Kako su skandali i nepoverenje okončali 166-godišnji rad Credit Suissea

Credit Suisse više ne postoji. Nakon napetih razgovora tokom vikenda, UBS je pristao da kupi Credit Suisse za oko 3,25 milijardi dolara, što je manje od tržišne vrednosti posrnulog američkog zajmodavca First Republic Bank.

Prodaja uz posredovanje vlade označava konačni pad švajcarske banke, koja je podlegla krizi poverenja bankarskom sistemu. Nekada jedna od najjačih banaka podlegla je krizi poverenja u bankarski sektor, koja i dalje preti da se proširi na svetska finansijska tržišta.

Credit Suisse je 166 godina pomagao da se Švajcarska pozicionira kao okosnica međunarodnih finansija i borio se s titanima s Wall Streeta pre nego što su neprekidni skandali, pravni problemi i preokreti u upravljanju potkopali poverenje ulagača. I dok je propadanje trajalo godinama, kraj je došao brzo.

Nakon kolapsa Silicon Valley Banka prošlog vikenda, Credit Suisse je ubrzo postao iduće žarište zabrinutosti. Nakon što je glavni deoničar Saudijske narodne banke rekao u sredu za Bloomberg televiziju "da apsolutno više nema nameru da ulaže u zajmodavca", i Credit Suisseu je pretio raspad.

Finansijska injekcija Švajcarske centralne banke od preko 50 milijardi franaka, ubrizgana u četvrtak kako bi smirila nervozu ulagača, nije uspela da postane slamka spasa kojoj se nadala uprava Credit Suissea. Kako je bankarski sektor zemlje bio u opasnosti, švajcarska vlast se umešala kako bi gurnula UBS da postane spasitelj.

"Švajcarska vlada žali što Credit Suisse nije bio u stanju da savlada vlastite poteškoće - to bi bilo najbolje rešenje. Nažalost, gubitak poverenja tržišta i kupaca više se nije mogao zaustaviti", rekla je ministarka finansija Karin Keller-Sutter na konferenciji za medije u Bernu u nedelju.

Određena kao jedna od 30 svetskih sistemski važnih banaka, Credit Suisse je najveća žrtva finansijskih previranja koje su centralne banke pokrenule pooštravanjem monetarne politike kako bi obuzdale inflaciju. Iako će zabrinutost oko dalje zaraze sigurno potrajati, prodaja banci UBS izbegava neuredni kolaps u švajcarskom bankarskom sistemu.

Pre globalne finansijske krize, koju je za razliku od mnogih konkurentata Credit Suisse preživeo bez većih problema, švajcarski zajmodavac imao je više od bilion dolara imovine. Ali nakon nekoliko loših poslovnih godina, vrednost imovine smanjila se na oko 580 milijardi dolara, gotovo upola manje od vrednosti imovine UBS.

"Budimo jasni, što se tiče Credit Suissea, ovo je hitno spasavanje", rekao je predsednik UBS Colm Kelleher, koji će ostati u toj ulozi i nakon transakcije.

Za Švajcarsku bi udarac mogao biti značajan. U finansijskoj industriji se nalaze 243 bankarske grupe i 24 podružnice stranih banaka, a stabilnost i bogatstvo zemlje uvelike se oslanjaju na finansijsku industriju. Kombinovana imovina UBS-a i Credit Suisse otprilike je dvostruko veća od bruto domaćeg proizvoda Švajcarske, a nedeljna štampa, od tabloida do novina, bile su pune priča o "pretećoj smrti nacionalnog ponosa".

Čak i dok su se tržišna previranja pojačavala, insajderi Credit Suissea ponašali su se kao da još uvek drže situaciju pod kontrolom. Iako je vladalo loše raspoloženje u grupi, menadžeri su organizovali sastanke u gradskoj skupštini kako bi ugušili strahove zaposlenih, a investicioni savetnici upućivali su pozive klijenata kako bi razgovarali o problemima likvidnosti, prema rečima ljudi koji su upoznati s raspravama.

Ali u matičnom gradu Credit Suissea Cirihu sumnje i frustracije su rasle. Ispred njenog sedišta na veličanstvenom Paradeplacu neko je napisao natpis na zidu: "Sledeća banka koja će reći zbogom?". To je pitanje kasnije zamenjeno izrazima ljutnje i gađenja kako je stvarnost postupno dolazila.

Tokom svoje istorije Credit Suisse je finansirao alpske železnice i razvoj Silicijumske doline, a brinuo se i o bogatstvu arapskih kraljeva, ruskih oligarha i borio s divovima s Wall Streeta. Ali paralelno se borio i da uz kontrolu rizika konstantno ostvaruje profit. 

