Pre četiri godine, nemačka vlada je organizovala simulaciju nestašice gasa, a scenario se svodio na zatvaranje nekih bolnica, staračkih domova ili zatvora, zatvaranje preduzeća, nestanak stoke, gubitak stotina hiljada radnih mesta i uvođenje ograničenih zaliha domaćinstava.
Za nekoliko nedelja, Nemačka će se suočiti sa istom dilemom kao Bugarska i Poljska pre nekoliko dana: plaćati gas po uslovima Vladimira Putina i kršiti sankcije, ili gledati kako Kremlj zatvara snabdevanje gasom.
Ignorisanje ruskog gasa zvuči kao sjajan politički slogan, ali realnost ukazuje na moguću štetu bez presedana za nemačku ekonomiju i, u stvari, na recesiju brutalnih razmera.
Iako na bojnom polju u Ukrajini ne ide kako se očekivalo, Putin i dalje drži snažnu energetsku kartu u rukavu, koristeći višegodišnju kratkovidu evropsku energetsku politiku. Nemačka trenutno ima samo loše opcije i - još gore.
Zanimljivo je da trenutno i Moskva i Berlin zapravo koriste gas kao oružje, ali u različitim vremenskim intervalima. Nemačka pokušava da prestane da kupuje ruski gas, moguće do kraja 2024. godine, a u međuvremenu želi da pronađe dodatne izvore i izgradi infrastrukturu za uvoz tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država i sa Bliskog istoka. Rusija radi suprotno - ona trenutno koristi gas kao oružje.
Putin je, izgleda, već otpisao gasni sporazum sa Nemačkom. Rusija zna da za četiri nedelje ili 24 meseca više neće prodavati energiju Berlinu. Stoga Kremlj sada tera nemačkog kancelara Olafa Scholza na teške odluke.
Kremlj je poručio evropskim kupcima ruskog gasa da ako žele da nastave da dobijaju ruski gas, moraju da plate preko računa otvorenog kod Gasprombanke koju kontroliše Rusija. Plaćanje uključuje dva koraka. Prvi je plaćanje u evrima, a sledeći je konverzija evra u rublje na račun ruskog dobavljača. Tek nakon te konverzije, koja tehnički ide preko ruske centralne banke, isplata se smatra obavljenom.
Nemačka, Francuska ili Italija nisu imale nameru da sada uvedu emgargo na ruski gas. Sankcije protiv ruske centralne banke imale su za cilj da spreče Putina da pristupi milijardama dolara deviznih rezervi, a ne da zaustave plaćanje gasa. Ali Putin je uspešno preokrenuo stvari i sada koristi sankcije EU da primora države članice da posluju sa njim preko ruske centralne banke u rubljama.
Ako Berlin, Pariz ili Rim pristanu na novi režim plaćanja, oni će pokazati sopstveno licemerje i otvoriti pukotinu za dalju politiku „zavadi pa vladaj“ Kremlja. To će takođe pokazati da su spremni da nastave da svake nedelje plaćaju milijarde evra Rusiji i tako podržavaju rublju, a time i rusku vojsku. Štaviše, to možda i nije poslednji ustupak. Sada Putin traži isplatu u rubljama, a sutra može tražiti ukidanje sankcija ili vojnu pomoć Ukrajini.
Ako Berlin i druge prestonice EU odluče da se striktno pridržavaju sopstvenih sankcija, plaćanje gasa se ne može nastaviti. Ali to znači i uvođenje gasnih sankcija, što nije bila namera i moglo bi da izazove ogromnu ekonomsku i socijalnu štetu i oslabi podršku evropske javnosti Ukrajini. Soltz je u međuvremenu u četvrtak rekao da je Nemačka spremna da prekine isporuke gasa. "Morate se pripremiti za to i mi smo s tim počeli pre nego što je počeo rat. Znamo šta treba da radimo", rekao je on.
Ali ovo nije samo kratkoročni problem. Ako Nemačka uspe da nađe zamenu za ruski gas, biće po mnogo višoj ceni. Era jeftinog ruskog gasa koji hrani nemačku ekonomiju je stvar prošlosti. Nemačke energetski intenzivne kompanije, poput giganta hemijske industrije, ne bi lako ostale konkurentne na globalnom tržištu.
Ciljajući prvo na Poljsku i Bugarsku ove nedelje, Putin je pokazao da ne blefira. Varšava i Sofija nisu veliki kupci ruskog gasa. Od 155 milijardi kubnih metara gasa koje je EU prošle godine kupila od Rusije, na Poljsku otpada 10 milijardi, a na Bugarsku tri milijarde kubnih metara. Zavrtanje slavine košta Rusiju malo prihoda, ali šalje jasnu poruku Nemačkoj.
Soltz se suočava sa strašnom dilemom. Smatram evropski uvoz ruskog gasa licemernim jer finansira rusku vojnu mašinu i neodrživim jer ostavlja EU na milost i nemilost Rusiji, ali je i dalje lako zauzeti visoku moralnu poziciju iz perspektive Vašingtona gde je gas jeftin i u izobilju. Ipak, ne mislim da Soltz ima drugu opciju sem da prestane plaćanje gasa krajem maja i da se suoči sa posledicama. Vreme je isteklo.
.webp){kind=icon}
