.webp){kind=icon}
Istorija je interakcija mnogih složenih sistema. Kada se dese nepredvidive okolnosti, globalni sistem pretrpi velike promene zbog poremećaja koji se može činiti i malim.
Ruski rat u Ukrajini, koji je naravno razoran, ali relativno mali sukob po standardima prošlog veka, može biti jedan od takvih pokretača.
Na isti način, zakasnelo pooštravanje monetarne politike od strane najvažnije svetske centralne banke, Federalnih rezervi SAD (Fed), nameće novi režim promena, ne samo američkim domaćinstvima i preduzećima, već i ostatku sveta.
Sve posledice ova dva šoka, jednog geopolitičkog, a drugog ekonomskog, teško je predvideti, ali je vrlo verovatno da smo do sada videli samo mali deo njih.
Suočavaćemo se sa dosta problema pre nego što vidimo povratak u "normalnost", kako obično nazivamo period duži od godinu dana u kome ekonomska, društvena i politička kretanja ne odstupaju previše od proseka viđenog u prošlih 10 godina.
Najveći gubitnici u 2022. su kriptovalute. Bitcoin je izgubio 35 odsto vrednosti za godinu dana, a Ethereum 46 odsto. U poslednje dve godine, kriptovalute su jednostavno postale zamene za tehnološke akcije pre sredstava zaštite vrednosti. Tesla je izgubila 33 odsto, a Amazon 36 odsto.
Zašto padaju vrednosti kriptovaluta i akcija? Odgovor je da je zakasnelo pooštravanje monetarne politike navelo investitore da preispitaju svoje preferencije.
Procene koje su imale smisla u vreme pandemije, kada su ljudi više vremena provodili onlajn, sada nisu prikladne. Pošto postoji manji strah od kovida, vratili smo se u stvarni svet, pa je nafta ove godine skočila 48 odsto, a roba uopšte 32 odsto. Fed se, pak, približio stavu bivšeg američkog ministra finansija Larryja Summersa, koji je još u februaru prošle godine upozoravao na inflaciju.
Imati zlato se pokazalo dobrim, a imati dolare još boljim. Sve glavne valute su oslabile u odnosu na dolar. Ali to bi se moglo promeniti ako, nakon još dva povećanja kamatnih stopa od 50 poena, Fed stane. Sadašnji istorijski period je veoma sličan 70-im, iako, naravno, analogija nije savršena.
Tada, kao i sada, greške monetarne i fiskalne politike pokolebale su inflatorna očekivanja u Sjedinjenim Državama. Tada, kao i sada, rat je pogoršao stvari i cene nafte su porasle jer su arapske zemlje htele da kazne SAD i druge zemlje zbog podrške Izraelu u Jomkipurskom ratu 1973. godine.
I tada je preovlađujuća karakteristika međunarodnih odnosa bio hladni rat. Sada je to rivalstvo između Vašingtona i Pekinga, iako Rusija ostaje supersila, ako ništa drugo, barem zbog nuklearnog naoružanja.
Kredibilitet SAD je tada takođe bio potkopan Vijetnamskim ratom, kao i sada napuštanjem Avganistana. Kina se tada povukla zbog kulturne revolucije, kao i sada zbog politike nulte tolerancije prema kovidu, iako ju je kulturna revolucija mnogo više poremetila.
Ako iskustvo iz 70-ih nudi bilo kakvu vodilju investitorima, to je da ne treba očekivati brz povratak stabilnosti, bilo u makroekonomskom, bilo u geopolitičkom smislu.
Bilo je mnogo međunarodnih potresa u to vreme, a slične stvari možemo očekivati i sada. To će vraćanje inflacije na nivo od oko dva odsto uz prihvatljivu političku cenu učiniti vrlo teškim zadatkom.
Nezadovoljstvo javnosti inflacijom, a da ne pominjemo nasilje i kriminal, verovatno će dovesti do jačanja desnice u SAD i drugim zemljama čije su vlade levo od centra.
Šta nas onda čeka?
Nakon inflacije, recesija sa rizikom od stagflacije je uobičajena ako se monetarni lek primeni u pogrešno vreme ili u pogrešnoj dozi.
Koliko je verovatan takav scenario? Vrlo.
Ako je istorija dobar vodič, recesija bi mogla da počne 2023.
Što duže traje rat u Ukrajini, veća je verovatnoća da će Evropa ući u recesiju. Energetske sankcije Rusiji i odustajanje od ruske nafte ili gasa podstakli bi cene.
Izgledi za Veliku Britaniju su još gori nego za SAD ili Evropu. Za razliku od SAD, Velika Britanija je neto uvoznik energenata, a za razliku od Evropske unije, postoji snažan pritisak na rast plata, pa je veća verovatnoća da će brže podizati kamatne stope.
Zbog nulte tolerancije prema kovidu, privredna aktivnost u Šangaju je praktično zastala prošlog meseca. Nijedan automobil nije prodat. Postoje i znaci daljeg pada kineske lične potrošnje i tržišta nekretnina.
Upravo sada vidimo efekat lavine širom sveta jer su rastuće cene energije i hrane praćene monetarnim pooštravanjem i prekidima u lancu snabdevanja.
Kao i 70-ih, tržišta u razvoju će najviše patiti.
Dosad je ovo bila loša godina. Ne treba očekivati da bi kratkoročno moglo biti bolje. Jedina uteha koja se može ponuditi je da ishod nestabilnosti 70-ih nije bio sasvim loš. Te godine su iznedrile ljudima mnogo "slobodnije društvo" o čemu su u šezdesetima pevali Rolling Stones i drugi.
