Zelenski mora da kopira ruski narativ da bi osvojio globalni jug

Ako se osvrne na godinu dana ruske invazije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski može da bude zadovoljan učinkom svoje zemlje na dva fronta. Na istoku, njegovi vojnici i generali su se dobro držali protiv većeg, bolje naoružanog neprijatelja. Na zapadu je porazio Vladimira Putina u ratu narativa.

Zelenski je zadržao SAD i Evropu uz Ukrajinu, a oni su zauzvrat njegovoj vojsci dali podrški i municiju koja joj je potrebna da obuzda Rusiju. Njegova lična harizma i spretna diplomatija pomogli su da se prevaziđe rano oklevanje Amerike i Evrope da se suprotstave Putinu i da se iz zemalja NATO-a dobije još moćnije oružje. Posvećenost Zapada ukrajinskom pitanju je ove nedelje podvučena posetom američkog predsednika Joe Bidena Kijevu.

Međutim, dok gleda unapred u drugu godinu sukoba, ukrajinski lider bi trebalo da usmeri više svoje energije na upadljivu prazninu u svojoj marketinškoj kampanji, a to je svakako južna strana sveta. U većini zemalja u razvoju, Ukrajina nije bila u stanju da ospori superiornost Rusije u ratu narativa. I ovde će Kijevu biti potrebna pomoć Zapada, ali on takođe ima i sopstveno moćno oružje.

U prvoj fazi rata, dobijanje podrške ovih zemalja i nije bio prioritet Ukrajine. Zelenski je priznao da je obezbeđivanje stalnog priliva zapadnog oružja i pomoći bilo apsolutno ključno da se spreči da njegova zemlja prođe kao Krim 2014. godine, kada je Putin iskoristio odsustvo podrške SAD i Evrope. U proleće 2022, pažnja i angažovanje Zapada bili su egzistencijalno važni za Ukrajinu.

Međutim, pošto je obezbedio svoju zemlju od uništenja i aneksije, Zelenskom će biti potrebna podrška sa juga da izvrši pritisak na Putina da okonča rat. Kada dođe vreme, Ukrajina će takođe tražiti konsenzus međunarodne zajednice da bi primorala Rusiju da plati reparacije - i da bude pozvana na odgovornost za ratne zločine.

Predsedniku i njegovom kabinetu ovo počinje da biva jasno. "U ukrajinskom rukovodstvu postoji jaka svest da im je jug promakao", kaže Fabrice Pothier, izvršni direktor političke konsultantske kuće Rasmussen Global, koji je savetovao ukrajinsku vladu. Obraćajući se na zajedničkoj sednici američkog Kongresa krajem prošle godine, Zelenski je okarakterisao sukob kao "bitku za umove sveta" i govorio o potrebi da se obezbedi pobeda "zemalja globalnog juga" koliko i Ukrajine.

Za privoljavanje zemalja u razvoju biće potrebno više od uzburkane retorike. Kao i u prvim danima invazije, Ukrajincima su ozbiljno nedostajali resursi potrebni za rat narativa. Za početak, Kijev ima samo delić diplomatskih sredstava Moskve. "Oni se bore da pronađu prave kanale", kaže Pothier. "Oni imaju samo pet ambasadora na celom afričkom kontinentu, na primer. U tom pogledu ne mogu da se takmiče sa Rusijom".

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba nema ni lične kontakte ni međunarodni rejting koje ima njegov ruski kolega Sergej Lavrov. Od početka rata, Lavrov je putovao po zemljama u razvoju da bi prodao ruski narativ - kada nije primao ministre spoljnih poslova sa juga u Moskvi. Kuleba ne putuje dovoljno često, ni približno istim tempom, niti se njegov crveni tepih mnogo istrošio.

Bloomberg Mercury

 

Na Zapadu, Zelenski je nadoknadio svoj ograničen broj putovanja video-obraćanjima, bilo Evropskom parlamentu, francuskim poslanicima ili Svetskom ekonomskom forumu. Međutim, ovaj pristup ne funkcioniše sa skeptičnom publikom. Kada se prošlog leta obratio Afričkoj uniji, virtuelnoj sednici prisustvovala su samo četiri od 55 šefova država. Mnogo više afričkih lidera rado je ugostilo Lavrova, strpljivo slušajući njegovu propagandu o ukrajinskoj (i zapadnoj) perfidnosti.

Zemlje u razvoju su, uglavnom, glasale protiv Rusije u predlozima Ujedinjenih nacija (UN) koji se odnose na rat. Ipak, bio je veliki broj onih koji su se premišljali. Samo nekoliko dana nakon što je počeo sukob, 35 nacija - sve sa juga sveta koje zajedno čine skoro polovinu svetske populacije - uzdržalo se od glasanja kojim se osuđuje ruska invazija. U oktobru se isti broj uzdržao od glasanja za osudu moskovske aneksije delova istočne Ukrajine. (U oba slučaja, samo pet zemalja je glasalo protiv predloga.)

