Ako želi da spase Amazoniju, Lula mora razmišljati kapitalistički

Luiz Inácio Lula da Silva dobio je zeleni kredit kada se pridružio globalnom klimatskom samitu u Šarm El-Šeiku prošlog novembra, a dočekan je i uz povike: "Brazil se vratio!". Novoizabrani predsednik nije imao problema da uveri svetsku elitu da može da ispuni obećanje da će zaustaviti krčenje šuma u Amazoniji do kraja decenije.

To mu je već uspevalo ranije. Krčenje šuma u Amazoniji smanjilo se za oko 80 odsto između 2004. i 2012. godine, tokom njegova prva dva predsednička mandata i nekoliko godina pod njegovom odabranom naslednicom Dilmom Rousseff. Krčenje šuma naglo se ubrzalo u poslednje četiri godine pod predsednikom Jairom Bolsonarom, koji nije pokazao interes za zaštitu prašume od seče, rudarenja ili agrobiznisa.

S novim Lulinim mandatom na vlasti, on bi mogao da ponovno promeni trend seče Amazonske prašume. No, uprkos svim njegovim dobrim namerama i velikim najavama, mogao bi se preračunati.

Alate koje su koristile savezna i državna vlada, od proširenja zaštićenih područja do regulisanja poseda zemlje i poboljšanja satelitskog nadzora, bili su ključni za odvraćanje farmera i stočara od seče šuma pre 15 godina. Ipak, da bi Lula spasao Amazoniju u narednih 10 godina, osim nadzora, mora takođe da ponudi i održivi poslovni plan farmerima i stočarima koji od toga žive.

Ovo bi moglo da zvuči neobično onima koji veruju u kaznu kao jedino valjano sredstvo za borbu protiv zločina krčenja šuma, ali poljoprivrednicima treba profitabilan i održiv način da bi zadržali proizvodnju. Lula neće doći ni blizu ostvarenja svog cilja bez njihove svesrdne pomoći.

Tadašnji skup alata zaštite Amazonije uglavnom je bio usmeren na kazne za povećanje troškova krčenja šuma, a klanice su bojkotovale stoku sa ilegalnih pašnjaka. Subvencionisani državni kredit bio je ograničen za poljoprivrednike u opštinama s velikim krčenjem šuma. Velike trgovačke kompanije poput Cargilla potpisale su "moratorijum na soju", kojim su se obavezale da neće kupovati soju uzgojenu na zemljištima očišćenim nakon 2008. godine.

Međutim, ti alati nisu bili dovoljni. "Ekonomske koristi od potpunog pridržavanja zakona o Amazoniji bile su vrlo niske, a troškovi veći. Nezakonito iskrčena područja osiguravaju znatan deo prihoda amazonskih farmera. Uz odricanje od ovog prihoda, poljoprivrednici se suočavaju sa troškovima obnove", zaključak je studije istraživača s Instituta za istraživanje okoline Amazonije i Saveznog univerziteta Minas Gerais.

Izrada poslovnog plana za vlasnike zemljišta zahtevaće mnogo novca. Daniel Nepstad, jedan od vodećih međunarodnih stručnjaka za Amazoniju, koji vodi Earth Innovation Institute u San Francisku, procenjuje da netaknuta prašuma u Amazoniji u proseku vredi oko 300 dolara po hektaru, za razliku od zemljišta odobrenog za poljoprivredu koje vredi oko 1.200 dolara. Isto vredi čak i za zemljišta koja su nezakonito iskrčena pre 2008. godine, uz pomoć vladine amnestije za raniju nezakonitu seču šuma.

 

Ostvarenje cilja smanjenja krčenja Amazonije zahtevaće mnogo više novca od iznosa koji je trenutno dostupan putem državnih kanala, poput fonda Amazon, koji je do sada primio oko 1,3 milijarde dolara, uglavnom iz Norveške, Nemačke i brazilske naftne kompanije Petrobras.

Ekolozima (i papi Franji, uzalud) ne sviđa se ideja kompenzacija, odnosno kredita koji predstavljaju smanjenje emisija ugljenika negde na zemaljskoj kugli, a koje korporacije mogu da kupe da bi kompenzovale svoje emisije drugde. "To je prodaja dozvola za zagađenje, spekulacija sa planetom. Šta može biti korumpiranije od toga", pitaju se klimatski aktivisti.

