Iluzija bogatstva je slobodan prevod termina poznatog u ekonomiji kao "wealth effect". Učinak bogatstva odnosi se na sklonost ljudi da troše više kada sebe doživljavaju kao bogatije – obično zbog rasta cena imovine poput akcija ili nekretnina – odnosno na tendenciju pojedinaca da povećaju potrošnju kada im se poveća percipirano bogatstvo, čak i ako je to bogatstvo neostvareno.
O tome govorimo upravo sada jer trenutna ekonomska situacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) predstavlja fascinantan paradoks: stagnirajuće tržište rada koegzistira s otpornom potrošnjom i ekonomskim rastom, uglavnom zbog učinka bogatstva.
Porast cena akcija u 2025. godini jedan je od značajnijih u istoriji. Nasdaq je i ove godine, u prvih devet mjeseci, porastao za 17,5 odsto, a Dow Jones za više od devet odsto. Domaćinstva s visokim prihodima, koja drže većinu finansijske imovine u Americi, glavni su pokretači potrošnje. Njihova akcijska imovina je porasla, što je podiglo poverenje i potrošnju čak i dok plate stagniraju. Bogata domaćinstva održavaju nivo potrošnje, posebno na diskreciona i trajna dobra.
Prema dostupnom istraživanju Morgan Stanleyja iz jula ove godine, stope rasta potrošnje i dalje su stabilne i dovoljne da guraju ekonomiju napred. Nema ni problema s porastom nenaplativih potrošačkih kredita – oni su ispod očekivanih nivoa gledajući poslednjih petnaest godina.
Američka ekonomija trenutno "jaše" na talasu optimizma podstaknutog imovinom. Razlozi zbog kojih to izgleda krhko leže u vrlo verovatnim događajima koji bi mogli preokrenuti sliku. Kao prvo, ako cene akcija padnu, iluzija bogatstva mogla bi nestati, otkrivajući temeljnu slabost tržišta rada i potrošnje. Kao drugo, koncentracija potrošnje među bogatima čini ekonomiju osetljivijom na šokove koji utiču na cene imovine ili poverenje među visokim dohocima. Kao treće, nestabilnost koju donosi trenutna američka administracija može postati sve veći teret za poslovne odluke, investicije, a zatim i zapošljavanje.
Iluzija bogatstva je prisutna u Americi, ali se ne oseća u Evropi jer je opšteprihvaćeno shvatanje da u Americi proizlazi iz vlasništva akcija, ali i iz isplate bonusa ili kompenzacija u akcijama (stock-based compensation, SBC). Istraživanje koje je Morgan Stanley napravio još 2023. godine za američke kompanije pokazalo je da je ukupno povećanje bonusa isplaćenih u akcijama (SBC) zamenilo isplate u kešu. Pozitivna ulagačka klima dodatno je obogaćena akcijama iz bonusa, koje se posmatraju i kao način finansiranja rasta kompanija, podsticaj zaposlenima da postignu bolje rezultate i alat za zadržavanje radnika, odnosno kao sredstvo za jačanje opšteg osećaja vlasništva. Izvanredan alat za uključivanje većeg broja ljudi na tržište kapitala.
U šta se ulaže
Top jedan odsto domaćinstava u SAD u proseku ima više od polovine svoje ukupne imovine uložene u akcije. Oko dve trećine tog vlasništva nalazi se u privatnim kompanijama (koje nisu uvrštene na berzu). Samozaposleni imaju srednju neto vrednost imovine više od četiri puta veću od onih koji rade u kompanijama. Taj istraživački rad zaključio je da je kompenzacija zasnovana na akcijama (SBC) u 2022. bila gotovo pet puta veća nego 2006. godine (mereno kao procenat prodaje).
Sada razumemo i zašto taj "wealth effect" ranije nije imao toliko izražen odraz u "zrelijim" fazama ekonomskog ciklusa (kako nazivamo ovaj sada).
Naime, ovom trendu sveprisutnog deoničarstva u SAD primarno su doprinele tehnološke kompanije. Odmak od pet godina i pozitivni efekti na ekonomiju sada su vidljivi. Štaviše, modeli Federalnih rezervi ukazuju da bogatstvo u obliku akcija ima trajan uticaj na potrošnju, posebno kada su bonusi veliki i široko raspoređeni.
Zbog toga sada razumemo i "hladnokrvnost" u održavanju kamatnih stopa na "visokim" nivoima u 2025. godini.
Prema istraživanju koje je ove godine objavio Harward Law School na temu "Trend u kompenzacijama CEO-a za kompanije uvrštene u indeks S&P 500" i Perl Meyer na temu "Naknade izvršnim direktorima za prvih 100 kompanija koje čine indeks S&P 500 u 2025." ostavljamo vas sa sledećim zaključcima:
Srednja ukupna naknada izvršnog direktora te skupine iznosila je 17,7 miliona USD u 2024. godini, što odražava porast od 9,8 odsto u odnosu na 2023. godinu. Nagrade u deonicama, temeljene na uspešnosti, dominantno su dugoročno sredstvo podsticaja približno70 odsto. Ili ukratko:
Zaključno, aktuelna ekonomska dinamika u SAD pokazuje kako percepcija bogatstva, podstaknuta rastom vrednosti deonica i sve češćom praksom isplate bonusa u obliku vlasničkih udela, može održavati potrošnju i ekonomski rast čak i u uslovima stagnacije plata i tržišta rada.
Ali ta iluzija bogatstva ostaje krhka i osetljiva na tržišne šokove, političku nestabilnost i promene u poverenju potrošača. U tom kontekstu, razumevanje stvarnih temelja ekonomskog rasta postaje ključno za oblikovanje održivih ekonomskih politika i za procenu otpornosti potrošačkog optimizma u budućnosti.
