Ako verujete da softver jede svet, rat u Ukrajini deluje neshvatljivo niskotehnološki (2011. godine Mark Andreesen je upotrebio izraz da "softver jede svet", misleći da će softverske kompanije poremetiti tradicionalne industrije). U mnogim oblastima, izgleda da se jedva razlikuje od rovovskog rata u stilu Prvog svetskog rata, a ponovljeni zahtevi Ukrajine za više artiljerije i tenkova sugerišu da se oslanja na metode borbe iz doba Drugog svetskog rata.
"Tenkovi izgledaju pomalo... stara škola. Čini se da ovih dana dominiraju lake, mobilne, GPS/drone/sate ciljane stavke. Da li propuštam nešto? Da li su tenkovi i dalje superiorni kada su podržani, kao što su nosači podržani u floti?", tvitovao je nedavno pionir industrije kompjuterskih igara Richard Garriott.
Elon Musk, još jedan vodeći čovek u tehnologiji, odgovorio je da su "tenkovi sada smrtonosna zamka. Pošto nijedna strana nema vazdušnu nadmoć, ostaje vam pešadija i artiljerija - u suštini Prvi svetski rat".
Ni Garriott ni Musk nisu vojni eksperti, tako da je bilo dosta ljutitih komentara od ljudi koji jesu, kao i nekih blažih i sadržajnijih odgovora koji ukazuju na to da je moderno ratovanje isključivo kombinovano oružje i da svaka vrsta opreme ima svoju upotrebu. Međutim, tehničari nisu sasvim naivni. Oni - i astronaut Garriott i izvršni direktor SpaceX-a Musk - znaju da je visokotehnološki rat moguć samo kada njegove mnoge komponente rade u besprekornoj harmoniji. To je deo koji nedostaje u Ukrajini. I ruske i ukrajinske tehnološke sposobnosti su na brzinu zakrpljeni jorgani koji često ostavljaju trupe oslonjene na vekovnu mašineriju za ubijanje - na primarnu, grubu funkciju tenka, haubice, mitraljeza. Koriste se sve vrste opreme 21. veka, ali stare školske mesne borbe još uvek odlučuju o pravcu rata.
Vladimir Putin je 2018. godine izjavio da Rusija poseduje "kompaktnu, visokotehnološku vojsku". Skoro godina od invazije na Ukrajinu pokazala je da ova vojska nije dovoljno visokotehnološka da bi bila kompaktna kao što je postala, zahvaljujući masovnom smanjenju u 2000-im i 2010-im koje je osakatilo oficirski kadar sa više od 300.000 na 150.000.
Idealna moderna vojska je veoma povezana. Kopnene jedinice bezbedno komuniciraju kako bi koordinisale svoje akcije i dobile blagovremenu vazdušnu, artiljerijsku i tenkovsku podršku. Sateliti i bespilotne letelice pomažu u lociranju neprijateljskih trupa, štabova i skladišta municije, ciljajući raketne udare i artiljerijsku vatru kako bi se na ekonomičan način nanela maksimalna šteta neprijatelju. Elektronsko ratovanje kvari neprijateljske komunikacije. Na papiru, Rusija je imala sve ove mogućnosti kada je izvršila invaziju u februaru 2022.
Ali zapadni analitičari su već tada upozoravali da su neki sistemi u najboljem slučaju neprovereni. U septembru 2021. godine, izveštaj Chatham Housea je rekao da je "Rusija uspešno integrisala bespilotna vozila u svoje vojne operacije, ali je daleko od inkorporiranja udruživanja vazdušnih i kopnenih vozila radi efikasnijeg upravljanja bojnim poljem". U aprilu predratne godine, ekspert za satelite sa sedištem u Briselu Bart Hendrickx napisao je da je Liana, postsovjetski ruski satelitski obaveštajni projekat, imao kašnjenja i tehničke probleme, a bolji sateliti će postati dostupni tek za nekoliko godina.
Invazija je otkrila mnogo oštriju stvarnost za Putina i njegove generale. Možda je najvažnije to što je pokazao neuspeh redizajniranih ruskih komunikacionih sistema za jedinice na terenu. Vojni bloger Andrei Morozov, specijalista za komunikacije koji se borio u Ukrajini od 2015. godine, detaljno je opisao ovaj fijasko u dugoj seriji postova na blogu. Prema Morozovu, savremeni komunikacioni sistemi, kao što je Azart, u stvari su bili razvijeni, ali su vojne jedinice dobile samo njihove elemente, koji nisu bili naročito korisni bez čitavog sistema. Kako je rat počeo, na kraju su zavisili od komercijalno dostupnih, jeftinih radija kineske proizvodnje. Satelitski obaveštajni podaci takođe nisu uspeli da obezbede blagovremene podatke, a ruske trupe su morale da se oslone na decenijama stare mape i ogromne količine municije u nedostatku preciznog ciljanja. Postojale su male ruske bespilotne letelice koje su mogle da se koriste za ciljano gađanje ili proširenje dometa komunikacije - ali premalo ih je bilo dostupno trupama.
