protiv volje njene hedonističke poslovne elite, da ova elita negoduje zbog neprijatnosti sankcija i da se ipak neće javno suprotstaviti Putinu jer je to sigurno put u propast. Ono što je uočljivo u vezi sa curenjem je Prigozhinova odbrana: on tvrdi da je razgovor, ili barem njegovi delovi, generisan korišćenjem veštačke inteligencije - a danas je nemoguće dokazati suprotno.

"Neuronske mreže danas rade svakakva čuda", rekao je Prigozhin u intervjuu. "Ovaj snimak je mešavina fraza koje smo izgovorili i onih koje su generisane, ali nikada nisu izgovorene."

Sada kada je svet video realistične slike Putina uhapšenog i suđenja u Hagu, Putina koji kleči pred suverenom Xi Jinping, Donald Trump koji pokušava da se odupre hapšenju, ali svejedno završava u zatvoru, pape Franje koji nosi lažni Balensijagin mantil, zašto ne i lažni telefonski razgovor između dvojice bogatih Rusa koji vređaju Putina? Sada kada veliki jezički model može ubedljivo da imitira stil bilo kog pisca, živog ili mrtvog, zašto ne i stil pomalo pripitog muzičkog menadžera?

Neki ljudi će tvrditi da mogu odmah da kažu da li je digitalni objekat - sliku, tekst, audio ili video fajl - stvorila generativna veštačka inteligencija, a oni to već čine: primetili su da papa na virusnoj slici ima čudan desni ekstremitet, naočare mu nisu sasvim u redu, a u svakom slučaju, ne bi nosio ništa ovako glupo. Stručnjaci tvrde da bi snimak Prigozhin - Akhmetov bilo gotovo nemoguće (ne 100 odsto nemoguće) lažirati potpuno ili delimično. Ne bih, međutim, pridavao puno poverenja takvim tvrdnjama, jer one mogu biti zasnovane na stručnosti ukorenjenoj u prošlom iskustvu. Ovo su revolucionarna vremena, a skok kvaliteta usluga veštačke inteligencije kao što su ChatGPT i Midjourney je bio toliko ogroman da bi bilo kratkovido ne očekivati potpuno realističan rezultat u doglednoj budućnosti. Čini se da se lakoća generisanja bilo koje vrste medija već eksponencijalno povećava. Bez sumnje ćemo biti nasilno hranjeni ovim stvarima – "sve dok laž nije istina, dok dan ne bude noć, dok se pogrešno ne oseća ispravno", kako je jednom pevao Iggy Pop. Većina ljudi se neće ni potruditi da pogleda dovoljno izbliza, a kamoli da koristi sve složene alate koji će biti potrebni za autentifikaciju medijske datoteke.

Donedavno, pojava dobrog dipfejka bila je vredna vesti. Lažnom bi se moglo uživati i razotkriti, mračna budućnost bi se mogla poluozbiljno predvideti. I danas se ovako tretiraju slika pape i neke druge takve vrste. Ali pošto je budućnost već tu, ovi koraci su iza krivine. Lažne stvari su deo nove stvarnosti, a Prigozhinova odbrana je predodređena da postane sveprisutna - i lako joj je pribeći kao što je laicima lako da kreiraju lažnjake.

Ovakav razvoj događaja bi trebalo da znači kraj društvenih mreža kao izvora vesti. Danas ih otprilike polovina Amerikanaca koristi kao takve, ali kada shvate da više nije moguće utvrditi da li je nešto na njima stvarno na staromodan način — što znači da ga je kreirala ista osoba koja ga je potpisala ili da prikazuje šta tvrdi da prikazuje - trebalo bi da prestanu. Naravno, ne da će to nužno - mnogi od nas više vole da traže udobnu verziju sveta nego da se suoče sa neprijatnom stvarnošću. Za one koji traže razumnu aproksimaciju istine, međutim, upotreba Twittera, Facebooka i ostalih će postati manje pouzdano korisna i oduzimati više vremena. Čak i sada, filtriranje buke predstavlja izazov. U digitalnoj stvarnosti koja se trenutno može falsifikovati, to će zahtevati stalnu pažnju.

