.webp){kind=icon}
SAD i Tajvan započeće zvanične pregovore o trgovinskoj i ekonomskoj inicijativi, prateći dugo planirano obećanje da će produbiti veze usred protivljenja Kine.
Prva runda trgovinskih pregovora trebalo bi da se održi "rano ove jeseni", saopštila je Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika u sredu, otkrivajući pregovarački mandat za američko-tajvansku inicijativu o trgovini 21. veka najavljenu u junu. Diskusije će obuhvatiti olakšavanje trgovine, regulatorne prakse, standarde za borbu protiv korupcije, produbljivanje poljoprivredne trgovine i druga pitanja, saopštila je kancelarija.
Trgovinski pregovori će produbiti naše trgovinske i investicione odnose, unaprediti međusobne trgovinske prioritete zasnovane na zajedničkim vrednostima i promovisati inovacije i inkluzivni ekonomski rast za naše radnike i preduzeća, navodi se u saopštenju kancelarije.
Odvojeno, Tajvanska kancelarija za trgovinske pregovore je u saopštenju navela da ima za cilj da ojača privredu ostrva promovisanjem trgovine njegovim poljoprivrednim proizvodima i pomaganjem malim i srednjim preduzećima da se prošire na američko tržište. Tajpej takođe želi da poveća poverenje međunarodnih investitora u Tajvan i omogući ostrvu da "privuče sredstva i tehnologije iz SAD i sveta".
Sporazum o jačanju trgovine mogao bi na kraju biti više simboličan nego suštinski, s obzirom na suzdržanost obe glavne američke političke stranke da prihvate sporazume o slobodnoj trgovini.
Bloomberg Mercury
Američko-tajvanska trgovinska inicijativa objavljena je nekoliko nedelja nakon što je predsednik Joe Biden u maju pokrenuo Indo-pacifički ekonomski okvir, sporazum koji je osmišljen da se suprotstavi uticaju Kine u regionu koji nije uključivao Tajpej uprkos tome što je više od 50 senatora pozivalo Bidena da uključi ostrvo.
Zagovornici trgovine kritikovali su tu inicijativu jer nudi malo u pogledu specifičnosti po pitanjima kao što su pristup tržištu ili niže tarife, iako je pozdravljena kao znak američkog angažmana u Indo-Pacifiku.
Od tada, odnosi Vašingtona i Pekinga postali su još zategnutiji zbog Tajvana, samoupravne demokratije koju Kina smatra svojom teritorijom. Nakon značajne posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nancy Pelosi Tajpeju ranije ovog meseca, Kina je pokrenula vojne vežbe bez presedana oko ostrva, što je izazvalo zabrinutost u regionu.
SAD očekuju nastavak kineskog "vojnog zastrašivanja i prinudne ekonomske taktike" oko Tajvana, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Price na brifingu u sredu.
"Nastavićemo da preduzimamo korake koji su odlučni, ali i smireni kako bismo održali mir i stabilnost suočeni sa stalnim naporima Pekinga da potkopa status kvo", rekao je on. Vežbe koje je sprovela Kina smanjile su nejasno definisanu tampon zonu koja je dugo pomagala da se očuva mir oko Tajvana.
Kina je pozvala SAD da se uzdrže od plovidbe mornaričkim brodovima kroz Tajvanski moreuz, rekavši da će Peking preduzeti dalje mere nakon posete Pelosi. SAD su dugo smatrale da su posete poput onih od strane članova Kongresa u skladu sa njihovom politikom "jedne Kine" da formalno ne priznaju demokratski izabranu vladu u Tajpeju.
Inicijativa je "osmišljena ne samo da poveća obim trgovine i saradnju između Sjedinjenih Država i Tajvana, već i da pruži priliku da pomogne Tajvanu u izgradnji njegove otpornosti i osiguranju da imamo otporne i bezbedne lance snabdevanja između nas", rekao je Daniel Kritenbrink , američki pomoćnik državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika, na brifingu nakon saopštenja.
Pozicija Tajvana kao vodećeg svetskog dobavljača poluprovodnika je oslonac njegovog ekonomskog odnosa sa SAD, Kinom i drugim nacijama, što ovo ostrvo čini strateškom imovinom za zemlje koje traže najsavremeniju tehnologiju čipova. Ostala elektronika i mašine su takođe glavni izvozni proizvodi, zajedno sa informacionom i komunikacionom tehnologijom.
SAD su prošle godine bile treći najveći trgovinski partner Tajvana, prema kancelariji za trgovinske pregovore ostrva. Isporuke u SAD porasle su za skoro 30 odsto u 2021. na rekordnu vrednost od 65,7 milijardi dolara, petu godinu rasta zaredom, pokazali su podaci tajvanskog Ministarstva finansija.
Kina i Hong Kong, u međuvremenu, čine oko 40 odsto ukupnog izvoza ostrva, a bilateralna trgovina između dve ekonomije dostigla je 328,3 milijarde dolara prošle godine.
Tajpej pokušava da smanji svoju ekonomsku zavisnost od Pekinga poslednjih godina, a predsednik Tsai Ing-wen istražuje načine za jačanje trgovine i investicija sa jugoistočnom Azijom, Indijom, Australijom i Novim Zelandom. Tajpej je prošle godine zatražio da se pridruži najvećem radnom trgovinskom sporazumu u Aziji i Pacifiku, iako je njegova prijava još uvek na čekanju.
Ostrvska kancelarija za trgovinske pregovore saopštila je da bi potpisivanje trgovinskih sporazuma sa SAD "ne samo pomoglo" Tajvanu da se pridruži Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu za transpacifičko partnerstvo, već bi mu takođe pružilo više mogućnosti da „produbi institucionalizovane veze sa drugim zemljama".
"Obe strane su pokazale visok stepen ambicije i raduju se postizanju konkretnih rezultata što je pre moguće i potpisivanju trgovinskog sporazuma", dodala je kancelarija za trgovinske pregovore Tajvana.
