.webp){kind=icon}
Inflacija u Srbiji poslednjih nekoliko meseci je na dvocifrenoj teritoriji, a poslednja poskupljenja električne energije, naftnih derivata, osnovnih životnih namirnica i poštanskih usluga ukazuju da rast potrošačkih cena ne usporava ni sa dolaskom jeseni. O tome koliki se rast inflacije očekuje u narednom periodu, kakva je fisklana pozicija države, kao i koji su glavni rizici za srpsku ekonomiju za Bloomberg Adria TV govorio je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović
-
Pored poskupljenja struje za domaćinstva, imamo preporuku za poskupljenje struje za privredu. Da li, uzimajući to u obzir, i dalje možemo da računamo na pik inflacije u septembru od 14 odsto, kako je najavaljeno iz Narodne banke Srbije, ili možemo da očekujemo i nešto više brojke?
Prema podacima iz avgusta, inflacija u Srbiji je dostigla 12,8 odsto, od čega se oko dve trećine, 7,5 procentnih poena odnosi na baznu inflaciju, rast cena dobara i usluga bez hrane i energije, dok se ostatak inflacije odnosi na rast cena hrane i energenata.
Kada govorimo o inflaciji, generalno možemo da kažemo da je ona podstaknuta faktorima i na strani ponude i na strani tražnje. Krenula je sa probelmima u lancima snabdevanja izazavnim pandemijskom krizom, zatim produbljena ratom u Ukrajini. Istovremeno i kad govorimo o strani tražnje, veliki fiskalni i monetarni stimulansi koje su države sprovodile tokom pandemije i činjenice da su centralne banke praktično od 2011. vršile snažnu ekspanziju je sa strane tražnje delovalo na rast inflacije. U ovoj godini smo imali sinhroni uticaj i jedne i druge grupe faktora.
Depositphotos
Govoreći o daljem toku inflacije u Srbiji, možemo se osvrnuti kratko na kretanje cene hrane i energenata u Srbiji u odnosu na druge zemlje. U prvom kvaratlu rast cena hrane je bio iznad evropskog proseka, a rast cena enrgenata je bio drastično ispod proseka. U prvom kvartalu cene energenata su povećane ispod pet odsto u proseku, dok je u zemljama Evropske unije bio 40 odsto. To je posledica zamrzavanja cene energenata. U poslednjih par meseci svedočimo postepenoj liberazlizaciji tih cena u smislu dozvoljavanja njihovog povećanja, vidimo da se cene naftnih derivata određuju ne nedeljnoj osnovi, da je pre nekoliko nedelja odobreno povećanje cene struje za domaćinstava, da je odobreno povećanje cene za privredu, što će u ostatku godine uticati na rast cena. Kako će se ukupno kretati inflacija zavisi i od kretanja cene energenata, ali i od drugih faktora o kojima sam govorio.
-
Kakav trend očekujete na tržištu rada do kraja godine?
Na početku godine stanje je bilo i dalje solidno, stopa nezaposlenosti je bila oko 10 odsto, zaposlenost je bila na nivou kao prošle godine. Suštinski, kretanje zaposlenosti i nezaposlenosti će u velikoj meri zavisiti kako će se kretati privredna aktivnost, odnosno kako će naša privreda proći kroz novi talas globalnih izazova. Ukoliko u ovoj godini ti negativni efekti budu ograničeni na to da stopa rasta bude samo nešto manja u odnosu na inicijalno planiranu od 4,5 odsto, ako rast bude tri ili 3,5 odsto, to ne bi uticalo povoljno na tržište rasta, ali ne bi verovatno dovelo ni do značajnijeg rasta nezaposlenosti. Ukoliko na globalnom nivou dođe do snažnijih usporavanja privrede i do recesije, onda se to može nepovoljno odraziti na tržište rada u smislu osetnijeg rasta nezaposlenosti.
-
Da li postoji fiskalni prostor za smanjenje ukupnog opterećenja rada?
Fiskalna kretanja u prvoj polovini godine su bili relativno povoljna, konsolidovani fiskalni deficit iznosio je svega 15 milijardi dinara, što je zančajno manje od planiranog deficita u tom periodu, uprkos vanredno velikim izdacima tokom izbornih ciklusa. Razlog za takvu fisklanu poziciju se nalazi u dobroj naplati poreskih prihoda, što se u velikoj meri duguje osetnom rastu cena dobara i usluga.
Depositphotos
Ipak, postoje značajni izazovi po održivost javnih finansija i oni dolaze pre svega iz sektora javnih preduzeća, naročito onih koji posluju u sektoru energetike, EPS i Srbijagas. Činjenica da su cene njihovih proizvoda bile ograničen, a cena energenata na svetskim tržištima snažno rastu, dovodi do stvaranja nekih gubitaka i oni se finansiraju iz internih rezervi u značajnoj meri uz indirektnu ili direktnu podršku države. Indirektno u formi davanja garancija za zaduživanje tih preduzeća, videćemo da li će biti potrebe za direktnom podrškom države kroz različite subvencije. Ukoliko u tom segmentu energetike dođe do eskalacije situacije, održavanje cena na visokom nivou na svetskim tržištima, problema u poslovanju domaćih javnih preduzeća u tom sektoru može stvoriti velike dodatne troškove za budžet, što bi onda i fiskalni prostor za neke strukturne reforme kao što je smanjenje fiskalnog opterećenja rada, smanjilo.
Ukoliko se taj scenario ne bi dogodio, verovatno da bi postojao prostor da se i u narednoj godini nastavi blago smanjenje fislakalnog opeterećenja rada, bilo kroz povećanja neoporezivog dela dohotka ili smanenja nekih stopa poreza i doprinosa za obavezno socijalno osigranje
Treba da budemo svesni da bi za zančajnije smanjenje fisklnog opterećenja rada bilo potrebno na gore korigovati neke druge porereze, ali za manje fiskalno rasterećenje rada možda bi postajao prostor i bez takvih interevcncija.