Poslednjih godina čelnici banke su bili pod stalnim pritiskom, pri čemu je svaka promena vođstva vršila sve veći pritisak na učinak. Vrednost deonica pala je za više od 95 odsto u odnosu na vrhunac pre finansijske krize, a kompanija je procenjena na samo 7,4 milijarde švajcarskih franaka na zatvaranju u petak, što je, na primer, manje od desetine vrednosti Goldman Sachsa.

"U Cirihu smo iz prvog reda mogli da vidimo usporeni snimak ovog spektakularnog fijaska. Gledali smo banku kako se tetura od skandala do skandala toliko dugo da je teško prisetiti se svih u ovom trenutku", rekao je Matthew Ruesch, osnivač i izvršni partner u Broad Creek Capitalu.

"Burning bed"

Seme uspona i konačnog pada Credit Suissea posejano je u leto 1990, kada je tadašnji glavni izvršni direktor Rainer Gut video priliku da preuzme kontrolu nad američkim partnerom švajcarske banke First Bostonom, za dodatnu kapitalnu injekciju i osiguranje loših zajmova.

First Boston je tokom 1980-ih prihvatio tržišta duga s visokim prinosima i pozajmio milijarde dolara za finansiranje rizičnih transakcija otkupa. Nekada unosna industrija je eksplodirala, a jedan od najproblematičnijih poslova bio je zajam od 457 miliona dolara za otkup Ohio Mattressa. Propalo finansiranje ušlo je u zloglasni Wall Street kao "burning bed".

Nakon preuzimanja, Credit Suisse je prihvatio iste vrste rizičnih poslova - kao što su finansije uz pomoć "leverage" finansiranja i trgovanje hipotekarnim obveznicama, koje su na kraju dovele do "burning beda". Naknadni čelnici švajcarskog zajmodavca progurali su brojne remonte da bi na kraju odbacili nekada ponosno ime First Boston 2006. godine.

Preuzimanje je bilo deo agresivne strategije rasta, uključujući akvizicije švajcarskih rivala, a složenost je nastavila da raste. Nakon što je nasledio Guta na mestu izvršnog direktora, Lukas Muehlemann kupio je Winterthur Insurance 1997. godine. Švajcarska banka zatim je 2000. kupila Donaldson, Lufkin & Jenrette, ali se posao za investicionu banku sa sedištem u Njujorku pokazao kao skupa greška, jer je nekoliko vrhunskih bankara iz DLJ u kratkom roku otišlo konkurentima.

Winterthur Insurance potom je 2006. prodao tadašnji izvršni direktor Oswald Gruebel, koji je kratko vodio banku zajedno s Johnom Mackom. Česte promene rukovodstva stvorile su strateške nestabilnosti na vrhu i pojačavale pritisak na veće generisanje povrata.

"Vođstvo, ili nedostatak istog, srž je propasti CS", rekao je Thomas Bell, član uprave banke početkom 2000-ih. "Niko zapravo nije znao šta svi delovi vrhovnog menadžmenta nameravaju, što je dovelo do lošeg upravljanja rizikom i krize."

Rezanje i lepljenje

U 2015. razotkrivena je prevara koju je počinio privatni bankar, koji nije imao klijenata niti iskustva u bankarstvu pre nego što se pridružio Credit Suisseu. Nakon tržišnih previranja za vreme svetske finansijske krize Patrice Lescaudron počeo je potajno da ulazi u račun bogatog klijenta i koristio novac kako bi pokušao da vrati gubitke drugim klijentima.

Obmane su bile šokantno jednostavne. Izrezao je potpis iz dokumenta, zalepio ga na trgovačke naloge i fotokopirao ih, kako je i sam priznao. "Bilo je crvenih zastavica na tom putu, uključujući usmena upozorenja i pismena upozorenja od strane revizora 2008. godine, 2011. i dva puta 2013. zbog kršenja pravila usklađenosti. Pa ipak, Credit Suisse nije uspeo da zaustavi. Osuđen je za prevaru 2018, a 2020. sebi je oduzeo život."

Sve dok je novac tekao, banka je popuštala Lescaudronovom lošem ponašanju, prema nezavisnoj istrazi koju je naručila Finma, švajcarski bankarski regulator, iako nije zaključila je li banka znala za prevaru.

Špijunaža s vrha

U januaru 2019. dugotrajna svađa između tadašnjeg glavnog izvršnog direktora Tidjanea Thiama i Iqbala Khana, koji je vodio upravljanje imovinom i bio usmeren na to da jednog dana bude glavni direktor Credit Suissea, izbila je u javnost na večeri u predgrađu na Ciriškom jezeru.

Ono što je započelo Khanovom omalovažavajućom primedbom o Thiamovom vrtu razvilo se u jezivi korporativni skandal,  koji je potom srušio ugled kompnije zbog diskrecije i razotkrio organizacionu kulturu u kojoj je lična taština nadjačala etičke i zakonske granice.

