S obzirom na to da potrošačke cene u SAD rastu najbržom stopom u poslednje četiri decenije, sve veći broj analitičara kaže da će biti potrebna recesija i veća nezaposlenost da bi se znatno ublažili pritisci na cene. Federalne rezerve su povećale stope u junu najviše od 1994. i očekuje se da će ove sedmice odobriti još jedno povećanje od 75 baznih poena.
Ministarka finansija SAD Janet Yellen izrazila je poverenje u borbu Federalnih rezervi protiv inflacije i rekla da ne vidi nikakve znake da je američka ekonomija u široj recesiji.
"Verovatno ćemo videti usporavanje otvaranja novih radnih mesta", rekla je Yellen gostujući na NBC u nedelju. "Ne mislim da je to recesija. Recesija je široko zasnovana slabost u privredi. To sada ne vidimo."
Inflacija je previše visoka, rekla je Yellen, te je ponovila argument Bajdenove administracije da je visoka i u mnogim drugim naprednim ekonomijama.
"Fed je zadužen za uspostavljanje politike koja će smanjiti inflaciju", rekla je Yellen, bivša predsednica Feda. "I očekujem da budu uspešni."
Čak i ako SAD beleže dva uzastopna kvartala ekonomske kontrakcije, Yellen - pozivajući se na američko tržište rada - rekla je da ne očekuje da će akademici Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER), koji odlučuju o ekonomiji, proglasiti recesiju.
"Bila bih zapanjena kada bi NBER ovaj period proglasio recesijom, čak i ako se desi da imamo dva kvartala negativnog rasta“, rekla je ona. "Imamo veoma snažno tržište rada. Kada otvarate skoro 400.000 radnih mesta mesečno, to nije recesija."
Fed sprema veliko povećanje stope
Federalne rezerve će verovatno morati da nanesu mnogo više bola ekonomiji da bi inflaciju stavile pod kontrolu.
Rast se već smanjuje kao odgovor na ponovljeno povećanje kamatnih stopa Feda, uz usporavanje tržišta nekretnina, smanjeno zapošljavanje u tehnološkim kompanijama, a potraživanja za nezaposlene rastu.
Bloombergovo istraživanje ekonomista ovog meseca pokazalo je da je verovatnoća pada privrede u narednih 12 meseci iznosila 47,5 odsto, što je povećanje sa 30 odsto u junu.
"Moramo da obuzdamo stvari na domaćem terenu da bismo nam pomogli da stignemo tamo gde želimo da idemo u pogledu inflacije", rekao je glavni američki ekonomista Bank of America Michael Gapen, koji predviđa blagu recesiju početkom druge polovine ove godine.
Nakon što su u junu povećali stope najviše od 1994. godine, očekuje se da će predsednik Feda Jerome Powell i njegove kolege odobriti još jedno povećanje od 75 baznih poena ove nedelje i signalizirati svoju nameru da nastave povećanja u narednim mesecima. Powell je rekao da bi neuspeh u obnavljanju stabilnosti cena bio „veća greška“ od guranja SAD u recesiju.
Zvaničnici Feda i dalje tvrde da mogu da izbegnu recesiju i da izvrše meko sletanje privrede. Oni tvrde da ekonomija ima temeljne snage i izrazili su nadu da bi inflacija mogla da se smanji onoliko brzo koliko je eskalirala.
Inflacija – merena omiljenim merilom Feda, indeksom cena rashoda za ličnu potrošnju – bila je 6,3 odsto u maju, što je znatno iznad cilja centralne banke od dva odsto.
Šta kaže Bloomberg Economics
"Šanse za pad u narednih 12 meseci porasle su na 38 odsto, što je znatno više od nule kada smo pokrenuli model pre mesec dana. Model vidi 100 odsto verovatnoću recesije u naredna 24 meseca", rekli su ekonomisti Eliza Winger, Anna Wong and Yelena Shulyatyeva.
Popularniji indeks potrošačkih cena je sve topliji, porastao je za 9,1 odsto u junu u odnosu na godinu dana ranije. Tri četvrtine roba i usluga u korpi indeksa potrošačkih cena poraslo je po godišnjoj stopi većoj od četiri odsto u junu od maja.
"Inflacija je ukorenjena i širi se", rekao je bivši potpredsednik Feda i viši saradnik Instituta Brookings Donald Kohn.
Centralna banka se suočava sa teškim poslom jer barem deo pritiska na povećanje inflacije ne potiče od viška tražnje – koju može da kontroliše – već od poremećaja u snabdevanju, na koje je nemoćna da utiče usled ruske invazije na Ukrajinu i pandemije.
Dodatna komplikacija, prema mišljenju bivšeg potpredsednika Feda Alana Blindera: Monetarna politika utiče na inflaciju sa veoma dugim kašnjenjima od možda dve ili tri godine.
Trgovci na tržištu fjučersa federalnih fondova se klade da će Fed povećati stope na oko 3,5 odsto do kraja godine, sa 1,5 sada na 1,75 odsto ove nedelje, pre nego što počne da ih smanjuje u drugoj polovini 2023.
Bivši ministar finansija Lawrence Summers sumnja da će se to tako odigrati.
"Moj instinkt mi govori da nećemo videti rezanje stopa onoliko brzo koliko ljudi misle da će se to desiti", rekao je profesor Univerziteta Harvard i plaćeni saradnik Bloomberg televizije.
Umesto da smanji stope, Fed će ih verovatno podići na pet odsto ili više sledeće godine kako bi pokušao da smanji pritiske na cene, rekao je glavni ekonomista iz Dreyfus and Mellon, Vincent Reinhart . To će pomoći da se ubrza kontrakcija koja povećava nezaposlenost na oko šest odsto, sa sadašnjih 3,6 odsto, ali ostavlja inflaciju iznad tri odsto, rekao je veteran centralne banke.
Političari imaju malo izbora osim da povećaju stope jer ne mogu sebi da priušte eskalaciju inflatornih očekivanja, rekao je bivši guverner Feda Laurence Meyer. Ako bi se to dogodilo, bitka za obuzdavanje inflacije bi bila izgubljena jer bi kompanije i radnici počeli da se ponašaju na način koji bi gurao cene sve više.
Meyer, koji vodi konsultantsku firmu za analizu monetarne politike, predviđa pad koji će smanjiti bruto domaći proizvod za 0,7 odsto sledeće godine, podići nezaposlenost na pet odsto i vratiti inflaciju na cilj Feda od dva odsto u 2024.
"Blaga recesija je verovatno prilično dobra sa tačke gledišta Feda, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo i koliko loše izgleda", rekao je on.
Neki analitičari tvrde da su SAD već u recesiji. BDP se smanjio za 1,6 odsto na godišnjem nivou u prvom tromesečju, a možda se dodatno smanjio u drugom, barem prema ekonomskom tragaču Atlanta Feda. Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg predviđaju oporavak.
Ako procenu Feda u Atlanti potkrepe zvanični podaci 28. jula, dan nakon odluke Feda o stopi, to bi ispunilo popularnu definiciju recesije: dva uzastopna kvartala negativnog rasta.
Političari Feda već su napravili otklon od takvog narativa, ukazujući na snagu tržišta rada. "Zaista je čudno razmišljati o ekonomiji u kojoj zaposlite dodatnih 2,5 miliona radnika i proizvodnja opada", rekao je guverner Feda Christopher Waller ranije ovog meseca, naglašavajući svoju odlučnost da smanji inflaciju na dva odsto.
-- Uz pomoć Tony Czuczka, Rich Miller