Vlasnik Twittera Elon Musk tvrdi da je plaćanje verifikacije naloga jedina opcija za korisnike društvenih mreža koji žele da nastave da komuniciraju sa ljudima, a ne sa veštačkim entitetima. "Sada je trivijalno pokrenuti 100.000 ljudi koji nalikuju botovima za manje od penija po nalogu", napisao je na Twitteru. "Plaćena verifikacija povećava cenu bota za ~10.000 odsto." Takođe je predvideo da će plaćena autorizacija uskoro učiniti Twitter jedinom mrežom od poverenja jer će prestati da prikazuje neproverene (to jest, neplaćene) naloge u korisničkom algoritmu "Za tebe" (For You).

Argumenti mogu pomoći Musku da prikupi neke prihode, ali nemaju smisla iz bilo koje druge perspektive. U zavisnosti od toga koliko je sadržaj koji je generisala veštačka inteligencija koristan za njegove masovne proizvođače, sedam dolara po nalogu koji Musk naplaćuje može biti prihvatljiva cena, a veliki broj stvarnih ljudskih korisnika će pomoći u širenju sadržaja ako padnu na njega, smatrajući ga korisnim za svoje svrhe ili jednostavno za zabavu.

Revolucija veštačke inteligencije će takođe izazvati pustoš u pretraživanju veba, preferiranom istraživačkom metodu većine studenata, nekih akademika i mnogih današnjih novinara. Čak i ako su veze navedene u rezultatima pretrage, one mogu dovesti do lažnih izvora; trenutni alati mogu da popune čitave knjige i akademske časopise sadržajem koji su kreirali veliki jezički modeli. Ono što se danas smatra pouzdanim izvorom, sutra može biti nepovratno oštećeno upotrebom novih  "magičnih" tehnika koje će biti srećni okidači. Dakle, pretraga kao produžetak mozga - način na koji ga većina ljudi danas koristi - potencijalno postaje groteskni modifikator stvarnosti.

Prava revolucija često briše obrasce ukorenjene navike. Međutim, može vratiti neke još starije, zaboravljene.

Ono što je svet tehnologije počeo da naziva "nasleđenim medijima" ima priliku da povrati veliki deo svog izgubljenog kredibiliteta i uticaja. Dovođenje do ljudi i rad u arhivama iz stvarnog sveta, analognim ili digitalnim, opet su, kao i pre 30 godina, gotovo jedini načini da se sazna pravo stanje stvari. Sposobnost dobijanja informacija iz direktnog izvora odjednom postaje vrednija za radoznalog tragaoca za informacijama i potrošača informacija zabrinutog za istinitost. Novinari su obučeni komunikatori, anketari, tragači za zrncima značenja vrednim vesti u bezbroj dosadnih dokumenata. Čak i oni od nas koji ove veštine nedavno nisu praktikovali zbog fascinacije savremenim tehnološkim alatima mogu brzo da se prisete kako su se stvari radile pre nego što su ovi alati postojali.

"Nasleđeni mediji" za koje radimo izgubili su svoju ulogu čuvara informacija pošto je tehnologija izbrisala početne, ulazne barijere. Sada su proverena i dokazana sposobnost dobijanja pravih informacija i stroga pravila protiv lažiranja odjednom ponovo relevantni. Zvuk koji je procurio na vebu je bezvredan kada se ne može potvrditi autentičnost - ali snimak koji je napravio određeni novinar koji ima posao da štiti i novinska organizacija sa reputacijom koju treba da čuva je druga stvar. Odbrana veštačke inteligencije Iosifa Prigozhina verovatno će biti ništavna za Putina, poznatog po svojoj osvetoljubivosti. Međutim, kao običan potrošač vesti, jednostavno ne mogu da budem siguran da je on zaista rekao stvari koje se čuju na snimku – i voleo bih da je snimak snimio novinar kome mogu da verujem.

Mediji i dalje mogu da proprate ovu priliku: da bi je iskoristili, potreban je određeni povratak osnovama u radu sa ljudskim izvorima i na licu mesta, a to može biti skup poduhvat. Međutim, investicija se može isplatiti. U svojoj suštini, vesti su zanatski proizvod sa širom privlačnošću od, recimo, ručno rađenih cipela ili bicikala po meri - i, kao i oni, ne mogu se zameniti rezultatom najsavršenijeg AI modela.