.webp){kind=icon}
U prvim danima pandemije, kada su tržišta potonula i 22 miliona Amerikanaca izgubilo posao, Kongres i Federalne rezerve su krenule u akciju da stabilizuju ekonomiju koja je bila u opasnosti. Nakon biliona dolara gotovine za pomoć pogođenima pandemijom i jeftinih zajmova sponzorisanih iz savezne države, američka domaćinstva imaju rekordnu uštedu. Ali nijedna grupa nije imala više koristi od one kojoj je najmanje bila potrebna pomoć – ultrabogati.
Ono što je odgovorno za te "iskrivljene dobitke" znatno je drugačiji sastav neto vrednosti među američkim nivoima bogatstva. Akcije i zajednički fondovi činili su više od trećine bogatstva najbogatijih Amerikanaca na početku pandemije. To je značilo da je prvi jedan odsto najbogatijih uživalo u znatnom porastu jer su akcije porasle zbog podsticaja i entuzijazma investitora za bilo šta što bi moglo da se dobije od prelaska na rad na daljinu i promene obrazaca potrošnje zaključanih potrošača. Oni koji nisu posedovali akcije nisu ništa ni zaradili.
Bloomberg
Manija akcija povećala je vrednosti i za privatne kompanije, ohrabrujući prodaju i spajanja, što je generisalo neočekivane prihode koji su uglavnom padali na bogate.
Oni s druge polovine spektra bogatstva, čija je najveća imovina obično njihov dom, nisu imali istu priliku da ojačaju svoje finansije, idući u ono što mnogi misle da će biti recesija izazvana Fedom.
Dobre vesti: od finansijske krize 2008. godine, sve ekonomske grupe u Americi postale su bogatije. Stepen tih dobitaka je drastično varirao čak i pre pandemije. Međutim, odgovor vlade na kovid je povećao stopu akumulacije bogatstva za najbogatije, pri čemu je neto vrednost jedan odsto najbogatijih porasla za trećinu u dve godine nakon početka pandemije, prema Realtime Inequality, platformi koju su kreirali ekonomisti na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Bogatstvo 0,01 odsto i 0,001 odsto najbogatijih poraslo je još više, za više od 36 odsto.
Porez na imovinu koji se naplaćuje na bogatstvo preminule osobe dostigao je 77 odsto krajem 70-ih i od tada opada, dok je udeo bogatstva koji su najbogatiji kontrolisali rastao. Podaci Feda pokazali su da je prošle godine, prvi put u najmanje tri decenije, američka srednja klasa posedovala manji udeo bogatstva od jedan odsto najbogatijih ljudi sveta.
Za skoro osam godina, koliko je Bloomberg Billionaires Index pratio 100 najbogatijih ljudi u Americi, njihova zajednička imovina porasla je za više od jedan bilion dolara. Više od polovine te vrednosti u vlasništvu je 10 najbogatijih: Jeffa Bezosa, Elona Maska i osam drugih čiji su primarni izvori bogatstva eksplodirali tokom pandemije. Sada tehnološke akcije padaju i sa sobom odnose bogatstvo megamilijardera. Od novembra 100 najbogatijih Amerikanaca izgubilo je čak 622 milijarde dolara, što je najveći gubitak u istoriji ovog Bloombergovog indeksa.
