NATO-ova smernica od dva odsto je glupa ali potrebna

Nazivaju ga "smešnim", "besmislenim" i „jednom od najbesmislenijih i zaista glupih“ merila do sada. Godine 2014, nakon ruske ilegalne aneksije Krima, NATO saveznici su se sastali u Velsu i obavezali na broj. Države članice bi "stremele da se kreću ka smernici od dva odsto u roku od jedne decenije". Zapravo, obećali su da će bar taj procenat svog BDP-a potrošiti na odbranu do 2024. godine.

Zamršena i klizava formulacija, "cilj da se krene", trebalo je da bude poklon. Pošto je veći deo decenije prošao, samo sedam saveznika je ispoštovalo obećanje prošle godine. To je više od tri zemlje koje su premašile standard u 2014. godini, ali jedva impresivno u klubu od 30.

Iste 2022. godine ruski predsednik Vladimir Putin je napao celu Ukrajinu i počeo da preti drugim zemljama u regionu. A sada ponovo eskalira, postavljajući taktičko nuklearno oružje u svojoj susednoj vazalnoj državi Belorusiji. Dakle, Jens Stoltenberg, generalni sekretar alijanse, namerava da izmeni glupu, besmislenu i smešnu vladavinu na samitu NATO-a u Vilnjusu ovog jula. Neće više biti "ciljanja" i "kretanja ka". Umesto toga, on želi da napravi dva odsto "temelj a ne plafon".

Tu se postavlja pitanje: ako je dva odsto glupo kao plafon, zašto bi bilo manje glupo kao temelj? Kritičari ovog merila kažu da nema smisla meriti ulaze, a ne izlaze. Ono što NATO želi je borilačka veština. Ono što bi neki od njenih članova dobili je samo više vojne birokratije, ili oružja koje ne radi sa hardverom drugih saveznika, ili opreme koja je zapravo korisna za borbene planove NATO-a.

Osim toga, zašto birati procenat BDP-a? Da li zemlje treba da otpuštaju vojnike svaki put kada uđu u recesiju? Grčka - koja ima relativno veliku vojsku jer se plaši svoje kolege članice NATO-a Turske - ponekad je nadmašila dva odsto samo zato što se njena ekonomija smanjivala čak i brže od vojnog budžeta.

Zašto umesto toga ne postavite merilo kao, recimo, iznos po glavi stanovnika? To bi Luksemburg, koji ima oko 900 vojnika, pomerio sa 29. mesta na respektabilno osmo, jer je to bogato mesto sa samo oko 640.000 ljudi. U svakom slučaju, malo je verovatno da će nas Veliko Vojvodstvo, poznatije po bankarima nego po ratnicima, spasiti od Putina. Inače, jedan član - Island - uopšte nema vojsku.

Naravno, onda do toga da je smernica od dva odsto glupa. Međutim, naglasiti to znači promašiti poentu. Vrlina merila je u tome što je jednostavno. A njegova neophodnost proizilazi iz problema koji treba da reši: masovnog puštanja nekih članova na druge, a posebno na jednog.

Teško da je tajna da transatlantski savez ima moć da odvrati neprijatelje samo zato što uključuje jedinu supersilu Zapada. Prošle godine, SAD su činile 70 odsto kombinovane vojne potrošnje NATO-a (ali "samo" 54 odsto njenog BDP-a).

Bloomberg Mercury

 

Saveznici poput Belgije i Portugala dugo su koristili ovu američku dominaciju kao zgodan izgovor da se sakriju iza Amerikanaca. Ali najgori prestupnik je svakako Nemačka - jer, kao druga po veličini ekonomija NATO-a, mogla bi da uradi mnogo više. Umesto toga, Nemačka je sistematski oduzimala sredstva svojoj vojsci još od Hladnog rata, čak i dok je vodila bezobzirno naivne odnose sa Putinom.

U teoriji, Putinova invazija, i zveckanje nuklearnom sabljom, sada je, konačno, izbacilo Nemce iz njihovih pacifičkih iluzija. Prošle godine, kancelar Olaf Scholz doneo je poseban fond za odbranu, vredan 100 milijardi evra (107 milijardi dolara), koji je trebalo da bude nadoknađen budućim odbrambenim budžetima Nemačke.

U praksi, iz tog fonda 2022. godine "nije stigao ni cent", kaže Eva Hoegl, parlamentarna komesarka za nemačku vojsku. Ona krivi državnu kafkijansku birokratiju za nabavke. U svakom slučaju, smatra ona, fond bi trebalo da se utrostruči da bi se napravila razlika. Ovakvim tempom, kaže ona, biće potrebno pola veka da se nemačka vojska dovede u borbenu formu.

U ovom kontekstu, glupa ali jednostavna smernica kao što je cilj od dva odsto postaje korisno političko oruđe. Ona vrši pritisak na zaostale kao što je Nemačka, i istovremeno pomaže njihovim ministrima odbrane u njihovim domaćim svađama sa ministrima finansija i drugim članovima kabineta kada se budžetski kolač seče. Istovremeno, pomaže američkim zakonodavcima da iznesu argumente svojim biračima da je odbrana Evrope i dalje vredna toga i da ljudi preko bare plaćaju svoj deo.

U tom smislu, smernica od dva odsto liči na druge glupe mere koje ipak imaju smisla kada razmislite o alternativi, njihovom odsustvu. Da li ima smisla da Evropska unija proizvoljno odredi da države članice ne bi trebalo da imaju budžetski deficit veći od tri odsto BDP-a ili da se zadužuju više od 60 odsto? Teško. Osim ako EU ne uključuje zemlje, poput Italije, sa političkom i ekonomskom kulturom koje bi inače potpuno napustile štedljivost.

NATO smernice su glupe. I drago mi je što savez to ima. Otkako je Putin počeo da zamišlja da je Atila Hunski sa nuklearnim oružjem, shvatili smo da moramo da se naoružamo da bismo ga držali podalje od nas i da više ne možemo da tolerišemo slobodnu vožnju u alijansi. Evo do dva odsto.