Svi bitni događaji u politici, pa i ekonomiji, mogu se analizirati na više nivoa. Najniži nivo se odnosi na neposredni lični interesi aktera koji imaju moć da donose odluke i usmeravaju proces u skladu sa sopstvenom korišću. Srednji nivo analize bi onda predstavljao korist shvaćenu u širem smislu, na ravni grupe aktera, uključujući tu i institucije koje oni predstavljaju. Viši nivo analize, zatim, jeste onaj na kome se posmatra širi politički i ekonomski kontekst u kome se data odluka donosi i proces odvija. U tu analizu ulaze interesi različitih država, moguće i internacionalnih korporacija, u uzetom regionu. Ovaj, viši, nivo analize možemo i nadograditi ne samo regionalnim kontekstom, već i kontinentalnim, može biti i globalnim.
Globalni nivo
Globalni kontekst o kome govorimo u tekućem istorijskom trenutku jeste izazov međunarodnom poretku koji je bacio predsednik Rusije, Vladimir Putin. Vojni aspekt tog izazova, samo je jedna arena sukoba, veoma važna arena (za ukrajinsku stranu svakako egzistencijalno važna), a pored nje nalazimo još i diplomatsku i ekonomsku arenu, koje se nesumnjivo prepliću. Razume se da postoje još dve nezvanične arene – korupcije i sabotaže. Poslednja navedena tajna arena može itekako da utiče na sve ostale, naročito kada imamo u vidu mogućnost sabotaže kritične infrastrukture sukobljenih strana, međutim za sadašnju analizu zanimljivija je arena korupcije, u kojoj se donosioci političkih i/ili ekonomskih odluka potkupljuju u cilju predstavljanja interesa strana u konfliktu.
Bloomberg Mercury
Sve ove komplikovane logičke veze, definicije i naučne eksplanacije odigrale su se u praksi prilikom zasedanja naftnog kartela OPEC, 5. oktobra u Beču. Naime, članice OPEC-a kao i države koje dobrovoljno usklađuju svoju proizvodnju nafte u skladu sa pomenutim kartelom (poput Rusije), donele su jednoglasnu odluku da smanje proizvodnju nafte za 2 miliona barela po danu. Ovo je ozbiljno smanjenje proizvodnje, ali u praksi će smanjenje biti manje jer se radi o propisanoj kvoti iznad koje članice kartela ne smeju, po dostignutom dogovoru, ići. Mnoge članice OPEC-a već su u okviru zadate kvote, što se naftne proizvodnje tiče, te one neće smanjivati svoju proizvodnju. Stoga, iako se radi zvaničnom smanjenju proizvodnje nafte od 2 miliona barela na dan, realno smanjenje će iznositi oko 900 hiljada barela na dan po procenama nezavisnih analitičara ili od 1 do 1,1 miliona barela na dan po proceni saudijskog ministra za energetiku.
Politička odluka Saudijske Arabije
Donesena odluka je u raskoraku sa američkim interesima, a ide na ruku Rusiji. Međutim, to je onaj viši nivo analize o kome je bilo reči na početku. Iako je to sada stvar uzavrele političke retorike, Saudijska Arabije ne služi interesima Rusije, niti se svrstava na njenu strana u pokušaju rušenja međunarodnog poretka. Iako poruke koje stižu iz Sjedinjenih Država optužuju Saudijsku Arabiju za donošenje politički obojene odluke i nelojalnost u gotovo savezničkim odnosu sa SAD, teško da se možemo složiti da su Saudijci doneli ovakvu odluku isključivo iz političkih razloga. Naročito što za Saudijce Rusija ima značaj kao konkurent na svetskom tržištu nafte i kao subjekat međunarodnih odnosa koji je u stanju sukoba sa SAD, te se pozicioniranjem u odnosu sa Rusijom može ostvariti pritisak na SAD. Dakle, za Saudijsku Arabiju su u centru dva faktora: profit i bilateralni odnosi sa SAD, ne Rusija i nastojanje njenog predsednika da sruši međunarodni poredak.
Generalni sekretar OPEC-a Haitham al-Ghais i ministar energetike Saudijske Arabije Abdulaziz bin Salman / Bloomberg Mercury
Naravno da je odluka Saudijaca i politička i ekonomska. U ekonomskom smislu ona ima za cilj da ne dozvoli pad cene nafte na globalnom tržištu, što može biti jedna od posledica predstojeće globalne recesije (recesije uvek smanjuju potražnju). Cene nafte na svetskom tržištu nisu naglo skočile usled odluke OPEC-a da smanji proizvodnju, trenutno su nešto niže od 94 američkih dolara po barelu, što je umereno viša cena u poređenju sa septembarskom od 91 dolara po barelu, ali znatno niža od najviše cene ove godine u junu (118 dolara po barelu). Oktobarska cena nafte zapravo korespondira sa februarskom, a nagli skok cena nafte zbog rata u Evropi usledio je tek od marta. U suštini je tržište prepoznalo odluku OPEC-a kao logičnu i nije odreagovalo sa uznemirenošću.
