Kolaps kripto-tržišta ove godine izgleda kao čista dobra vest za globalnu klimu.
Godišnje emisije iz digitalnih valuta iznose oko 140 miliona metričkih tona ugljen-dioksida - slično zajedničkom otisku 110 miliona ljudi na Filipinima. Potez u septembru da smanji više od 99 odsto potrošnje energije ethereuma, jedne od najpopularnijih kriptovaluta, svakako pomaže. Bolje bi bilo da se otarasite celog tog kazina.
Ali šta ako postoji zanemarena digitalna valuta koja bi mogla da pomogne u rešavanju klimatske krize, a ne samo da učini manje da je pogorša? Verovali ili ne, postoji takav instrument - ali ga ne drži nijedan od pojačivača bitcoina, tethera i njima sličnih.
Napredak obnovljive proizvodnje i skladištenja baterija tokom protekle decenije znači da tehnologija više nije glavna prepreka dekarbonizaciji našeg sveta. Dodaćemo više obnovljive energije u narednih pet godina nego što smo to činili u prethodne dve decenije, saopštila je ove nedelje Međunarodna agencija za energiju - povećanje od 30 odsto u odnosu na prognozu od pre 12 meseci.
Međutim, finansije ostaju kritičan problem. Uprkos činjenici da svet sada ulaže više od triliona dolara godišnje u energetsku tranziciju, za sprečavanje katastrofalnog zagrevanja biće potrebno do četiri biliona dolara godišnje samo za obnovljivu energiju, prema podacima predstavljenim na prošlomesečnoj klimatskoj konferenciji UN. Ukupna godišnja potrošnja za ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika treba da ide do šest biliona dolara.
Bloomberg Mercury
Izazov je najoštriji u zemljama u razvoju, koje sada čine veliki deo svetskih emisija, ali mali deo investicija potrebnih za njihovo sprečavanje.
"Moramo se pobrinuti da društvo potpuno odražava stvarnu cenu korišćenja fosilnih goriva, ali to ne može da se uradi bez finansiranja", kaže Avinash Persaud, ekonomista sa Barbadosa i bivši valutni analitičar State Street Corp., koji savetuje karipsku zemlju o finansijskim pristupima borbi protiv klimatskih promena. "Cena kapitala je veoma visoka na tržištima u razvoju, tako da ono što treba da uradite je da unesete alternativni novac."
Zar ne bi bilo sjajno da postoji magični lonac za novac za rešavanje ovog problema? Srećom, postoji - u obliku najstarije digitalne valute na svetu.
Četiri decenije pre nego što je finansijska kriza 2008. godine podstakla pseudonimnog programera Satoshjai Nakamotoa da smisli bitcoin kao alternativu fiat valutama, nadolazeći slom režima fiksnog kursa u Bretton Woodsu naterao je Međunarodni monetarni fond (MMF) da stvori sopstveni digitalni novac. Specijalna prava vučenja - (SDR) su oblik digitalne imovine koja se izdaje članicama MMF-a koja se može zameniti za bilo koju valutu i platiti kamatu od 0,05 odsto. Trenutno ih ima oko 935,7 milijardi dolara, a svi se drže u bilansima centralnih banaka i multilateralnih zajmodavaca.
Iako su uglavnom ignorisani od njihovog stvaranja, tokom poslednjih nekoliko decenija SDR-ovi su sve više koristili za podršku neke vrste globalnog kvantitativnog ublažavanja, ili QE. U 2009. godini, MMF je izdao 250 milijardi dolara SDR-a kako bi pomogao u ublažavanju globalne likvidnosti nakon prošlogodišnje kreditne krize. Prošle godine je izdvojeno dodatnih 650 milijardi dolara kako bi se pomoglo ekonomijama da se izbore sa fiskalnim naporima pandemije kovida 19.
Persaudov predlog, nazvan Bridžtaunska inicijativa (Bridgetown Initiative), za izdavanje je dodatnih 500 milijardi dolara kao osnova fonda koji bi mogao da ulaže u klimatske projekte gde god u svetu bi postigli najveći pomak u smanjenju ugljenika za svoj SDR dolar. Takva postavka bi omogućila tržištima u razvoju da se zadužuju po istim cenama kao i bogate zemlje, izbegavajući zastrašujuće visoke dvocifrene troškove kapitala koji većinu takvih investicija trenutno čine nemogućim za bankarstvo.
"Moramo da iskoristimo prednosti veoma niske cene kapitala međunarodnih rezervnih valuta", kaže on. "Ne postoji projekat obnovljive energije u svetu koji bi bio profitabilan sa 20 odsto troškova kapitala."
Šta nije u redu u vezi sa ovim? Kao prvo, QE je retko imao lošiju reputaciju nego što je to sada slučaj. Centralne banke podižu stope i smanjuju svoje bilanse usred inflatornog okruženja u jednoj generaciji. To je teško okruženje u kojem se može prodati ono što je, u suštini, program globalne monetizacije duga.
Bloomberg Mercury
U isto vreme, uključenih 500 milijardi dolara je izuzetno skromno u poređenju sa obimom globalne monetarne intervencije. Oko 11 biliona dolara potrošeno je samo na programe QE da bi se suočili sa uticajem kovida 19. Bilans stanja Federalnih rezervi SAD na svom vrhuncu bio je skoro 10 puta veći nego uoči finansijske krize 2008. Pored ukupne svetske ponude novca od preko 100 triliona dolara, teško je tvrditi da bi povećanje zaliha za oko pola procenta kroz novo izdavanje SDR-a mnogo pomerilo iglu. Prošlogodišnja alokacija SDR u iznosu od 650 milijardi dolara nije napravila nikakvu primetnu razliku u inflatornom okruženju koje je umesto toga pokretano oštećenim lancima snabdevanja, rastućim cenama energije i više biliona ušteda iz ere pandemije.
Veći problem je što takav program rizikuje da izgleda kao besplatan ručak. Zajmodavci vole disciplinu koju nestašica kapitala nameće zajmoprimcima i brinu se da bi labavija veza mogla dovesti do rasipništva i rasipanja. Specijalna prava vučenja se izdaju u skladu sa veličinom privrede jedne zemlje i idu neselektivno svakoj naciji, uključujući i one koji ne plaćaju dugove ili su podložni sankcijama. Taj aspekt često nervira bogate zapadne vlade, koje će na kraju morati da daju svoj blagoslov svakom takvom planu.
Svaki pokušaj da se oni iskoriste za usmeravanje značajnih suma ka tržištima u razvoju dolazio bi sa uslovima iz bogatih zemalja koje bi doprinele njihovim izdvajanjima za SDR. Međutim, sa previše obaveza, finansiranje SDR-a rizikuje da izgleda malo drugačije od drugih nedovoljno iskorišćenih oblika multilateralnog finansiranja, kao što su zajmovi Svetske banke ili MMF-a.
Nešto se ipak mora učiniti. Pandemija je pokazala da su svetske vlade savršeno sposobne da mobilišu vanredne finansijske mere za suočavanje sa krizom. Ako želimo da se pozabavimo klimatskim promenama tokom sledeće decenije, trebaće nam svaki alat u kutiji.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...