Da bi se pokrio budžetski deficit od oko tri milijarde evra, ali i otplatili stari dugovi koji dospevaju na naplatu, država će sledeće godine morati da se dodatno zaduži, a prema planu budžeta za 2026, ukupna potreba za novim finansiranjem iznosi oko 970 milijardi dinara ili oko 8,3 milijarde evra.
Značajan deo novih zaduženja neće biti usmeren na nove projekte, već na vraćanje ranije uzetih kredita i obveznica. Na naplatu u 2026. dospeva čak 793 milijarde dinara, odnosno oko 6,77 milijardi evra glavnice starih dugova.
To potvrđuje i Fiskalni savet u oceni budžeta. Potrebe za finansiranjem u 2026. osetno se povećavaju u odnosu na ovu godinu, za oko dve milijarde evra, odnosno za oko 30 odsto. Ovaj skok je tek manjim delom posledica planiranog povećanja deficita, dok je pretežni uzrok činjenica da sledeće godine na naplatu dospeva znatno veći iznos glavnice ranije uzetih kredita (rast od oko 1,5 milijardi evra).
Među najvećim obavezama koje dospevaju izdvajaju se dva velika zajma za podršku budžetu uzeta od Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i Fonda za razvoj Abu Dabija, koja u celosti dospevaju u avgustu i decembru 2026. godine. Ukupan iznos glavnice koji se mora vratiti po osnovu ova dva kredita iznosi oko dve milijarde dolara, odnosno skoro 1,9 milijardi evra.
Prvi zajam, izvorno ugovoren još 2014. godine, za podršku budžetu tokom fiskalne konsolidacije, po kamatnoj stopi od dva odsto, reprogramiran je 2021. sa novim rokom dospeća u avgustu 2026, dok je vraćanje drugog kredita iz 2022, uzetog po stopi od tri odsto, takođe odloženo za kraj naredne godine. Rok za otplatu i jednog i drugog zajma bila je 2024. godina – jednog zajma u avgustu, a drugog u decembru.
"Važno je napomenuti da je zbog pogoršanja uslova na međunarodnom finansijskom tržištu oba ova odlaganja pratilo i povećanje ugovorene kamatne stope na četiri odsto godišnje. Usled ovakve dinamike, Srbija će se u drugoj polovini 2026. godine suočiti sa snažnom koncentracijom obaveza prema istom poveriocu, budući da u razmaku od svega četiri meseca dospeva glavnica od čak dve milijarde dolara, osim ukoliko u međuvremenu ne dođe do novog dogovora o odlaganju, što bi automatski relaksiralo potrebu za novim zaduživanjem", navodi Fiskalni savet u Oceni budžeta.
Pored toga, veliki deo novca otići će i na otplatu dospelih državnih obveznica prodatih na domaćem tržištu, kao i na ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.
Tri glavna izvora zaduživanja
Da bi obezbedila neophodna sredstva, država planira da se zaduži iz tri glavna izvora. Planirano je uzimanje do 380 milijardi dinara ili oko 3,24 milijarde evra iz zajmova od domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, zatim do 320 milijardi dinara ili oko 2,73 milijarde evra kroz emisiju državnih obveznica na domaćem tržištu i do 260 milijardi dinara ili oko 2,22 milijarde evra emisijom evroobveznica na međunarodnom tržištu.
Značajan deo zaduženja, čak 234,4 milijarde dinara, odnosno oko dve milijarde evra, planiran je kao opšta podrška budžetu kroz zajmove od stranih vlada i fondova. Ovaj novac namenjen je su za "finansiranje podrške budžetu Republike Srbije, što znači da nisu vezana za konkretne projekte, već služe za održavanje likvidnosti i pokrivanje opštih državnih troškova.
Krediti za kapitalne projekte
Pored opšteg zaduživanja, vlada planira i uzimanje velikog broja namenskih kredita za finansiranje kapitalnih projekata. Najviše novca iz takvih pozajmica namenjeno je saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi.
Ključni projekti koji će se finansirati iz novih zajmova, svaki sa po oko 1,5 milijarde evra, jesu izgradnja auto-puta Požega–Boljare, reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" i "Đerdap 3", nastavak izgradnje beogradskog metroa. Tu su i modernizacija i rekonstrukcija ključnih železničkih pravaca širom zemlje, Moravski koridor, saobraćajnica Vožd Karađorđe i linijska infrastruktura za potrebe nacionalnog stadiona.
.webp){kind=icon}
