Rusija prkosi sankcijama: prošle godine proizvela najviše nafte

Nakon što je Rusija prošle nedelje objavila da će smanjiti proizvodnju nafte za pola miliona barela dnevno kao odgovor na sankcije Zapada, javilo se pitanje da li to zaista čini svojom voljom.

Posle najnovijeg paketa sankcija, Rusija je upletena u sve čvršću mrežu ekonomskih ograničenja, od zabrane izvoza tehnologije u zemlju, do nedavne zabrane Evropske unije na uvoz većine njene nafte. Što se Zapada tiče, Moskva posustaje pod teretom sankcija.

"To nije bilo dobrovoljno, već im je nametnuto. Oni nemaju mogućnost da održavaju obim proizvodnje jer nemaju pristup potrebnoj tehnologiji", rekao je Kadri Simson, evropski komesar za energetiku, u intervjuu u Kairu. Međutim, podaci iz Rusije pokazuju drugačije.

Ruske kompanije su prošle godine izvršile najviše bušenja na svojim naftnim poljima u poslednjih deset godina. Malo je znakova da međunarodne sankcije ili odlazak nekih velikih zapadnih kompanija direktno štete operacijama bušenja, što takođe pomaže da se objasni kako se proizvodnja nafte u zemlji oporavila u drugoj polovini 2022. čak i nakon uvođenja daljih ograničenja na njen izvoz.

"Industrija uglavnom nastavlja da radi kao i ranije. Rusija je uspela da zadrži većinu kompetencija, sredstava i tehnologija u oblasti naftnih usluga", rekao je Vitaly Mikhalchuk, rukovodilac istraživačkog centra u Business Solutions and Technologies, ​​nekadašnjoj ruskoj jedinici konsultantske firme Deloitte.

Nakon odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu pre skoro godinu dana, ruska naftna industrija pretrpela je najdrastičniju promenu političkih okolnosti od raspada Sovjetskog Saveza.

Rusija prošle godine izbušila najviše nafte u poslednjih 10 godina (Bloomberg)

 

Velike zapadne kompanije, poput BP-a, Shella i Exxon Mobilea, odustale su od više milijardi dolara ulaganja u zemlju. Neki od velikih međunarodnih provajdera usluga sledili su taj primer. Evropa je takođe uvela "sveobuhvatna ograničenja na izvoz opreme, tehnologije i usluga za energetsku industriju u Rusiju".

Ipak, ruske naftne platforme prošle godine su izbušile ukupnu dubinu veću od 28.000 kilometara, što je najviše u proteklih deset godina, pokazuju podaci naftnog sektora u koje je Bloomberg imao uvid. Ukupan broj započetih bušotina povećan je za skoro sedam odsto, na više od 7.800, pri čemu je većina ključnih naftnih kompanija nadmašila rezultate iz prethodne godine, pokazuju podaci.

Nekoliko faktora je pomoglo Rusiji da zadrži svoju naftnu industriju u pokretu. Prvo, vrhunski međunarodni dobavljači činili su samo 15 odsto ukupnog segmenta naftnih usluga u zemlji u 2021, prema Vygon Consultingu.

Najveći deo tržišta čine interne jedinice domaćih proizvođača poput Rosnefta, Surgutneftegasa i Gazproma, pokazali su podaci. Te kompanije nisu odgovorile na zahteve za komentar. "Ruske kompanije privlače strane izvođače kada su im potrebne tehnološke usluge i oprema i napredni softver", navodi se u izveštaju jednog konsultanta iz Moskve. Ali takve stvari generalno nisu neophodne da bi nafta tekla iz uspostavljenih polja.

Drugo, neki od najvažnijih zapadnih dobavljača naftnih usluga nisu napustili zemlju. SLB i Weatherford International nastavljaju da rade u Rusiji, uz određena ograničenja.

Izvršni direktor SLB-a Olivier Le Peuch rekao je u julu da jedinstvena korporativna struktura njegove kompanije daje fleksibilnost da posluje u Rusiji uz potpuno poštovanje sankcija SAD i EU. Kompanija nije odgovorila na Bloombergov zahtev za komentar.

Uprkos sankcijama, Rusija je prošle godine pokrenula više naftnih bušotina nego 2021. godine (Bloomberg)

Weatherford je prošle godine saopštio da je obustavio sve nove investicije ili primenu nove tehnologije u Rusiji, ali njegov najnoviji kvartalni izveštaj i dalje navodi zemlju među regionima u kojima posluje. Pružalac naftnih usluga odbio je da komentariše poslovanje u Rusiji na pitanje Bloomberga.