Sjedinjene Države su tokom godine vršile ekstenzivan pritisak na Saudijsku Arabiju da poveća proizvodnju nafte jer je to podrivalo naftne prihode Rusije, a i smanjivalo je globalnu cenu nafte, pa samim tim i naftnih derivata (kao što je gorivo za automobile), što je bitno i za rejting aktuelne Bajdenove administracije. Pre Rusko-ukrajinskog rata cena benzina u Americi je iznosila 3,4 dolara po galonu, da bi u junu dostigla čak pet dolara. Bajdenova administracija je dogovorila povećanje proizvodnje nafte sa Saudijskom Arabijom, a takođe plasirala na tržište naftu iz sopstvenih strateških rezervi, ta dva instrumenta uspela su da smanje prosečnu cenu benzina u SAD na 3,8 dolara po galonu u septembru.
EU i G7
Za SAD je bitno da Rusija smanji prihode od nafte, zato se i sprovode koordinirani napori sa EU i G7 o uvođenju ograničenja na cenu ruske nafte. Sjedinjenim Državama su potrebni drugi proizvođači nafte koji će biti spremni da popune prazninu koja će potencijalno ostati kada Rusija povuče svoju naftu za države koje budu ograničavale njenu prodajnu cenu. Ta mera, međutim, još nije stupila na snagu i drugi proizvođači nafte ne mogu se rukovoditi teorijskom mogućnošću kada planiraju svoj profit od koga njihove države zavise. U ekonomskom smislu mera G7 i EU o ograničenju na cenu ruske odgovarala bi ostalim proizvođačima koji bi mogli iz toga da ostvare ekstra profit, ali bi dugoročno gledano postavilo presedan da kupac može da diktira cenu (šta ako G7 i EU u nekom budućem periodu odluče da na isti način ograniče autokratsku Saudijsku Arabiju).
Nemački kancelar Olaf Scholz govori na zatvaranju samita G7 u junu 2022. / Bloomberg Mercury
Konkretno, za Demokratsku partiju u Americi je važno da cene nafte budu niže pred srednjomandatne izbore za Kongres u novembru. Demokrate su bile iza republikanaca pre pola godine, ali sada su im šanse već izjednačene. Za Bajdenovu administraciju je važno da ima većinu u Kongresu kako bi mogla da sprovodi politiku bez opstrukcije. Potez Saudijaca u ovom trenutku, posmatran kroz prizmu američkih partijskih interesa, izgleda kao namerni udar na Bajdenovu administraciju.
Saudijci nezadovoljni
Stručnjaci za region Bliskog istoka navode da je dinastičko rukovodstvo Saudijske Arabije nezadovoljno nivoom podrške Bajdenove administracije u strateškom konfliktu Saudijaca sa Iranom, a ne pomaže ni činjenica da je Muhamed bin Salman, prestolonaslednik sudijskog trona i premijer države, često na meti kritika zbog surovog ubistva novinara Džamala Kašogdžija. Adut SAD u odnosima sa Sudijskom Arabijom je američko naoružanje koje je garant bezbednosti te bliskoistočne države, a ne postoje drugi međunarodni akteri u ovom trenutku koji bi joj mogli pružiti tu uslugu sa istom efikasnošću. Problem za Amerikance je u tome da je to veoma krupna karta, koja se može odigrati samo jednom i koja zahteva promenu čitave bliskoistočne strategije ukoliko se odigra. SAD najverovatnije neće povući podršku Saudijskoj Arabiji, ali će smanjiti pošiljke novog naoružanja dok se odnosi ne izglade.
Vladimir Putin je tako postao indirektni pobednik ove runde nesuglasica između SAD i Saudijske Arabije, indirektni jer je ishod runde manje zavisio od njegovih poteza, a više od američko-saudijske dinamike (čak i lične netrpeljivosti Muhameda bin Salmana usmerene protiv Bajdenove administracije). Treba pažljivo posmatrati ovaj region u sadašnjem prelomnom istorijskom periodu, jer će pozicioniranje resursno bogatog Bliskog istoka biti važno za dalji tok borbe oko budućnosti međunarodnog poretka, a Saudijska Arabija, čiji je politički sistem bliži mračnom dobu nego našoj epohi, predstavlja najvećeg proizvođača nafte na svetu.
Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
