Izbor za novog vođu Katoličke crkve testiraće nasleđe pape Franje

Pre nego što je postao papa Franja, kardinal Jorge Mario Bergoglio bio je posvećenik La Virgen Desatanudos - Marije koja razvezuje čvorove, device majke Isusove kao rešiteljke zamršenih problema. Trebala mu je pomoć. Kao vrhovni poglavar Katoličke crkve, nasledio je dve hiljade godina zamršene istorije i kontroverzi, od geopolitike do teologije, od polaganja računa za bogatstvo Vatikana do suočavanja sa teškim nasleđem seksualnog zlostavljanja dece od strane sveštenika, do razdvajanja pobožnosti i pravde, od očuvanja uticaja do projekcije moći. Franja je razmrsio popriličan broj čvorova nakon svog izbora 13. marta 2013. godine. Sada kada je preminuo, ostaje pitanje - da li ih je razvezao dovoljno da obezbedi sopstveno nasleđe?

Iako mu je javna ličnost bila skromna i strpljiva očinska figura, Franja je svojih 12 godina na čelu crkve proveo reorganizujući vatikansku birokratiju - Rimsku kuriju - sa dozom nemilosrdnosti. To je bio stil bez kompromisa koji je izbrusio dok je kao nadbiskup Buenos Ajresa morao da raščisti aferu u banci koju je nasledio od prethodnika. Zapravo, veliki deo svog pontifikata posvetio je reformi takozvane Vatikanske banke (Institut za religijska dela), izvora beskonačnih skandala decenijama unazad. Imao je moć da ekskomunicira neposlušne vernike, ali njegovo najstrašnije oružje bilo je naređenje za reviziju crkvene institucije van kontrole. U poslednjim danima života, suočavao se s budžetskom krizom: kako obezbediti penzije za penzionisane sveštenike i časne sestre.

Za tih 12 godina, Franja je i "napakovao" Kardinalski kolegijum - telo zaduženo za izbor njegovog naslednika - svojim ljudima. Od oko 140 kardinala, članova konklave, njih oko 110 imenovao je upravo Franja. (Tačan broj zavisi od datuma rođenja, s obzirom na to da kardinali gube pravo glasa kada napune 80 godina.)

Hoće li se oni ujediniti oko naslednika u njegovom duhu?

Manje se pominje, ali jednako značajna bila je njegova promena administrativne strukture kurije - moćnih centara u Vatikanu. Umesto pet vekova starih Kongregacija, sada su to Dikasterske ustanove (od grčke reči za sud). Kongregacije su nekada bile feudi kardinala. Od 16 dikasterija koje je ustanovio Franja, jednom upravlja časna sestra, a drugom laik. Kardinali na čelu drugih - iako ih nije sve on postavio - uglavnom su lojalisti. Za razliku od feudalnih kongregacija, dikasterije bi trebalo da funkcionišu koordinisano u sprovođenju njegove agende.

Pravi test ovih reformi - od kojih su neke potvrđene tek pre tri godine - doći će u zatvorenim pregovorima oko konklave koja će izabrati novog papu. Taj proces je prikazan u nedavnom filmu Conclave, koji osvetljava fiktivno glasanje.

Franja je postao papa jer je konzervativni i racionalni Benedikt XVI abdicirao 28. februara 2013. Zvanični razlog: nije želeo da fizička slabost parališe Crkvu, kao što se desilo sa Jovanom Pavlom II tokom njegovih poslednjih godina i suočavanja sa Parkinsonovom bolesti. Benedikt je, međutim, živeo još devet godina, praktično čuvajući svoje nasleđe. Franja je svoje reforme morao da vodi pažljivo - i iz poštovanja prema bivšem papi. Ova tenzija prikazana je i u filmu The Two Popes iz 2019.

Benedikt je postao simbol otpora za desničarske katolike nezadovoljne Franjinim reformama - koje su uključivale pružanje ruke LGBT vernicima, olakšanje celibata i dozvolu pričesti za razvedene i ponovo venčane. Konzervativci su posebno ogorčeni što je Franja gotovo zabranio tradicionalnu misu na latinskom. Mogu li te emocije ujediniti opoziciju i proizvesti iznenađenje?

Uprkos formalnoj srdačnosti s Benediktom, Franja je svoje konzervativne kritičare omalovažavao kao "klike i klakere". I obračunavao se s njima kao pravi apsolutni monarh. Kardinala Raymonda Burkea uklonio je sa vatikanske platne liste. Kardinala Georg Gänsweina, Benediktovog sekretara, poslao je u birokratski zapećak još 2022. godine (Tek sredinom 2024. postavljen je za nuncija u baltičkim državama). Obojica su mlađa od 80 i imaju pravo glasa na konklavi.

Da li će Sveti Duh - koji teološki vodi proces konklave - izvesti iznenađenje? U mom životu, svaki novi papa bio je iznenađenje, osim Pavla VI, koji je bio stara garda. Nije nemoguće zamisliti da se Franjin blok podeli, i da kandidat iz senke počne da dobija sve više glasova u svakom krugu.

Nedolično je za bilo kog kardinala da otvoreno lobira da postane papa. Ipak, 2005. kardinal Joseph Ratzinger je uz ozbiljnost, pravovremene propovedi i vidljivost, postao papabile - kandidat za papu. Ratzinger je, uzgred, bio na čelu Kongregacije za versku doktrinu, odeljenja crkve koje je nasledilo Svetu službu - poznatiju kao inkviziciju. Izabran je za Benedikta XVI. (Na toj konklavi je postojao neuspešan pokušaj da se Ratzinger zaustavi kandidaturom Bergoglia, ali Argentinac nije želeo da postane kandidat. Još jedan čvor u mreži između dvojice papa.)

U predstojećoj konklavi, nije isključeno da se evrocentrični konzervativci i američki desničari - koji možda imaju podršku potpredsednika SAD JD Vancea, nedavno preobraćenog katolika koji je posetio papu - ujedine sa Franjinim afričkim kardinalima, koji su mu se suprotstavili po pitanju odnosa prema LGBT vernicima. Kardinali koji se osećaju marginalizovano mogu svoj glas iskoristiti iz inata. Franja je tokom godina saznao da su ga neki kardinali koje je sam postavio - potajno kritikovali. Vatikan i dalje ostaje leglo intriga, uprkos svim čvorovima koje je razmrsio.

I naravno, tu je emocionalna privlačnost - pozlata i slava, barokna arhitektura, renesansna umetnost, istorija koja vodi do Isusa i Svetog Petra. Franja je živeo u skromnoj kući Santa Marta, a ne u apostolskoj palati. Ali sledeći papa možda neće odoleti sjaju.

"Koliko divizija ima papa?", podsmevao se Staljin moći Vatikana. Ipak, pape su nekada komandovali vojskama, vodili krstaške ratove i vladali Italijom. Vatikan kao država postoji jer pape nikada nisu želele da se odreknu svetovne moći. Katolička crkva nije samo duhovna institucija - Jovan Pavle II bio je ključna figura u padu komunizma. Kardinali su u novijoj istoriji podsticali narodne ustanke. Danas u svetu ima gotovo 1,4 milijarde katolika - duplo više nego stanovništva G7 zemalja - i svi bi mogli biti pokrenuti ako se pojavi vođa sa opijajućom harizmom, neko ko neće strpljivo razvezivati čvorove, već poput Aleksandra Velikog preseći Gordijev čvor - i krenuti u osvajanje.