Takođe, imajte na umu da su to bili simbolična, neobavezujuća glasanja - poput onog zakazanog za četvrtak, o predlogu koji naglašava hitnost pronalaženja "sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira" i poziva na podršku članica UN i međunarodnih organizacija. Kada je reč o predlozima koji se mogu primeniti, simpatije prema Rusiji su bile veće. U aprilu je 58 zemalja bilo uzdržano, a 24 su glasale protiv predloga da se Rusija suspenduje iz Saveta UN za ljudska prava zbog njenih postupaka u Ukrajini. Bilo je to samo nekoliko dana nakon što je svet prvi put ugledao jezive slike ubistava i mučenja civila od strane ruskih vojnika u Buči blizu Kijeva.

Glasanje nije bilo dovoljno da se Moskva zadrži u Savetu, ali je bilo dovoljno da se dokaže da Putin nije izolovan i da ima saveznike. Spisak onih koji su glasali protiv i onih koji su ostali uzdržani uključuje najistaknutije nacije juga kao što su Kina, Etiopija, Iran, Alžir (glasali protiv), ili Indija, Indonezija, Brazil, Nigerija i Južna Afrika (uzdržane zemlje).

Nekoliko faktora objašnjava ovo svojevoljno zanemarivanje činjenica o ratu. Lideri mnogih zemalja u razvoju, posebno u Africi, sećaju se podrške Moskve tokom njihove borbe za slobodu protiv zapadnih kolonijalnih sila. Neki su noviji ruski saveznici. Drugi su pak zabrinuti zbog gubitka dugoročnih vojnih saveza. Nekoliko njih oportunistički koristi rat za izvlačenje nafte i gasa po sniženoj ceni iz Rusije. A neki se oslanjaju na Kinu, glavnog saveznika Rusije.

Za prevazilaženje ove kombinacije razloga biće potrebni drugačiji narativi od onih koji su Zelenskog učinili toliko privlačnim na Zapadu. Istina, kako je nedavno primetio Richard Gowan iz Međunarodne krizne grupe, kršenje suvereniteta je nešto što čak ni autokratije ne vole: 21 od 55 država koje Freedom House klasifikuje kao "neslobodne" podržala je Ukrajinu. Ipak, mnoge zemlje sa juga možda ne žele da poveruju u ideju (ili o tome ne brinu) da bi dopuštanje Putinu da anektira Ukrajinu njega dodatno ohrabrilo da zahteva druge teritorije u Evropi. Teško je ubediti zemlje u razvoju da će plaćanjem više za gas danas obezbediti njihove buduće slobode.

S druge strane, Zelenski može da ispriča i druge priče koje će odjeknuti na globalnom jugu. Nacije koje su pretrpele kolonijalno i imperijalno ugnjetavanje mogu se ubediti da se Ukrajina sada suočava sa obe te stvari.

"Ukrajinski narativ o zajedničkom iskustvu kolonijalizma i imperijalizma bio bi veoma moćan na globalnom jugu", kaže Gaspard Estrada, politikolog u Sciences Po koji je specijalizovan za Latinsku Ameriku. "Zelenski bi takođe trebalo da kaže: "Kao i vi, mi odbacujemo pojam oblasti uticaja." Ovo bi bio posebno jak argument sa novim levičarskim liderima u Latinskoj Americi, jer je to njihov argument.

Zelenski se takođe može pozvati na veze iz doba hladnog rata. Rashid Abdi, geopolitički analitičar i saradnik Instituta Rift Valley, ističe da su mnogi afrički lideri koji su ostali dužni starom SSSR-u obučeni i obrazovani u Ukrajini, a ne u Rusiji. "Ukrajina odnose sa Afrikom ima duže, i oni su bili korisniji za Afrikance", kaže on. "To je takođe raznovrsniji odnos, ne samo u vezi sa zalihama pšenice i đubriva. Ukrajinci su bili veoma velikodušni sa stipendijama, a pre rata je tamo bilo na desetine hiljada afričkih studenata."

Zelenski takođe može da zaobiđe političke vođe i pokuša da iskoristi proukrajinski osećaj običnih ljudi. "U javnosti preovladava zapadno gledanje na sukob, da je Rusija osvajač", kaže Monica de Bolle, viši saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju. "Ovo se manifestuje u autorskim delima, akademskim skupovima i načinu na koji se rat prikazuje na TV-u. Postoji divljenje prema Zelenskom, čak i ako nije tako izraženo kao na Zapadu."

Pošto i dalje mora da troši vreme i energiju da zadrži svoje zapadne saveznike na svojoj strani, ukrajinskom lideru će biti potrebna pomoć da se poruka prenese do zemalja u razvoju. Zapadnim liderima, s obzirom na komplikovanu istoriju svojih zemalja na globalnom jugu, možda nedostaje kredibilitet da to izvedu. Ali Zelenski bi trebalo da bude u mogućnosti da nađe izaslanike među liderima zemalja na periferiji Rusije, koji dobro znaju implikacije imperijalnih ambicija Moskve.

Zapad takođe ima ulogu: da obezbedi ekonomsko i diplomatsko pokriće za sve gubitke koje bi zemlje u razvoju mogle da pretrpe ako se sa neutralnog stanovišta nađu na strani Ukrajine. Povoljni uslovi trgovine, oprost dugova i nova pomoć: SAD i evropske nacije znaju kako da nagrade one koji odluče da budu na pravoj strani istorije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar