Turske banke nude najjeftinije kredite na svetu, ali samo odabranima

Turske banke nude najjeftinije kredite na svetu, ali dostupni su samo nekolicini odabranih. Razlog tome je što vlast u Turskoj želi da izbegne valutnu krizu uz zadržavanje snažnog privrednog rasta uoči izbora koji se održavaju sledeće godine, na kojima će predsednik Recep Tayyip Erdoğan pokušati da osvoji još jedan mandat.

Regulatori prisiljavaju komercijalne banke da prilikom izdavanja kredita prednost daju izvoznicima i manjim firmama jer one čine gotovo tri četvrtine tržišta rada u Turskoj.

Prema podacima turske centralne banke, novi zajmovi u lirama namenjeni manjim firmama - ključnoj ciljnoj grupi za kreditni rast, porasli su gotovo 10 puta na godišnjem nivou u prvih 10 meseci ove godine, u odnosu na sedmostruko povećanje za velike kompanije.

Kamatne stope među najnižima u svetu

Turska smanjuje kamatu

Firme koje se ne uklapaju u vladinu sliku dostojnih zajmoprimaca, uključujući one bogate u stranom vlasništvu, bore se da osiguraju jeftine kredite, iako su u četvrtak kamatne stope smanjene na devet odsto, uprkos inflaciji od 85 procenata.

Ograničavanje kreditiranja na ovaj način moglo bi ugroziti predviđeni rast od pet odsto za ovu godinu. "Samo izvoznici s malim potrebama za uvozom mogu dobiti kredite, a to je tek šačica ljudi", rekao je Eren Gönül, šef prodaje u proizvodnji nameštaja iz Ankare.

Gönül kaže da njegov sektor, kao ni mnogi drugi, nije planirao rast jer bi to značilo kreditno zaduživanje po visokim cenama za uvoz sirovina, što je skup potez u vreme kada je lira na rekordno niskom nivou.

Mišljenje Bloomberg Economicsa

"Pravila zajmova ciljaju promovisanje izvoza bez podsticanja inflacije. Ograničenja kamatnih stopa na kredite već predstavljaju prepreku za kreditne apetite, a sukobi s drugim politikama dodatno će ograničiti njihov uspeh. Nadolazeći kreditno-garancijski fond koji podupire tursko ministarstvo finansija zasigurno će podstaći potražnju zajmova i inflaciju", izjavila je Selva Bahar Baziki, ekonomista iz Turske.

Banke mogu ponuditi jeftine zajmove klijentima visokog prioriteta ili drugima pozajmljivati po znatno višim cenama. Međutim, ovo potonje zahteva od njih kupovinu velike količine državnog duga. To ograničava podsticaj pozajmljivanja novca klijentima koji nisu prioritetna grupa.

Zajmovi malih i srednjih preduzeća čine polovinu ukupnog broja komercijalnih zajmova

Uticaj je postao izraženiji pošto je Turska u avgustu počela da snižava kamatne stope u skladu s Erdoğanovim zahtevima. Ključni cilj je izbeći nagli pad lire koji je usledio posle prošlih perioda brzog rasta kredita.

Finansijski inženjering koji je u toku omogućuje rast kredita bez devalviranja lire, ali banke su oprezne u pogledu rizika od preuzimanja velikih iznosa državnog duga s dugim dospećem.

"Erdoğan je poučen iskustvom iz 2018. i 2020. godine, kada je eksplozija kredita podstakla uvoz, inflaciju i na kraju rezultovala slabijom lirom", rekao je Nick Stadtmiller, direktor sektora tržišta u razvoju iz konsultantske kompanije Medley Global Advisors iz Njujorka.

Izborni ciklus

Ključ Erdoğanovog plana za održavanje stabilnosti tržišta uoči predsedničkih izbora sledeće godine je uglađivanje situacije. Zbog rastućeg pritiska na cene, čini se najvažnijim učvrstiti liru. Turskoj ponestaje neto deviznih rezervi, a povećanje kamatne stope radi odbrane lire u slučaju drugačijeg kursa teško je zamisliva, budući da bi to moglo uzrokovati recesiju neposredno pred izbore.

Vlast stoga podupire selektivno kreditiranje, praksu koja samo nekim turskim firmama omogućava da izvuku korist od pada kamatnih stopa. Mala i srednja preduzeća su ove godine pozajmila rekordnih 35 milijardi dolara, što čini gotovo polovinu svih komercijalnih zajmova, prema podacima centralne banke.

Podrška predsednikovoj stranci usred podsticaja jeftinih kreditnih zajmova / Bloomberg

Nakon četiri kruga smanjenja kamata, prosečna cena komercijalnih zajmova pala je s 30 odsto - koliko je iznosila u julu, na oko 16 odsto prošle nedelje.

Ipak, selektivno kreditiranje sprečilo je novu eksploziju i, umesto toga, rast kredita je pao s ovogodišnjeg vrhunca zabeleženog u junu.

Propisi koji su zajmodavce opteretili velikom količinom državnog duga s niskim prinosom, među bankarima izazivaju negodovanje.

Prosečna kamata na komercijalne zajmove pada

Dobro upućeni izvori tvrde da iz centralne banke bankarskim rukovodiocima poručuju da očekuju preokret u politici zajmova pre izbora.

Mere parališu bankarski sistem, a nestašica kredita mogla bi da zadrži privredni rast prigušenim, rekao je istanbulski ekonomista Haluk Bürümcekçi.