Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol predložio je izgradnju novog naftovoda koji bi povezao naftna polja u Basri u Iraku sa mediteranskim terminalom u Ceyhanu u Turskoj, kako bi se smanjila zavisnost od Ormuskog moreuza, piše Hürriyetu.
"Verujem da bi naftovod Basra–Ceyhan mogao biti izuzetno atraktivan i veoma važan projekat i za Irak i za Tursku, ali i za regionalnu sigurnost snabdevanja, posebno iz evropske perspektive", rekao je Birol u intervjuu za Hürriyet objavljenom u nedelju. "Verujem i da se pitanje finansiranja može rešiti. Upravo je sada pravi trenutak".
Iran je u subotu ponovo uveo ograničenja za promet brodova kroz moreuz, manje od 24 sata nakon što je Teheran objavio da je prolaz otvoren za trgovačke brodove. Nekoliko tankera za tečni prirodni gas promenilo je rutu dok su bili na putu ka moreuzu, nakon što je Iran upozorio kapetane da je ključni pomorski pravac ponovo zatvoren.
Irak zavisi od Ormuskog moreuza za izvoz nafte iz zalivske luke Basra, koja raspolaže jednim od najvećih nalazišta nafte na svetu, oko 90 milijardi barela, i čini oko 90 posto ukupnog izvoza nafte zemlje, rekao je Birol-
„Vaza se jednom razbije i teško ju je ponovo sastaviti“, rekao je Birol, misleći na Ormuski moreuz. Novi naftovod "nužan je za Irak i prilika za Tursku. Ujedno je velika prilika i za Evropu kada je reč o sigurnosti snabdevanja. To treba posmatrati kao strateški projekat."
Za takav projekat Turska i Irak treba da postignu politički dogovor, "što smatram ostvarivim", dodao je on, uz napomenu da bi finansiranje moglo dobiti i podršku Evrope.
Turska je već predložila produženje postojećeg naftovoda između Ceyhana i naftnih polja u Kirkuku sa severa ka jugu, kao deo šire inicijative za izgradnju trgovinskog koridora vrednog više milijardi dolara, koji bi se protezao od luke Faw u južnoj pokrajini Basra do Turske na severu.
Zasebno, Turska, Sirija i Jordan nedavno su se dogovorile o modernizaciji železničke i putne infrastrukture, sa ciljem stvaranja kontinuiranog koridora između južne Evrope i Persijskog zaliva.
Turska se sada nameće kao praktičnija opcija nakon što je rat između Izraela i Hamasa zaustavio napredak Indo-bliskoistočno-evropskog ekonomskog koridora, projekta koji podržavaju SAD i koji je trebalo da poveže region železničkom mrežom kroz Arapsko poluostrvo. Uz napade Huta koji remete promet kroz Crveno more i rastuću nestabilnost u regionu, projekat je praktično stao.
.webp){kind=icon}
