.webp){kind=icon}
Inflacija u evrozoni je porasla na 8,1 odsto u godinu dana, zaključnom sa majem, opet više od očekivane. Do sada, uprkos znacima da inflacija nigde ne ide, Evropska centralna banka (ECB) je odlučila da ne reaguje. Imala je svoje razloge, ali oni više nisu ubedljivi.
Zadatak ECB je, blago rečeno, težak - i postaje sve teži. Lideri Evropske unije rekli su ove nedelje da se kreću ka delimičnoj zabrani uvoza ruske nafte, što je važan korak u primoravaju režima Vladimira Putina da okonča rat protiv Ukrajine. Međutim, postoje nedostaci. Nova ograničenja na uvoz energije dovešće do novog šoka na strani ponude, održavajući evropske cene visokim i povećavajući rizik od stagflacije.
Dilema koju ima ECB je slična onoj koju imaju Federalne rezerve SAD, Banka Engleske i mnoge druge centralne banke: monetarna politika ne može sve, šteta uzrokovana pandemijom ne jenjava i ne postoji bezbolan način da se odgovori efektivno na agresiju Rusije. Ipak, centralne banke moraju da uspostave ravnotežu između podrške tražnji i obuzdavanju inflacije, najbolje što mogu. ECB to pogrešno shvata. Postala je izrod u pristupu i treba ponovo da razmisli o njemu.
FED i Banka Engleske podigle su kamatne stope i signalizirale finansijskim tržištima da će podizanja stopa još biti. Napustili su priču o „prolaznoj“ inflaciji pre nekoliko meseci - i priznali da je trebalo ranije promeniti kurs. ECB i dalje mnogo zaostaje. Još nije podigla referentnu stopu, koja iznosi minus 0,5 odsto. Njeni poslednju nagoveštaji kažu da će prvo povećanje iznositi samo četvrtinu poena – i to ne kada se centralni bankari sastanu sledeće nedelje, već na sastanku nakon toga, krajem jula.
Uz inflaciju iznad osam odsto, referentna stopa koja je nominalno manja od nule održava nesvakidašnji i sve nepromišljeniji nivo dodatne tražnje. Previše stimulansa koji se primenjuje predugo povećava opasnost od nasilne korekcije kasnije. Cena sadašnjeg izbegavanja umerenog usporavanja može biti duboka recesija u dogledno vreme.
Zasigurno, ECB mora da se nosi sa većim problemima nego što to čine FED ili Banka Engleske. EU je u većoj meri zavisna od ruske energije, tako da je komponenta njene inflacije na strani ponude veća. Njeni osnovni nivoi rasta i zaposlenosti su niži, što daje manje prostora za greške na donjoj granici. Ekonomski uslovi se takođe uveliko razlikuju širom evrozone, zajedno sa stepenom tolerancije na inflaciju. (Procenjuje se da cene rastu za 5,8 odsto godišnje u Francuskoj, 8,7 odsto u Nemačkoj i 20,1 odsto u Estoniji) Ispravna monetarna politika u jednoj zemlji neće odgovarati slučaju u drugoj.
Isto tako, ECB mora da prihvati činjenicu da je teško koordinirati fiskalnu politiku u 19 članica evrozone. Neki imaju hronične probleme sa javnim dugom, koji su sada uvećani pandemijskom potrošnjom. Ovo čini veće kamatne stope opasnijim, a njihove efekte je teže proceniti.
Oklevanje ECB da ukloni stimulans je razumljivo. Međutim, ravnoteža rizika se promenila. Iznenađujući najnoviji podaci o inflaciji opravdavaju - a opšta situacija zahteva - direktno resetovanje. Bez daljeg odlaganja, ECB bi trebalo namerno da započne napore da normalizuje politiku, počevši od povećanja od 50 baznih poena sledeće nedelje, a ne sledećeg meseca.
© 2022 Bloomberg L.P.
