MMF upozorava na loše izglede za svetsku ekonomiju

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da globalna ekonomija pokazuje znake pritiska zbog sveobuhvatnih američkih carina i protekcionizma, iako se zasad drži bolje nego što se očekivalo.

 

Očekuje se da će globalna privreda ove godine porasti za 3,2 odsto, što je više od prethodne prognoze od tri odsto iz jula, navodi se u najnovijem Svetskom ekonomskom izgledu MMF-a objavljenom u utorak. Za 2026. godinu predviđa se blagi pad rasta na 3,1 odsto.

Revidirana prognoza za ovu godinu uglavnom se pripisuje privremenim faktorima: naglom rastu aktivnosti jer su kompanije i domaćinstva požurili da nabave robu pre uvođenja visokih carina, kao i slabijem dolaru koji je podstakao globalnu trgovinu, saopštio je MMF. Međutim, izgledi za budućnost ukazuju na "sumorne perspektive" i kratkoročno i dugoročno.

"Nije toliko loše koliko smo se plašili, ali je gore nego što smo očekivali pre godinu dana i gore nego što bi trebalo da bude", rekao je glavni ekonomista MMF-a Pierre-Olivier Gourinchas na brifingu za novinare. "Rizici su i dalje pretežno negativni."

Bloomberg

Ovonedeljni sastanci MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu okupljaju ministre finansija i guvernere centralnih banaka u trenutku kada ponovo raste pretnja trgovinskog rata između najvećih svetskih ekonomija.

Posle zatišja u prethodnim mesecima, tenzije su ponovo porasle nakon što je američki predsednik Donald Trump prošle nedelje najavio dodatne carine od 100 odsto na kinesku robu od 1. novembra kao odgovor na nove kineske restrikcije izvoza retkih metala. Ipak, obe strane su nagovestile da su pregovori i dalje mogući kako bi se izbegla eskalacija sukoba.

Bloomberg

U Sjedinjenim Američkim Državama očekuje se da će privredni rast usporiti na dva odsto ove godine, što je značajan pad u odnosu na 2024, i da će se zadržati na 2,1 odsto u 2026, prema podacima MMF-a. Rast u evrozoni trebalo bi da poraste na 1,2 odsto ove godine i 1,1 odsto naredne, dok se u Kini očekuje usporavanje na 4,8 odsto u 2025. i 4,2 odsto u 2026.

Prema Gourinchas, više faktora ublažilo je udar carinskih šokova u prvoj polovini godine, uključujući nagli porast investicija u veštačku inteligenciju.

Kina je ublažila efekat visokih carina delimičnim preusmeravanjem izvoza ka Aziji i Evropi, pomoću fiskalne podrške, dok je Nemačka fiskalna ekspanzija pomogla ostatku evrozone, naveo je on.

Kako bi uklonio volatilnost prognoza i uticaj veštačkog skoka uvoza koji je podigao aktivnosti u prvoj polovini godine, MMF je analizirao sekvencijalni rast od druge polovine 2025. do 2026. godine. Ta analiza pokazuje da će globalna ekonomija rasti prosečnom godišnjom stopom od tri odsto tokom tog perioda, što je pad od 0,6 procentnih poena u odnosu na prosečnih 3,6 odsto u 2024.

"Uprkos više suprotstavljenih faktora, carinski šok dodatno zamračuje ionako slabe izglede za rast", napisao je Gourinchas u blog objavi. "Očekujemo usporavanje u drugoj polovini ove godine, uz samo delimičan oporavak u 2026."

U izveštaju MMF navodi da su sve izraženiji znakovi da visoke carine počinju da pokazuju posledice, uključujući i u SAD, gde je ključna mera inflacije porasla, a nezaposlenost se blago povećala.

Inflacija se stabilizuje iznad ciljanih nivoa centralnih banaka u više zemalja, a neizvesnost oko kretanja cena dodatno komplikuje posao kreatorima monetarne politike, upozorio je MMF.

Još jedan razlog za zabrinutost jeste nastavak prekomernog zaduživanja. Vlade će morati da pronađu načine za smanjenje potrošnje, posebno u Evropi, s obzirom na dodatne troškove povezane sa starenjem stanovništva, većom potrošnjom na odbranu i energetsku bezbednost.

"Procena održivosti duga nakon pandemije sada je dodatno otežana visokim nivoom zaduženosti, pogoršanim budžetskim bilansima, višim kamatnim stopama i slabijim izgledima za rast", zaključio je MMF.