Globalna svemirska ekonomija je porasla za osam odsto, i tako je dostigla vrednost od 546 milijardi dolara u 2022. godini, a očekuje se da će rasti dodatnih 41 odsto u narednih pet godina, navode iz vodeće neprofitne organizacije za svemir.
Očekuje se da će se sektor pokazati otpornim u narednim godinama, uprkos neizvesnosti u globalnoj ekonomiji i nedavnom usporavanju investicija u svemir.
Kompanije beleže kontinuirani rast prihoda od komercijalnih svemirskih resursa, dok vlade širom sveta povećavaju izdatke, navodi se u izveštaju Space Foundationa, grupe koja zagovara svemirske letove i čije se sedište nalazi u Colorado Springsu, u Koloradu. Analiza je obuhvatila troškove 51 vlade, kao i komercijalne prihode kompanija u 11 podsektora svemirske industrije.
Opširnije
Virgin Galactic uspeo u svom prvom komercijalnom letu u svemir
Svemirska kompanija Virgin Galactic uspešno je završila dugoočekivani prvi komercijalni let u svemir pod nazivom Galactic 01.
29.06.2023
Propao japanski pokušaj osvajanja Meseca
Nije uspeo prvi pokušaj sletanja letelice japanskog startapa Ispace na prirodni Zemljin satelit.
26.04.2023
Eutelsat i OneWeb stvaraju evropskog konkurenta SpaceXu
Eutelsat Communications SA i OneWeb Ltd. spremne su da se spoje u skladu sa sporazumom o preuzimanju koji procenjuje OneWeb na 3,4 milijarde dolara.
26.07.2022
"Komercijalni svemir je vitalni sektor rastuće ukupne svemirske ekonomije", rekla je Lesley Conn, direktorka istraživanja i digitalnog programiranja u Space Foundationu, u intervjuu. "U narednih pet godina, sigurno ćete videti pravi ubrzani rast i proširenje svemira i svemirskih resursa."
Kompanije u svemirskoj industriji su povećale prihode na 427,6 milijardi dolara u 2022. godini, što je porast u odnosu na revidirane 396,2 milijarde dolara iz prethodne godine. Trećina tog iznosa dolazi od infrastrukture i podrške aktivnostima u svemiru, poput zemaljskih stanica za satelitsku komunikaciju. Preostali deo dolazi od svemirskih proizvoda - pre svega satelita. Najveći segment je prodaja podataka o položaju, navigaciji i vremenu, ili PNT satelitskih podataka, koji čini 39 odsto svih komercijalnih prihoda.
Ta otpornost odražava se, između ostalog, u dugim vremenskim razmacima razvoja svemirskih programa i u čestim javno-privatnim partnerstvima, navodi izveštaj. Ti atributi pomažu održavanju finansiranja čak i kada ekonomija nije stabilna.
Rast u 2022. godini došao je uprkos volatilnosti rizika ulaganja kapitala u svemirske poduhvate jer su tržišta reagovala na povećanje kamatnih stopa, a pristup finansiranju se smanjio za mnoge startapove. Prema odvojenom izveštaju kompanije Space Capital, firme rizičnog kapitala koja ulaže isključivo u svemirsku tehnologiju, privatni investicioni tokovi u svemirske poduhvate su prošle godine usporili na 20 milijardi dolara, što je manje od rekordne 47,4 milijarde dolara zabeleženih u 2021. godini.
SpaceX diriguje tempo
Komercijalni prihodi su rasli uporedo s porastom broja lansiranja u orbitu. Ukupno je bilo 186 lansiranja 2022. godine, što je porast u odnosu na 145 prethodne godine, saopštili su iz Space Foundationa. Komercijalna lansiranja su činila 81 od tih, od čega je Muskova kompanija SpaceX bila odgovorna za 50. U poslednjim godinama intenzivno je povećala broj lansiranja, postavljajući serije sopstvenih Starlink satelita u svemir kako bi omogućila globalno širenje interneta na Zemlji.
Potrošnja vlada na svemirske programe porasla je za osam odsto i dostigla je ukupno 119 milijardi dolara prošle godine, što je manje od 22 odsto rasta zabeleženog 2021. godine. Space Foundation predviđa da će se tempo javnih sektorskih izdataka za svemir ubrzati ove godine dok zemlje rade na istraživanju Meseca i daju prioritet velikim satelitskim konstelacijama sa vojnom primenom. NASA napreduje u svom programu Artemis, koji ima cilj da pošalje prvu ženu na površinu Meseca. Kina takođe ima planove za sletanje ljudi tamo.
Bloomberg
SAD dominiraju civilnim i vojnim izdacima u svemiru, čineći gotovo 60 odsto ukupnih troškova. Kina je druga sa udelom od 14 odsto, prema analizi Space Foundationa, koja se oslanjala na izračunavanje BDP-a kako bi procenila izdatke zemlje za svemir. Evropska svemirska agencija zauzima treće mesto sa udelom od pet odsto u ukupnim troškovima. Iako su oni dugo bili tri vodeća igrača, više zemalja doprinosi ukupnim svemirskim izdacima nego ranije.
"Ne povećavaju svoje troškove samo da vlade koje već imaju svemirske programe, već se sve više zemalja pridružuje i postaje deo svemira", rekla je Conn, napominjući da sada postoji oko 92 zemlje koje imaju satelite u orbiti.
.webp){kind=icon}