Veliki će izazov za brazilsku vlast biti da bez tržišnih mehanizama privuku privatni kapital i nateraju poljoprivrednike da se pridržavaju šumskog zakona, koji je 1996. za cilj imao smanjenje otiska šuma koje su se smele krčiti sa 50 na 20 odsto. I taj cilj će biti teško dostići, a dostizanje nultog krčenja šuma? Utopija.

Zaista, stopa deforestacije u Amazoniji oporavila se u odnosu na najniži nivo iz 2012. pre Bolsonarovog dolaska na vlast, kada se tokom sledećih devet godina ponovno utrostručila. Glavni razlog tome je rastuća inostrana potražnja za brazilskom sojom, što je očišćeno zemljište učinilo još vrednijim.

I takav rast deforestacije dogodio se uprkos moratorijumu na soju. Dogovor je sprečio uzgajivače soje da poseku još više šuma u Amazoniji, ali ih nije sprečio u rastu proizvodnje soje, koja je postala najčešći usev u Brazilu, prema Traseu, koji prati uticaje globalnih sirovina na šume.

Krčenje šuma se nastavilo. U obližnjoj regiji Cerrado, koja nije bila pod moratorijumom, kao i u Amazoniji. Tamo su se uzgajivači soje proširili na pašnjake, koje su prethodno iskrčili uzgajivači stoke, a zatim su krčenje šuma nastavili radi proširenja pašnjaka. "Ova dinamika sugeriše da širenje useva soje igra ključnu i direktnu ulogu u podsticanju krčenja šuma", navodi se u analizi Trasea.

Može li Lula da opravda svoj zeleni kredit? Za početak mora da osigura vladavinu prava koje u toj regiji tako evidentno nedostaje. "Grileiros", koji krče zemlju i polažu pravo na nju pomoću lažne papirologije, moraju biti dovedeni pred lice pravde, kao i ilegalne drvoseče, rudari i trgovci drogom koji haraju šumom.

Ipak, primarni napor mora biti povezan s kapitalom za poljoprivrednike da im posao ne bi zavisio od nastavka krčenja šuma. Nije sve tako crno. Postoje i obećavajući presedani.

Prošlog decembra, Gvajana je potpisala revolucionarni ugovor o prodaji ugljeničnih kredita u vrednosti od 750 miliona dolara američkoj naftnoj kompaniji Hess Corporation, po ceni između 15 i 25 dolara po toni izbegnutih emisija CO2.

Gvajana će zarađen novac uložiti u svoju Strategiju razvoja s niskim udelom ugljenika, koja će finansirati obnovljivu energiju za neke zajednice, vlasništvo nad zemljom za autohtone zajednice, popravak kanala, klimatsko prilagođavanje i programe koje vodi zajednica, između ostalog.

Izveštaj Instituta za inovacije (engl. Earth Innovation Institute) procenjuje da bi Brazil mogao dobiti 13 do 48 milijardi dolara do 2030. od prodaje šumskih ugljeničnih kredita u okviru sličnih REDD+ programa za smanjenje emisija uzrokovanih krčenjem i degradacijom šuma u Amazoni, čime bi mogao smanjiti emisije ugljenika za 90 odsto, odnosno oko 2,5 milijarde tona CO2.

"S ovim prilagođavanjima, dugo očekivana ulaganja i podsticaji mogli bi se slivati zajednicama koje čuvaju šume i poljoprivrednicima u potrebnoj meri, čime bi se moglo ublažiti ruralno siromaštvo i nagraditi one koji se odriču svog zakonskog prava na krčenje", navedeno je u saopštenju.

Osim navedenog, mogao bi se osigurati i kredit za finansiranje, praćenje i sprovođenje zakona, kao i krediti za usvajanje poljoprivrednih projekata pogodni za šume, ulaganja u nove tehnologije i pokretanja bioprivrede. Države Acre, Mato Grosso i Tocantins već rade na uspostavljanju programa za prodaju ugljeničnih kredita.

Ostalo je i dalje nejasno hoće li Lula i ministarka okoline Marina Silva prihvatiti tržišno prihvatljiv model očuvanja šuma. Nepstad, koji je nedavno s Lulinom administracijom razgovarao o očuvanju šuma, smatra da se možda previše nade polaže u vladina finansijska sredstva poput Amazonskog fonda. Brine ga i što Silva nije posebno sklon rukovodiocima farmi.

"Nisam čuo da je spominjao prestanak krčenja bez kompenzacija. To su dobre vesti jer bez njih nema drugih načina za smanjenje krčenja šuma", zaključio je u optimističnom tonu.