Energetika, čipovi, Tajvan: Glavne teme koje će dominirati u Davosu

Novo doba suparništva među velikim silama prekraja mapu svetske privrede i prisiljava biznis lidere da traže najbolji put među brojnim globalnim izazovima.

Dok u Evropi besni pravi rat, a između Kine i SAD svojevrsni hladni rat, ostatak sveta je pod pritiskom da izabere stranu. Politički čelnici nameću nove ekonomske prioritete dok pokušavaju da izbegnu manjak ključnih sirovina poput prirodnog gasa ili poluprovodnika, a pritom koriste sirovine koje kontrolišu kao sredstvo da bi osigurali što povoljniju poziciju.

Ove nedelje se u švajcarskom Davosu okupljaju brojni vodeći ljudi svetske ekonomije i trgovine na tradicionalnom godišnjem skupu koji bi ovoga puta trebalo da označi odmicanje od doba sve snažnije globalne povezanosti.

Trebalo bi da se rasprave na Svetskom ekonomskom forumu vrte oko geopolitičko-privrednih rizika u nastajanju. Neke će se fokusirati na ključna tržišta i sirovine, kao što je energetska sigurnost nakon ruske invazije na Ukrajinu ili američka kampanja da onemogući Kini pristup vrhunskoj tehnologiji. Druge će biti više geopolitičke prirode, iznad svega u vezi s pretnjom od sukoba oko Tajvana.

"Živimo u fragmentisanijem svetu koji uključuje finansijsku nestabilnost, pa je jedno pitanje sigurno u svačijoj glavi: gde i kako investirati u multipolarnom svetu", izjavila je Karen Harris, direktorka u konsultantskoj firmi Bain & Co. pre leta za Davos.

Nekoliko je verovatnih vrućih tema koje će dominirati ove godine u Davosu:

Energija kao oružje

Energija je u središtu privrednog rata koji suprotstavlja SAD i njegove saveznike Rusiji. Obe strane nastoje koristiti energiju kao oružje i moguće je da se to nastavi i ove godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin kaže kako Rusija neće prodavati naftu nijednoj zemlji koja nameće ograničenje cene, odnosno za 60 dolara po barelu. To ograničenje koje je nametnula G7 je cenu ruske nafte gurnula dodatno ispod tih nivoa. Rusija još uvek ima kupce, ponajviše Indiju, Kinu i Tursku. Ima i opciju da potpuno prekine snabdevanje, što bi izazvalo potres na naftnim tržištima i možda dovelo do novog drastičnog rasta cene nafte koja je već u prošloj godini svugde gurnula inflaciju.

Ipak, nije sve u sirovoj nafti. Slično ograničenje idućeg meseca sledi za naftne proizvode poput dizela, pa neki zapadni zvaničnici strahuju kako bi to moglo dovesti do nestašice.

Takođe, zatvaranje gasovoda iz Rusije napravilo je veliki problem u globalnom snabdevanju. Dosad je topla zima u Evropi pomogla da se manjak gasa ne oseti drastično, a pomogla je i u smanjenju cena. Ipak, vrlo je verovatno da će se ove godine mnoge zemlje snažno boriti da osiguraju ograničene isporuke tečnog prirodnog gasa.

Borba za poluprovodnike

Poluprovodnici, ključni delovi mnogih modernih proizvoda, od električnih vozila do balističkih raketa i nove tehnologije veštačke inteligencije, postaju poprište jednog od najvažnijih bojnih polja svetske ekonomije.

Tokom prošle godine administracija američkog predsednika Joea Bidena osmislila je različite alate, uključujući izvozne kontrole, kako bi sprečila Kinu da kupuje ili proizvodi najsofisticiranije čipove. Takođe je razvila program subvencija za domaću industriju poluprovodnika vredan 52 milijarde dolara kako bi proizvodnju vratila kući.

Dominaciju SAD u razvijanju čipova mogla bi u idućih desetak godina ugroziti Kina

SAD kaže kako su takvi postupci deo restrikcija usmerenih prema kineskoj vojnoj moći, dok Peking odgovara kako je to pokušaj zaustavljanja kineskog ekonomskog napretka. Kako god bilo, američki saveznici bi trebalo da pripomognu, a Holandija i Japan, u kojima se nalaze neki od najmodernijih proizvođača čipova, već su prihvatili da se priključe američkom pristupu Kini.

To će, naravno, nešto i koštati jer bi firme koje proizvode poluprovodnike i mašine mogle izgubiti veliko kinesko tržište. Peking ubacuje veliki novac u vlastiti razvoj poluprovodnika, premda replikovanje najmodernijih tehnologija može biti preveliki zalogaj, a moguće je i da će odlučiti da uvede neke protivmere u slučaju još većih restrikcija prema Kini.

Sukob zbog Tajvana

Američki i evropski lideri se pribojavaju kako bi iduće bojište u novom hladnom ratu mogao biti Tajvan.

Kina oduvek Tajvan smatra svojim teritorijom. Vašington je nedavno objavio da ne vidi znakove neposredne pretnje napadom, ali da očekuje sve agresivnije ponašanje Kine. Biden je obećao da će poslati američke snage u slučaju invazije na Tajvan, što je isključio, na primer, u slučaju Ukrajine.

To pitanje ima i ekonomsku dimenziju. Tajvanska firma TSMC je najveći svetski proizvođač poluprovodnika te je ključna za različite vrste dobavnih lanaca. Čak i eskalacija bez rata može proizvesti drastičan domino-efekt.

Vojna vežba na Tajvanu

Glavni direktor Instituta za međunarodne financije (IIF), koji okuplja komercijalne i investicione banke, osiguravajuće kuće, investicione fondove, centralne i razvojne banke Tim Adams ističe da svaka firma razmišlja o tome kako bi u slučaju kineske akcije prema Tajvanu izgledale sankcije i ko bi bio na strani SAD.

Subvencije i pogodovanje saveznicima

Vlade su sve spremnije da koriste privrede kao alat za vođenje države. To može podrazumevati onemogućavanje pristupa suparnicima tržištu ili sirovinama ili isporuku strateških proizvoda samo prijateljskim zemljama.

Ipak, prijatelji se mogu razići, a najbolji prijatelji su oni kod kuće. Stoga vlade osmišljavaju subvencije za domaće proizvođače, što je odmak od ideje slobodne trgovine koji već izaziva nesuglasice.

Bidenova administracija troši više od 50 milijardi dolara da osnaži domaću proizvodnju poluprovodnika i podstiče domaću proizvodnju električnih vozila kao deo plana za borbu protiv klimatskih promena, vrednog 437 milijardi dolara. Evropsku uniju (EU) to je razbesnelo, te je SAD optužila za nepoštenu trgovinsku praksu koja podstiče firme da se premeste u SAD, pa najavljuje da bi mogla osmisliti vlastite slične programe.

Rizik se sastoji u globalnoj trci subvencijama gde su dobitnici države sa najdubljim džepom, a gubitnici ekonomije sveta u razvoju koje već pate pod velikim teretom duga.

Vladavina dolara

Sve više država, a nisu sve američki protivnici, traži načine da se odmaknu od poslovanja u dolarima jer vide da SAD svoju valutu koriste za promicanje spoljnopolitičkih ciljeva.

Američka administracija je zamrzla sedam milijardi dolara avganistanskih rezervi centralne banke kako novac ne bi dospeo u ruke talibana. SAD i EU traže način da legalno konfiskuju pola biliona dolara ruskih rezervi i iskoriste taj novac za obnovu Ukrajine.

Sigurno će biti potrebne godine da se zameni dolar kao svetska valuta za čuvanje rezervi ako se to uopšte i dogodi. Status utočišta dolar je potvrdio prošle godine u prvim mesecima rata u Ukrajini. On je ukorenjen u gotovo sve aspekte svetske privrede, od centralnih banaka do trgovine sirovinama, i zasad nema jasne alternative.

Dolar je još uvek kralj, ali izazovi rastu

Ipak, među zemljama kao što su Kina, Rusija i Iran, ali i Indija, kao i arapske zemlje oko Persijskog zaliva koje imaju bolje veze s Vašingtonom, javila se ambicija za izgradnjom trgovinskih veza koje bi zaobišle dolar. Poseta kineskog predsednika Xi Jinpinga Saudijskoj Arabiji u decembru, koji je uključivao razgovore o energetskoj saradnji i cenama u kineskoj valuti, može biti naznaka nekih promena.

Rizik za SAD i njegove saveznike je dvojak. Učinak njihovih sankcija koje se oslanjaju na dominaciju dolara može postati slabiji. Takođe mogu osetiti snažniju inflaciju ako se trgovinski dogovori među nezapadnim ekonomijama počnu ostvarivati izvan tržišta i time cene za druge kupce poguraju naviše.

"Američki dolar je prokletstvo za sve nas. Ako počnete koristiti međunarodni finansijski sistem kao oružje, porašće alternative koje bi ga zamenile", izjavio je bivši singapurski ministar spoljnih poslova George Yeo.

 

 

(Dodat video-materijal)