S obzirom na ova pitanja i neuspeh Rusije da uspostavi superiornost u vazduhu, savršeno koordinisano moderno ratovanje nismo videli na početku, kao što je Bryan Clark napisao u izveštaju iz jula 2022. za vašingtonski trust mozgova Hudson Institute.
Godine nedovoljno finansirane obuke i održavanja avijacije, kao i brzo uvođenje raketa zemlja-vazduh od strane NATO-a Stinger, u velikoj meri su prizemljili ruske avione i helikoptere tokom invazije na Ukrajinu. Dakle, kada su ruske trupe prešle granicu, suočile su se sa situacijom koja nije bila drugačija od one koju je iskusila vojska iz Prvog svetskog rata. Bez vazdušnih snaga, ruski napad je puzio brzinom njihovih kamiona i tenkova. Iako su se tokom poslednje decenije pokazali efikasnim u Donbasu, ruske bespilotne letelice kontrolišu radio-stanice koje rade u Ka- i Ku- opsezima, što ih je sprečilo da se previše udalje od svojih operatera na zemlji. S obzirom na to da se ruske kolone kreću duž više osovina u Ukrajini i ne mogu da pošalju EW bespilotne letelice daleko iznad horizonta, svako ometanje ukrajinskih snaga, od kojih su neke bile razmeštene između ruskih formacija, takođe bi uništilo ruske radio-stanice.
Ukrajinci su se, sa svoje strane, brzo dočepali elemenata modernih vojnih komunikacija - od SINCGARS radija američke proizvodnje do satelitskih obaveštajnih podataka zapadnih vojnih i privatnih kompanija, koje su brzo mogle da se prenesu trupama na terenu preko Muskovih terminala Starlink. Isporuka teškog naoružanja čiji je smrtonosni rad mogao da se koordiniše korišćenjem ovih sistema zaostajala je, međutim, i Rusija je iskoristila svoju prednost u gruboj sili da napreduje na istoku tokom prošlog proleća i leta. Do tada je ruska vojska uspela da iskoristi i neke od svojih visokotehnoloških sposobnosti - na primer, korišćenjem elektronskog ratovanja da se izbori sa pretnjom hvaljenih dronova Bayraktar turske proizvodnje.
Pobede Ukrajine prošle jeseni rezultat su efektivne upotrebe zapadne komunikacione tehnologije u tandemu sa teškim naoružanjem koje je dobila sa Zapada, kao što su višestruki raketni sistemi HIMARS, i kreativnom upotrebom malih mobilnih grupa, takođe omogućenom vrhunskom visokom obaveštajnom i komunikacionom tehnologijom. Ukrajinci su znali i mogli da gađaju slabe tačke ruskih trupa.
Da bi pobedili u ratu, oni su sada odlučni da sastave modernu kombinovanu mašinu, zbog čega i čujemo ukrajinske uporne zahteve za više artiljerije, protivraketnih sistema i tenkova. Rusija, sa svoje strane, treba da sustigne u oblastima visoke tehnologije, što je potraga ometena, ali ne i sprečena zapadnim sankcijama. Mora da ubrza proizvodnju komunikacionih uređaja i bespilotnih letelica, kao i da unapredi svoju satelitsku obaveštajnu komunikaciju, pribavljajući ili zamenjujući stotine zapadnih komponenti – proces koji je neizbežno sporiji od ukrajinske nabavke zapadnog naoružanja.
U međuvremenu, kako obema stranama treba vremena da nadoknade u oblastima u kojima sada zaostaju, one šalju hiljade vojnika u relativno staromodnu bitku - da jurišaju na rovove i razrušene zgrade, oslanjajući se samo na brzinu i sreću, da se suoči sa artiljerijskom vatrom koja je, u najboljem slučaju, ciljana korišćenjem komercijalnih dronova, da se suoči sa tenkovima iz sovjetske ere koji i dalje mogu da izazovu smrt i razaranja uprkos njihovom dizajnu.
Životi ovih vojnika su žrtvovani da bi zaraćene strane mogle postepeno da evoluiraju u armije 21. veka od onih izgrađenih za prethodni rat. Kako je rekao predsednik Volodymyr Zelenskiy u nedavnom noćnom video-obraćanju, "Zahvaljujući otpornosti naših vojnika u Soledaru, dobili smo za Ukrajinu dodatno vreme i dodatnu snagu". Pošto su obe strane sada naviknute na gubitke koji su neverovatno teški po merilima ovog veka, današnje krvoproliće oko Soledara, Bahmuta, Svatova i Kremine predstavlja nešto više od čekanja u sukobu koji nastavlja da uništava obe zemlje - zbunjene osvajače i tvrdoglave branioce jednako.
.webp){kind=icon}
