.webp){kind=icon}
Cene hrane ostaće na visokim nivoima i tokom cele godine. Inflacija cena hrane i dalje je visoka u celom svetu. Podaci između maja i avgusta 2022. pokazuju visoku inflaciju u gotovo svim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, navodi se u izveštaju Svetske organizacije za hranu (FAO) i Svetskog programa hrane Ujedinjenih nacija (WFP).
Čak 88,2 odsto zemalja sa niskim dohotkom, 91,1 odsto zemalja sa nižim srednjim dohotkom i 93 odsto zemalja sa višim srednjim dohotkom zabeležilo je nivo inflacije iznad pet odsto, a mnogi su doživeli dvocifrenu inflaciju. Udeo zemalja s visokim dohotkom sa visokom inflacijom hrane takođe se naglo povećao na oko 82,1 odsto.
U odnosu na pre dve sedmice, indeks poljoprivrednih cena niži je za tri procentna boda. U septembru, prosečne cene pšenice porasle su za 20 odsto, kukuruza za 29 odsto, a pirinča za osam odsto u odnosu na septembar 2021. U poređenju sa januarom prošle godine, pšenica je skuplja za 33, kukuruz za 30 odsto, dok je pirinač jeftiniji za 12 odsto.
Opširnije
Cene sirovina sada padaju, ali prete da ostanu nestabilne
Cene sirovina trenutno su padaju nakon vrtoglavih nivoa dostignutih ranije tokom godine
26.09.2022
Cene hrane testiraju kupce, ali će platiti za zdrave opcije
U avgustu su troškovi ishrane kod kuće porasli za 13,5 odsto u odnosu na godinu ranije.
02.10.2022
Visoke cene đubriva dodatno će gurati poskupljenje hrane
Energetska kriza u Evropi primorala neke fabrike da zatvore ili smanje proizvodnju mineralnih đubriva
19.09.2022
Pšenica za godinu dana poskupela za 20 odsto/Bloomberg
Nakon kratkog olakšanja ovog leta, cene đubriva ponovno počinju da rastu. Osim povećanja cena energije, političke mere poput ograničenja izvoza ograničile su globalnu dostupnost đubriva.
Rat u Ukrajini izmenio je globalne obrasce trgovine, proizvodnje i potrošnje dobara na načine koji će zadržati cene na visokim nivoima do kraja 2024, pogoršavajući nesigurnost snabdevanja hranom i inflaciju.
''Visoke cene hrane izazvale su globalnu krizu koja milione tera u krajnje siromaštvo, povećavajući glad i neuhranjenost. Broj ljudi koji se suočavaju s akutnim nedostatkom hrane i biće im potrebna hitna pomoć verovatno će se popeti na 222 miliona ljudi u 53 zemlje i teritorija'', navodi se u izveštaju FAO-WFP.
Dodaje se da su posle ruske invazije na Ukrajinu pojačane mere koje se tiču zabrane trgovine koje su nametnule pojedine zemlje.
''Globalnu prehrambenu krizu delimično je pogoršao sve veći broj ograničenja trgovine hranom koje su uvele zemlje s ciljem povećanja domaće ponude i smanjenja cena. Od 29. septembra 2022, 20 zemalja sprovelo je 29 zabrana izvoza hrane, a šest je provelo 12 mera za ograničavanje izvoza'', zaključuje se u izveštaju.
