Finansijski sektor Švajcarske se neverovatno smanjuje

Čokolada, satovi sa kukavicom i bankarska tajna bili su švajcarski klišei onog dana kada je Asteriks posetio Helvete u svojoj avanturi 1970. godine. Tvrdoglavi Gal nailazi na bankara Zuriksa, čiji su neosvojivi trezori i anonimni računi kompromitovani. „Dovoljno je jedno neutralno skretanje", gunđa Zuriks.

Takve karikature su jeftine. Ali Švajcarci se ne smeju svojoj međunarodnoj reputaciji nakon što je Credit Suisse Group AG dramatično pao u ruke UBS Group AG uz veliki popust, istisnuvši mnoge vlasnike obveznica, spalivši neke akcionare i izloživši poreske obveznike riziku dvostruko sistemskog "giga-banka", kako je naziva socijalistički poslanik Samuel Bendahan. Asteriksov pogled na brend Sviss je na tankom štapu - i možda se neće potpuno oporaviti u očima investitora, političara i nervoznih klijenata u svetu gde je neutralnost sve teža.

Ne dešava se svaki dan da se finansijski ekvivalent Materhornu, sa ogrankom na svakom uglu ulice, raspada. Bivši šef švajcarske banke mi je rekao da je kolaps „šokantna“ optužnica za izrazito nešvajcarsku izgradnju imperije, koja ima korene u preuzimanju američke investicione banke First Boston. To što je debakl Greensilla zarobio Credit Suisse, kao i živahnog tehnološkog investitora SoftBank Group Corp., govori nešto o kulturi švajcarske banke. Alfred Escher, osnivač Credit Suisse i simbol švajcarskog železničkog procvata iz 19. veka, bez sumnje se vrti u svom grobu.

Ipak, to je samo poslednje poglavlje u mukama Švajcarske kao finansijskog centra otkako se završila bankarske tajne pre skoro dve decenije. Veći deo 20. veka, što je više ratova, geopolitičkog rizika i kontrole deviznog kursa bilo širom sveta, to su bogati i moćni više skrivali svoje bogatstvo u švajcarskim kasama. Donošenje novca bilo je slično onome što je jedan uzbunjivač nazvao "društvenim inženjeringom sa profitnom maržom". Dvostruke krize 11. septembra i Lehman Brothers su zauvek promenile stvari, a sa spasavanjem UBS-a i međunarodnim pritiskom ubijena je tajnost za hiljadu puta.

Rezultat toga je da su ranije razborite švajcarske institucije - poput Credit Suissea, verovali ili ne - morale da rade više i da se takmiče za posao čak i kada je njihovo domaće tržište pogođeno regulatornim kaznama i skandalima. Između 2008. i 2017. godine, preko 50 brendova švajcarskih banaka je nestalo, a težina finansijskog sektora u BDP-u pala je ispod 10 odsto sa 12 odsto, prema autoru Yves Genieru. Manji i skromniji Cirih je pao na rang-listi globalnih finansijskih centara, iako se držao svoje vrhunske pozicije za ofšor bogatstvo, dok je Azija postajala sve istaknutija, a odnosi sa Evropskom unijom se pogoršavali. Uprkos švajcarskim pokušajima da se takmiče sa fleksibilnijom regulativom, zemlja privlači manje multinacionalnih kompanija nego ranije, i tehnološki zaostaje. Bankarski advokat Carlo Lombardini kaže da su švajcarske finansije patile od "inercije".

Bloomberg Mercury

 

Veliko smanjenje u Švajcarskoj će se verovatno nastaviti, čak i ako ovo izgleda donekle u suprotnosti sa realnošću da bi preveliki entitet koji nastaje na Paradeplatzu iz pepela Credit Suisse, propao. Čak i ako domaći rivali kao što su Banqe Pictet & Cie SA ili Julius Baer Group Ltd. osvoje udeo od UBS-CS, očekuje se da će prelazak imovine u Aziju dovesti do toga da će Hongkong prestići Švajcarsku kao najveći svetski ofšor finansijski centar do 2025. godine, prema konsultacijama firme BCG.

Preuzimanje UBS takođe obiluje neizvesnošću. Spaljeni vlasnici obveznica ukazuju na stalni popust na dug švajcarskih banaka; David Benamou iz Axioma kaže da je struktura spasavanja bila pravi udarac za reputaciju zemlje. Političari pozivaju na strožu regulativu kako bi se smanjio sistemski rizik koji UBS predstavlja za švajcarsku državu. Ukidanje radnih mesta izgleda neizbežno, dok bliskoistočni investitori okreću leđa bankama.

Optimisti tvrde da su to prepreke koje se mogu prevazići. Švajcarska i dalje ima kredibilitet u obliku švajcarskog franka i stopu inflacije koja je upola niža od njenih velikih suseda. Smanjenje finansijskog centra je takođe minoran svetski problem: Cirih je i dalje neverovatno bogat i bezbedan grad, a ženevski "horlogeri" i dalje izvoze svoje ručne satove kao ludi. Profesor David Bach, sa Švajcarskog instituta za razvoj menadžmenta, takođe smatra da će brzina kojom su švajcarske vlasti zaustavile krvarenje u Credit Suisse dugoročno pomoći njihovoj reputaciji.

Ipak, prava prekretnica može biti geopolitička. Bern je bio pod pritiskom Brisela zbog svog bilateralnog okvira za pristup jedinstvenom tržištu EU, pri čemu Stari kontinent želi više harmonizacije propisa. U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države nisu poklekle sa svojom retorikom o švajcarskoj neutralnosti usred rata u Ukrajini, jer Bern blokira partnere da snabdevaju Kijev municijom švajcarske proizvodnje. Sa novim pukotinama koje se pojavljuju u švajcarskim finansijama, verovatno će međunarodni pritisak nastaviti da raste – sa većom verovatnoćom da su dani anonimnosti i neutralnosti odbrojani.

Ovo ne mora biti fatalno za švajcarski finansijski centar. Ali nudi oštar potencijalni izbor između budućnosti kao manje centralne finansijske ispostave ili one koja je više integrisana u kopnenu bazu kao što je EU - na primer Luksemburg. Da je Asteriks danas sreo Zuriksa, naišao bi na nekoga sasvim drugačijeg.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar