.webp){kind=icon}
Banka Japana (BOJ) napokon je promenila režim negativnih kamatnih stopa, a bila je poslednja velika centralna banka u svetu koja ga se držala.
Negativne kamatne stope su uvedene kako bi se podstakli kreditiranje, tražnja i inflacija. Sada se bliži i ostvarenje ove misije, a rast plata inflaciju vodi do cilja centralne banke. Uticaj promene politike će varirati u zavisnosti od privrede i finansijskih tržišta. Nekima će ići naruku, nekima će štetiti, a za neke će doneti i pozitivne i negativne posledice.
1. Šta su negativne kamatne stope?
Oni znače da plaćate kamatu da biste deponovali svoj novac u bankama umesto da vi dobijate kamatu na depozit. To je radikalno sredstvo monetarne politike koje su centralne banke u Evropi uvele 2010-ih kako bi se borile protiv pada cena. BOJ je negativne stope uvela 2016. godine, kao novi alat u svojoj dugoj borbi protiv deflacije ili pada cena. Naravno, program negativnih stopa BOJ primenjen je samo na mali segment depozita koje privatne banke čuvaju kod centralne banke. Depoziti stanovništva nisu bili predmet ove politike. Cilj je bio da se banke podstaknu da svoja sredstva uposle kroz kreditiranje. Uz ovaj program, centralna banka je kupovala korporativne obveznice kako bi upumpala sredstva u privredu.
Opširnije
Ueda kaže da se Japan oporavlja, tržišta dizanje stopa vide u aprilu
„Iako postoje slabosti u nekim oblastima potrošnje domaćinstava, moj stav je da se postepeni oporavak nastavlja“, rekao je Ueda u utorak.
12.03.2024
BOJ bi mogla da uskoro promeni politiku negativnih kamata
Jen je ojačao na 149,76 jena za dolar, što je najviše u više od sedam dana.
29.02.2024
Era negativnih kamata i zvanično gotova, BOJ podigla stope nakon 17 godina
Centralna banka je referentnu kamatnu stopu sada definisala kao raspon od nule do 0,1 odsto, za razliku od dosadašnjeg -0,1 procenta.
19.03.2024
2. Kakvi su rezultati?
Utisci o ovim merama su pomešani širom sveta. U slučaju Japana, ova mera, zajedno sa kupovinom obveznica, pomogla je da se spreči dublja deflacija u privredi. Međutim, naposletku su na kraju ipak bili potrebni prekidi u snabdevanju zbog pandemije kovida 19 i rata u Ukrajini kako bi se stopa inflacije približila cilju centralne banke. BOJ je poslednja centralna banka u svetu koja je zadržala politiku negativnih stopa. Duže zadržavanje ovog režima je smanjilo profitabilnost banaka, ali i vrednost jena. Druge centralne banke su dosta ranije počele da podižu kamatne stope, umanjujući tako privlačnost japanske valute naspram ostalih svetskih valuta. Slab jen je dodatno podstakao rast troškova uvoza, opterećujući potrošače jer njihove plate nisu uspele da održe korak sa rastom troškova.
3. Zašto je BOJ sada želela da promeni politiku?
Japanske kompanije pristale su da znatno podignu zarade zaposlenih, pa se očekuje da će veće zarade uvećati i spremnost domaćinstva da troše novac. BOJ ovo naziva inflatornom spiralom, ali joj oni ne pridaju negativno značenje. Prošle nedelje, sindikati su obavestili da će zarade rasti najbrže u poslednjih nekoliko decenija, zbog čega je sve više analitičara mislilo da će BOJ kamate podići ranije.
JPYUSD:CUR
JPY
0,006708 USD
cena na otvaranju
0,006711
prethodna cena na zatvaranju
0,006709
ovogodišnja zarada
-5,4161%
dnevni raspon
0,00 - 0,00
raspon u 52 nedelje
0,01 - 0,01
4. Šta kraj negativnih stopa znači za japansku privredu?
Ovo je prvi korak u povlačenju stimulativnih mera koje su za cilj imale da pospeše privredni rast. Godinama je pad cena terao privrednike da smanjuju troškove da bi bili konkurentni čak i nauštrb svog profita. Ova silazna spirala ih je sprečila da investiraju i podižu plate, što je smanjilo potrošnju i uvećalo deflacione pritiske. Sada se premijer Fumio Kishida nada da će se dogoditi suprotno, i da će investicije, cene i zarade rasti zajedno.
5. Ko će pobediti, a ko izgubiti?
Vlada i BOJ će biti na gubitku jer će više kamatne stope povećati troškove servisiranja državnog duga i dovesti do gubitaka državnih obveznica jer ih više stope devalviraju. Privatne banke će moći da ostvare veće profite od kreditiranja sa višim kamatnim stopama, dok će njihove obveznice biti pogođene rastom dugoročnih stopa. Kupci nekretnina trpeće veće rate stambenih kredita, što bi moglo da smanji tražnju na tržištu nekretnina. Jači jen će na krilima viših kamata smanjiti troškove uvoza i pomoći domaćinstvima da manje plaćaju hranu i energiju iz uvoza. S druge strane, to će potkopati konkurentnost i zaradu japanskih izvoznika u inostranstvu. Zbog jačeg jena, japanski turisti će u svetu prolaziti povoljnije, dok će posete Japanu postati skuplje za turiste iz sveta.
6. Šta sledi?
Nakon prvog podizanja kamatne stope od 2007. godine, sledeće pitanje je kolike će kamatne stope biti kasnije. Guverner BOJ Kazuo Ueda već je i pre odluke nagovestio da će monetarna politika banke neko vreme ostati delimično relaksirana, što znači da neće kamatne stope podizati kao što su to radile SAD i druge zemlje u poslednjoj godini. Slaba tražnja u Japanu zahtevaće oprez pri odlučivanju za koju monetarnu politiku će se BOJ odlučiti.