Treće, dva naftna giganta koja su napustila Rusiju, Halliburton i Baker Hughes, prodali su svoje poslovanje u zemlji lokalnoj vladi. Analitičar sektora sirove nafte Viktor Katona istakao je da je to omogućilo jedinicama da zadrže osoblje i stručnost. BurService, naslednik Halliburtona u Rusiji, nije odgovorio na pismene zahteve za komentar, dok OFS Technologies, ​​bivša ruska jedinica Baker Hughesa, nije odmah bila dostupna za komentar.

Glavno pitanje za rusku domaću naftnu industriju bilo je dobijanje zapadne visokotehnološke opreme, navodi BST. "Međutim, ovi problemi se rešavaju uvozom preko posrednika u prijateljskim zemljama ili pronalaženjem alternativnih dobavljača u Kini", rekao je Mikhalchuk.

Otkako je u aprilu dostigla najniži nivo nakon invazije od 10,05 miliona barela dnevno, ruska proizvodnja nafte se oporavila na oko 10,9 miliona barela dnevno krajem 2022. i ostala blizu tog nivoa u januaru.

Iako je uzvodni uticaj sankcija ograničen, ruska naftna industrija se suočava sa drugim izazovima. Rusija nema dovoljno kapaciteta za skladištenje nafte, što bi moglo da izazove višak kapaciteta čim kompanije ne budu u mogućnosti da prodaju ono što proizvode zbog zapadnih ograničenja.

Ovaj scenario se već desio prošle godine, odmah nakon invazije na Ukrajinu. Zatim je štrajk kupaca povećao zalihe sirove nafte do te mere da je zemlja bila primorana da smanji proizvodnju za oko 500.000 barela dnevno.

Ruska proizvodnja nafte se oporavila nakon šoka od prolećnih sankcija (Bloomberg)

 

Nema dokaza kako je evropska zabrana uvoza sirove nafte od petog decembra uzrokovala slične probleme, pri čemu se ruska proizvodnja nije promenila u dva meseca od tada. Još je rano za procenu punog uticaja na evropske zabrane od petog februara na ruskih naftnih derivata, a pogotovo dizela koji se najviše izvozi na tržište Evropske unije.

Stope prerade u ruskim rafinerijama u prvih osam dana februara bile su oko dva odsto iznad nivoa od januara, na nešto više od 5,8 miliona barela dnevno, prema industrijskim podacima u koje je Bloomberg imao uvid. Rezervni kapacitet u zalihama nafte u zemlji bio je iznad 25 miliona barela od 10. februara, u poređenju sa 20 miliona barela prošle godine kada je Rusija prisilila da smanji proizvodnju.

Dugoročni efekti

Iako je malo verovatno da će zapadne tehnološke sankcije imati kratkoročni efekat na rusku naftnu industriju, efekti bi se mogli videti dugoročno, rekao je Swapnil Babele, potpredsednik kompanije Rystad Energyja.

"Učinak nekih naftnih usluga mogao bi da se smanji, dok će se gubici i rizici povećati. Nedostatak tehnologije za razvoj na moru i neke rezerve koje je teško obnoviti mogu postati problem", rekao je Mikhalchuk ​​iz BST-a.

Nakon što je Moskva zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, uvedena je zabrana međunarodnih usluga za naftne projekte u ruskim škriljcima, Arktiku i dubokim vodama. Ove mere osujetile su planove Rosnefta da eksploatiše priobalna polja u severnom Karskom moru.

Katona, međutim, ističe da su ruske kompanije od tada pokazale da mogu da razviju internu ekspertizu u nekim od ovih oblasti. "Gazprom Neft je zapravo povećao svoje bušenje u velikoj formaciji škriljaca u Zapadnom Sibiru prošle godine", rekao je on.

"Čak i ako tehnološke sankcije ograniče aktivnosti na zahtevnijim poljima, Rusija trenutno ima dovoljno tradicionalnih rezervi da zadrži protok nafte. Pod pretpostavkom da proizvodnja ostane blizu sadašnjeg nivoa, do 2027. samo tri odsto će zavisiti od tehnologija kojima zemlja sada ima poteškoća da pristupi", zaključio je Mikhalchuk.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar