23. mart 2023, 18:21
Dobra vest je da evropske banke imaju mnogo rezervnih sredstava, prema tehničkim merilima
Ukupni depoziti su takođe nastavili da rastu u Evropi do ove godine
U SAD počeli da se smanjuju prošlog aprila, što je dovelo do pritiska
Depositphotos
UBS vikend spasavanje Credit Suissea uznemirilo je ulagače u evropski bankarski sektor, a premda je početna panika splasnula, bankarski svet se izmenio.
To, naravno, nije samo zbog Credit Suissea, već i vrlo sveže propasti američkog Silicon Valley Banka.
Cena finansiranja biće veća, rast kredita biće sporiji i profiti niži.
Banke i regulatori bi mogli postati još oprezniji kad je reč o likvidnosti i kapitalu premda je evropski regulator rekao ove nedelje da nema nameru da blokira otkup sopstvenih akcija.
Kada je propao Silicon Valley Bank, to je u prvi mah moglo izgledati kao izolovani događaj - jedna loše vođena banka koja je dospela u probleme. U međuvremenu se pokazalo da bi to moglo prerasti u nešto veće.
Iako ne bi trebalo da se tako nešto dogodi, rizik od gubitka depozita i likvidnosnih problema za druge banke u SAD i Evropi ne mogu se više ignorisati.
Mnogi investitori i analitičari kažu da su sigurni da evropske banke neće doživeti drastičan beg depozita. One imaju solidnu imovinu, snažne bilanse i višak likvidnosti. Ipak, to je važilo i za Credit Suisse. Istina je da je švajcarska banka imala vlastite probleme, uključivši nedavnu istoriju gubitaka i skandala i lošu prognozu budućih povrata, ali konačna kriza te banke podsetnik je da se klijenti i poslovni partneri mogu ponašati na neočekivane načine.
Dobra je vest da evropske banke imaju mnogo slobodnog novca ako se posmatraju tehnički kriterijumi. Uzmimo samo kriterijume likvidnosne pokrivenosti koji pokazuju koliko gotovine i obveznica koji se lako mogu prodati drže banke u poređenju s količinom depozita koju bi izgubili u slučaju 30 dana stresne situacije "bank run". Odnos od sto odsto pokazivao bi da gotovina i obveznice tačno pokrivaju očekivani odliv novca, a u proseku evropske banke, kako tvrdi Citigroup, imaju tu razmeru iznad 160 odsto.
Ukupni depoziti su do ove godine u Evropi rasli, dok su se u SAD počeli smanjivati u aprilu prošle godine, što je stavljalo dodatan pritisak na finansiranje i likvidnost.
Mrlja na ovoj slici je ovogodišnje dospeće za vraćanje vrlo jeftinog novca u vrednosti od 1,65 biliona evra koji je Evropska centralna banka (ECB) stavila na raspolaganje bankama u ciljanim operacijama dugoročnog refinansiranja (TLTRO). Najveći deo tog novca imaju italijanske i francuske banke, navodi Citigroup.
Ono što je bitno je što su banke činile s tim viškom novca. Američke banke Silicon Valley i Silvergate su upale u probleme jer su puno novca usmerile u kvalitetne ali dugoročne obveznice. U Evropi glavna količina pozajmljenog novca uložena je natrag u ECB, gde banke mogu zarađivati na kamatama uz mali rizik, podaci su agencije Moody's. Količina obveznica u portfelju tek je na 12 odsto u odnosu na više od 30 odsto u američkim komercijalnim bankama.
Stoga banke mogu ove godine vratiti novac iz TLTRO programa s gotovinom koju imaju kod ECB bez potrebe da ga traže drugde ili prodaju obveznice.
Ipak, štediše su nepredvidive i neke banke bi bile ranjivije od drugih. Credit Suisse je imao nešto zajedničko s bankom Silicon Valley, a to je koncentracija određene vrste klijenata. To su bili vrlo bogati klijenit s računima znatno višim od limita od 100 hiljada franaka na koji su depoziti osigurani.
Bogati ljudi i bogate kompanije s velikim depozitima biće brži u prebacivanju novca ili traženju viših kamatnih stopa. I ako se uplaše, mogu brzo ući u potragu za većom i sigurnijom bankom. Zbog toga je UBS zabeležio snažan rast depozita danima pre akcije spasavanja Credit Suissea.
Nema naznaka da se tako nešto u Evropi sada događa. Korporativni depoziti su koncentrisani u najvećim bankama jer one pružaju sve usluge koje kompanijama trebaju. Čak 70 odsto depozita u banci BNP Paribas pripada finansijskim i nefinansijskim kompanijama. Societe Generale ne zaostaje puno, a Deutsche Bank i UniCredit imaju više od polovine depozita u korporativnom sektoru.
Troškovi depozita za banke će nastaviti da rastu, što stvara pritisak na kreditne marže i profit. Cena finansiranja kroz obveznice u odnosu na druge kompanije snažno je narasla.
To su sve pitanja koja se tiču zarade banaka, apetita za davanje kredita i na kraju ekonomskog rasta.
Premda sve ovo ne bi trebalo biti razlog za krizu poverenja i likvidnosti, ovo su čudna vremena i teško je biti siguran kakvo će ponašanje štediša i finansijskog sistema uzrokovati niz oštrih podizanja kamatnih stopa.