Ko su vlasnici srpske vode - tržište vode između rasta i stranih investitora

Svaki stanovnik Srbije godišnje popije od 80 do 90 litara vode. Iako potrošnja vode raste jer je u poslednjih 10 godina utrostručena, građani Srbije piju dvostruko manje vode u odnosu na žitelje Evropske unije.

Takav odnos još je zanimljiviji ako se ima u vidu da Srbija spada među evropske zemlje najbogatije izvorima prirodne mineralne i termalne vode. Prema podacima Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), registrovano je oko 300 izvora.

I stručnjaci navode da, iako su po kvalitetu svrstane među najčistije na svetu, "vode se u Srbiji još uvek nedovoljno koriste, bilo za piće, terapeutske svrhe ili kao izvor termalne energije".

S obzirom na ovakvo prirodno bogatstvo kojim Srbija raspolaže, Bloomberg Adria je istraživala koliko kompanija se bavi flaširanjem i u čijim se rukama zapravo nalazi srpska voda.

Posluje 30 fabrika

"Flaširanjem se bavi između 25 i 30 fabrika različitih kapaciteta, od kojih su mnoge u nerazvijenim područjima, gde su oni ujedno i glavni poslodavci", kažu za Bloomberg Adriju u Udruženja za biljnu proizvodnju PKS.

Ova industrija direktno zapošljava oko 3.000 ljudi, dok je broj onih koji su posredno vezani za ovaj sektor višestruko veći.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna proizvodnja mineralnih voda u Srbiji u 2024. godini iznosila je 9,7 hiljada hektolitara, što predstavlja rast od 30,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U istom periodu proizvodnja negaziranih voda porasla je za 18,4 odsto, dok su gazirane mineralne vode zabeležile rast od čak 41,8 odsto.

 

Ipak, navode u PKS, uprkos značajnom rastu proizvodnje, potrošnja u Srbiji i dalje je ispod evropskog proseka jer se godišnje po stanovniku popije do 90 litara, a u EU oko 150 litara.

Strani investitori dominiraju vlasničkom strukturom

Tržište mineralnih voda u Srbiji već godinama je u rukama stranih vlasnika. Najveća fabrika, Knjaz Miloš, deo je češkog sistema Mattoni 1873, jednog od vodećih evropskih proizvođača bezalkoholnih pića. Naime, Mattoni je u aprilu 2024. otkupio za gotovo 90 miliona evra od kompanije PepsiCo manjinski udeo (46,43 odsto) u Knjaz Milošu.

Fabrika Vlasinka, poznata po brendu "Rosa", ušla je u sastav Coca-Cola HBC grupe, i to još 2005. godine, kada je američka firma kupila od Simpa fabriku mineralne vode i sokova Vlasinku. U okviru istog sistema proizvodi se i gazirana voda "Homoljska".

Hrvatska Fortenova grupa (naslednik Agrokora) vlasnik je brenda "Mg mivela", dok je Palanački kiseljak (brend "Karađorđe") prodat beogradskoj kompaniji Vik Pro Univerzal.

U domaćem vlasništvu je ostala i "Minaqua" iz Novog Sada, koja posluje kroz kompaniju Pandam–NS, deo međunarodnog investicionog fonda Global Water Investment Group Ltd sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Inače, zanimljivo je da se pre nekoliko godina pojavila informacija da je za vodu "Minaqua" zainteresovan vlasnik Tesle - Elon Musk.

Vlasnici vode "Jazak" su Rusi, preko udela u kompaniji NIS. Ta informacija nalazi se na sajtu NIS-a, gde je navedeno da "više od 19 godina u okviru NIS-a posluje pogon za proizvodnju pijaće vode 'Jazak'".

U domaćem vlasništvu su i brendovi "Heba" u okviru Nektara iz Bačke Palanke, kao i "Voda Vrnjci" koja je takođe u domaćem vlasništvu firme Ekstra pet.

Vlasnik "Prolom vode" je akcionarsko društvo Planinka, koje u vlasništvu ima Prolom i Lukovsku banju i upravlja lokalitetom Đavolja varoš. Od 1999. godine, Planinka posluje kao akcionarsko društvo u vlasništvu malih akcionara.

Domaća je i Mioni, fabrika mineralne vode i gaziranih pića koja se od 2007. bavi flaširanjem prirodne mineralne vode i gaziranih pića. Pozicionirana je u podnožju planine Maljen, proizvodi negaziranu i gaziranu vodu pod sopstvenim brendom "Aqua gala", a u vlasništvu je Delta Holdinga.

Tu je i "Voda voda", čiji je vlasnik, biznismen Vojin Đorđević, nakon stečaja i gubitka kompanije uspeo da je povrati pre nekoliko godina.

 

Izvoz raste brže od uvoza

Inače, Srbija proizvodi dovoljno vode za domaće potrebe, ali i za izvoz. Oko petine ukupne proizvodnje odlazi na strana tržišta, dominantno u region.

Tokom 2024. godine izvezeno je 1,54 miliona hektolitara vode, u vrednosti od 37,7 miliona evra, što je rast od 15,2 odsto vrednosno i 11,9 odsto količinski. Najviše se izvozi negazirana voda, dok je Crna Gora najvažnije izvozno tržište sa udelom od 35,8 odsto, ispred Severne Makedonije (25,1‚odsto) i Bosne i Hercegovine (24,2 odsto). Manje količine odlaze i u Rusku Federaciju, Bugarsku i Hrvatsku.

 

Uvoz mineralne vode je znatno manji – 99.482 hektolitra u 2024. godini, vrednih 3,4 miliona evra. Najveći deo dolazi iz Slovenije (26,5 odsto) i Hrvatske (26 odsto), a značajan udeo imaju i Italija (17,3 odsto) i Austrija (10,5 odsto). Uvoz je količinski smanjen za 8,8 odsto, iako je vrednosno zabeležen rast od 11,4 odsto, što ukazuje na višu cenu uvoznih brendova.

 

Podaci za prvih šest meseci 2025. godine pokazuju da je Srbija proizvela 4,86 miliona hektolitara vode – 8,4 odsto više negazirane i 5,8 odsto manje gazirane nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz je porastao za 20,8 odsto vrednosno (20,8 miliona evra) i 14,3 odsto količinski, a regionalna struktura izvoza ostala je gotovo ista – Crna Gora (34,9 odsto), BiH (24,9 odsto) i Severna Makedonija (24,7 odsto).

Uvoz je u istom periodu iznosio 129.035 hektolitara, vrednih 2,2 miliona evra – čak tri puta više nego godinu ranije, sa najvećim udelom vode iz BiH (39 odsto), Hrvatske (14,9 odsto) i Slovenije (13,2 odsto).

 

 

 

U PKS naglašavaju da bi izvore trebalo racionalno koristiti i upravlјati tim prirodnim resursom kao "dragocenim bogatstvom koje u svetu dobija sve više na značaju".

Domaće tržište mineralnih voda zasad pokazuje stabilan rast i potencijal za veći izvoz, ali ostaje pitanje – ko zaista upravlja srpskim izvorima i koliko od tog prirodnog bogatstva ostaje u zemlji.