Nekoliko nedelja nakon večere, Khan je unapređen, a zatim je dao otkaz u julu. Kad je kasnije prihvatio posao u UBS-u, taj potez je izazvao zabrinutost u najvišim redovima Credit Suissea kako bi Khan mogao krenuti u uzimanje ključnog osoblja Credit Suissea. Angažovana je privatna firma za obezbeđenje za praćenje njegovih aktivnosti, ali ju je Khan otkrio i optužio za izazivanje incidenata, koji je kasnije prešao i u fizički obračun.

Iako je banka požurila da odbaci neugodan incident, ubrzo se pokazalo da nije bio jedinstven. Thiam je bio prisiljen da  napusti Credit Suisse u februaru 2020. godine, a tadašnji predsednik Urs Rohner okrivio je Khana za pogoršanje međusobnog poverenja, ugleda i verodostojnosti među akcionarima banke.

Kao deo istrage podstaknute epizodom Khan, švajcarski bankarski regulator je u oktobru 2021. otkrio pet dodatnih slučajeva nadzora od 2016. do 2019. godine. Otrovna atmosfera na vrhu doprinela je štetnim pogrešnim operativnim koracima.

Debakl u trgovanju

U martu 2021. trgovačko odeljenje Credit Suissea obavešteno je da njegov najveći klijent sledećeg dana neće moći da plati više od dve milijarde dolara koje duguje banci. Archegos Capital Management, investiciona kompanija sa sedištem u Njujorku koja je upravljala ličnim bogatstvom milijardera Billa Hwanga, provela je prethodna dva dana oko nagodbe s drugim zajmodavcima, nakon što su prevelike opklade propale, a za Credit Suisse nije ostalo dovoljno.

Vest je pokrenula internu igru okrivljavanja, pri čemu su se rukovodioci u Njujorku, Londonu i Cirihu okrenuli jedni protiv drugih umesto da se usredsrede na kontrolu štete. Suparnici su brže rasprodali Archegosov kolateral, a Credit Suisseu je trebalo gotovo dve nedelje da dođe do početnog iznosa svoje izloženosti, koji je iznosio 4,7 milijardi dolara. Na kraju je narastao na 5,5 milijardi dolara i poništio više od godinu dana dobiti te gurnuo banku u egzistencijalnu vrtoglavicu koja je dovela do prošlonedeljne krize poverenja.

Vrhovni menadžment već je bio na meti kritika jer nije uspeo da zaštiti banku i bogate klijente od propasti paketa fondova vrednih 10 milijardi dolara, koje je banka vodila sa sada osramoćenim finansijerom Lexom Greensillom. Dvostruke epizode šokirale su svet finansija. Ali gledajući film unatrag, nastajale su decenijama.

Složenost, kultura i kontrola banke bili su krivi za veliki gubitak Archegosa, prema nezavisnom izveštaju o kolapsu advokatske firme Paul, Weiss, Rifkind, Wharton & Garrison. "Credit Suisse je imala nedovoljno odlučan stav prema riziku i u više je trenutaka propustila da preduzme odlučnu i hitnu akciju", zaključuje se u izveštaju.

Banka je odgovorila nizom mera kako bi popravila nedostatke i obećala da će iskoristiti incident kao "prekretnicu za svoj ukupni pristup upravljanju rizicima". Ali bilo je prekasno.

Konačni plan

U oktobru prošle godine, novi vodeći duo predsednika Axela Lehmanna i glavnog izvršnog direktora Ulricha Koernera, koji je preuzeo dužnost prošle godine nakon posledica trgovačkih debakla, predložio je povratak švajcarskim korenima Credit Suissea kao najbolji put kretanja prema napred.

Ukinuli su poslove i prikupili četiri milijarde dolara svežeg kapitala, a što je najvažnije, planirali su da odvoje operacije investicionog bankarstva i na kraju odvojiti oživljenu jedinicu First Boston, kako bi prekinuli tri decenije nastojanja da se takmiče na Wall Streetu.

"Novi Credit Suisse definitivno će biti profitabilan od 2024. nadalje. Ne želimo previše obećavati, a premalo ispunjavati, želimo učiniti obrnuto", rekao je Koerner nakon predstavljanja plana restrukturiranja.

Ali svet nije stajao na mestu. Došao je kraj ere jeftinog novca, svetska privreda je u fazi previranja, a poverenje ulagača je bilo oskudno. Bila je to kobna kombinacija koja se pokazala previše za banku koja nikada nije naučila lekciju iz svetske finansijske krize.

"Bankarski sektor nije kao bilo koji drugi sektor. Jednom kada se poverenje izgubi, ne možete ga tek tako obnoviti", rekao je John Plassard, stručnjak za ulaganja u Mirabaudu sa sedištem u Ženevi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar