MMF prognozira najslabiji globalni rast u poslednjih 30 godina

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da su njegove prognoze svetskog ekonomskog rasta u narednih pet godina najslabije u više od tri decenije. Oni su pozvali sve zemlje da izbegnu ekonomsku fragmentaciju izazvanu geopolitičkim tenzijama i preduzmu korake za povećanje produktivnosti.

MMF predviđa da će svetska ekonomija rasti za oko tri odsto godišnje u narednih pola decenije zbog rasta kamatnih stopa, rekla je izvršna direktorka Kristalina Georgieva u govoru u četvrtak u Vašingtonu. To je najniža srednjoročna prognoza rasta od 1990. godine i manje od petogodišnjeg proseka od 3,8 odsto u poslednje dve decenije.

U 2023. godini globalni bruto domaći proizvod će verovatno porasti za manje od tri odsto, rekla je Georgieva. Ovo je u skladu sa januarskom prognozom fonda od 2,9 odsto.

Globalno usporavanje

Otprilike 90 odsto razvijenih ekonomija ove godine će doživeti usporavanje rasta jer stroža monetarna politika opterećuje tražnju i usporava ekonomsku aktivnost u SAD i evrozoni, navodi MMF. Detaljniji izveštaj o svetskoj ekonomskoj perspektivi planiraju da objave 11. aprila, u okviru prolećnih sastanaka koje održavaju zajedno sa Svetskom bankom.

Ruska invazija na Ukrajinu pogoršala je ionako napete odnose između SAD i Kine, izazvala globalnu inflatornu krizu i podstakla glad širom sveta.

"Svetska ekonomija u celini sada je manje sposobna da podrži najslabije članice", rekla je Georgieva u intervjuu za Bloomberg TV. "Zašto? Mirovna dividenda je nestala."

Kristalina Georgieva - Izvor: Bloomberg

Neka tržišta u razvoju pokazuju snagu, posebno u Aziji, pri čemu se očekuje da će Indija i Kina činiti polovinu globalnog rasta. Ali zemlje sa niskim dohotkom su otežane slabljenjem tražnje za njihovim izvozom, pri čemu njihov rast prihoda po glavi stanovnika zaostaje za rastom ekonomija u razvoju. Siromaštvo i glad, koji su već porasli tokom pandemije virusa korona, mogli bi dalje da se povećaju.

Uprkos lošim prognozama rasta, visoka inflacija znači da centralne banke moraju da nastave da podižu kamatne stope, sve dok su pritisci na finansijsku stabilnost ograničeni nakon nedavnih preokreta u bankarskoj industriji u SAD i Švajcarskoj, rekla je Georgieva.

Ako bankarski sistem postane nestabilan, donosioci odluka će se suočiti sa komplikovanijim kompromisima između inflacije i očuvanja finansijskog sistema, dodala je Georgieva. "Budite oprezni i agilniji nego ikad."

Trebalo bi da se zvaničnici okupe u Vašingtonu na sastancima usredsređenim na brojne globalne izazove - od neodrživog duga u zemljama u razvoju, preko inflacije, do klimatskih promena.

"S obzirom da geopolitičke tenzije rastu, a inflacija je i dalje visoka, snažan oporavak ostaje neuhvatljiv", rekla je Georgieva u svom govoru. "To šteti izgledima svih, posebno najugroženijih ljudi i najugroženijih zemalja."

Oštra poruka Georgieve dolazi dan nakon što je MMF upozorio da geopolitička fragmentacija, podstaknuta tenzijama između SAD i Kine, donosi dodatne rizike za globalnu ekonomiju, pri čemu se strane direktne investicije i drugi kapital sve više usmeravaju ka pridruženom bloku zemalja.

Ona je ponovila januarsko upozorenje da bi dugoročna trgovinska fragmentacija - uključujući ograničenja na migraciju, tokove kapitala i međunarodnu saradnju - mogla da smanji globalni bruto domaći proizvod za čak sedam odsto - što je ekvivalent kombinovanoj godišnjoj proizvodnji Nemačke i Japana, ili oko sedam biliona dolara. Poremećaji u trgovini tehnologijom mogli bi da izazovu gubitke od čak 12 odsto BDP-a za neke zemlje, rekla je Georgieva.

"Ići putem manje fragmentacije svetske ekonomije dobro je za sve", naglasila je ona.

Spiralna inflacija

Ruska invazija prošle godine pojačala je već snažnu inflaciju u mnogim zemljama, koja je dosegla najviši nivo u nekoliko decenija. Potpora kineskog predsednika Xi Jinpinga ruskom čelniku Vladimiru Putinu, uključujući njihov prošlomesečni sastanak u Moskvi, izazvala je kritike Bidenove administracije i pogoršala odnose između SAD i Kine.

Xi Jinping s Vladimirom Putinom - Izvor: Bloomberg

Odnosi između dve najveće svetske ekonomije su se pogoršali poslednjih godina. Sve je počelo pokretanjem trgovinskog rata pod bivšim predsednikom Donaldom Trumpom, koji je rezultirao stotinama milijardi dolara izgubljenih zbog raznih carina. Administracija predsednika Joea Bidena zadržala je tvrdu liniju, usredsređenu uglavnom na ekonomiju i nacionalnu bezbednost.

Vašington je prošle godine pokrenuo strogu kontrolu izvoza poluprovodničke tehnologije u Kinu, nakon višegodišnjeg obračuna sa Huawei Technologies, ​​liderom u telekomunikacionoj infrastrukturi koja se smatra pretnjom nacionalnoj bezbednosti u SAD zbog njenih veza sa kineskom vladom.

Prošle nedelje, Peking je otvorio novi front u eskalirajućoj borbi oko čipova, pokrenuvši bezbednosni pregled uvoza od najvećeg američkog proizvođača memorijskih čipova, Micron Technologyja. A u sredu, predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevin McCarthy i dvostranačka grupa poslanika sastali su se sa predsednikom Tajvana Tsai Ing-wen u Kaliforniji.

U jeku ovog sukoba i nakon prekida lanca snabdevanja izazvanog kovidom 19, SAD su podsticale približavanje, podstičući kompanije da traže dobavljače u prijateljskim zemljama bliže SAD, odnosno dalje od Azije i Kine.

Georgieva je pozvala zemlje da budu pragmatične u pogledu jačanja lanaca snabdevanja. Ponovila je i poziv članicama MMF-a da omoguće otplatu duga državama u nevolji i doprinesu fondu za najsiromašnije zemlje kojem nedostaju milijarde dolara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar