Više od 10 godina u Srbiji se uspešno realizuje objedinjena naplata poreza i doprinosa na zarade zaposlenih preko samo jednog računa. Takvu "birokratsku sudbinu" Poreska uprava Srbije planirala je i za druge razne obaveze građana i preduzeća kako bi 191 račun koji sada postoji svela na svega dva ili tri. Ipak, takvu olakšicu će, kako saznajemo, privreda i građani morati da sačekaju do 2027. godine.
I u ovom segmentu reforme Poreske uprave koja traje već godinama, glavni problem predstavlja manjak kadra. Prema rečima sagovornika Bloomberg Adrije upućenog u proces reforme poreskog sistema, objedinjena naplata poreza i doprinosa na zarade zaposlenih uvedena je bez problema pre 12 godina, odnosno 2013. godine, pa nije jasno zašto se tako sporo radi na daljem smanjenju broja računa za plaćanje obaveza prema Poreskoj upravi.
"U Poreskoj objašnjavaju da se radi o velikoj i zahtevnoj reformi, ali tu priču najviše koči mali broj zaposlenih. Taj problem će biti rešen uvođenjem novog informacionog sistema koji se očekuje 2027. godine", navodi sagovornik Bloomberg Adrije.
Opširnije
Saznajemo - Poreska uprava očekuje 2,6 miliona evra od izdavanja stanova na dan
Građani koji izdaju stanove na dan trebalo bi da dobiju poreska rešenja najkasnije do 12. maja
08.05.2025
Ko i koliko plaća porez na kriptovalute u Srbiji
U Srbiji je zakonom predviđen porez na kapitalnu dobit, ali i na poklanjanje digitalne imovine
24.04.2025
Privredna aktivnost u padu od početka godine
Godina je loše počela za srpski državni budžet. U prva dva meseca ostvareni rezultat je negativan, dok privredni zamah u zemlji gubi snagu.
16.04.2025
Prihod od frilensera 7,6 miliona evra, porez od januara plaćaju i pomorci
Poreski obveznici su svi koji ostvaruju prihode radeći kao članovi posade ili obavljajući druge poslove kao pomoćno osoblje na brodovima i drugim plovilima pod zastavom strane države
28.01.2025
On je objasnio da su se do 2013. godine porezi i doprinosi na zarade uplaćivali na više računa. Tada je uvedena tzv. objedinjena naplata - napravljen je sistem koji prepoznaje i uvodi jedan uplatni račun za sve zarade, pa je više od 50 računa svedeno na jedan. "Sve drugo i dalje je ostalo isto - gomila računa na koje poreski obveznici uplaćuju novac."
Ove godine 1.000 novih radnika
Podsetimo da je ministar finansija Siniša Mali na sastanku u aprilu u Vašingtonu sa novom šeficom Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Annette Kyobe rekao da danas postoji 191 račun na koji građani ili preduzeća uplaćuju razne obaveze prema Poreskoj upravi. "Cilj je da se to optimizuje i smanji na jedan, dva ili tri računa", objasnio je tada Mali.
Istakao je da je reforma i modernizacija Poreske uprave Srbije ušla u poslednju fazu jer je na tenderu izabrana kompanija koja će "da uvede kičmu novog informacionog sistema Poreske uprave, odnosno novi sistem koji treba da doprinese većoj efikasnosti Poreske uprave".
Zanimljivo je da je tom prilikom ministar naveo i da je cilj da ove godine u Poreskoj upravi bude zaposleno najmanje 1.000 ljudi. "Poreska uprava jača i dovođenjem novih ljudi, novim zapošljavanjima." On je podsetio da je početkom 2025. bio konkurs za nove zaposlene, da se trenutno 400 mladih ljudi testira i vode se razgovori i intervjui, a da se u martu javilo 1.000 zainteresovanih da rade u Poreskoj upravi.
Inače, rešavanje problema manjaka zaposlenih u Poreskoj upravi bila je jedna od ključnih tema novog aranžmana sa MMF-om - Instrument za koordinaciju politika (PCI), savetodavnog karaktera, koji je na snazi od kraja 2024. do kraja 2027. godine.
"Vlada Srbije će koristiti opsežnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u Poreskoj upravi, što je hitan i ključan prioritet u makrokontekstu", rekao je polovinom oktobra 2024. Donal McGettigan, tadašnji šef misije MMF-a koja je u to vreme boravila u Beogradu.
MMF jeste u svojim prethodnim izveštajima o revizijama stendbaj aranžmana kao prioritet često spominjao reformu Poreske uprave, hvalio kako taj proces napreduje, ali je primetio da ima manjka zaposlenih.
Na pitanja Bloomberg Adrije o problemu velikog broja računa na koji građani i privreda uplaćuju razne poreze, u Poreskoj upravi dali su šture odgovore. Oni objašnjavaju da je tako propisano Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedom sredstava sa tih računa.
"Predmetnim Pravilnikom, između ostalog, propisani su i računi za uplatu javnih prihoda koje administrira Poreska uprava. Sami računi za uplatu javnih prihoda prvenstveno su određeni prema osnovu oporezivanja, a ne prema kategoriji poreskih obveznika u smislu privrednih subjekata ili fizičkih lica", kažu u Poreskoj upravi.
Unsplash / Tyler Franta
Kako dodaju, najveći broj računa za uplatu javnih prihoda, koje administrira Poreska uprava, odnose se na privredne subjekte (pravna lica i preduzetnici), dok se manji broj odnosi na fizička lica.
"Reformom Poreske uprave, koja je u toku, planira se, u delu koji se odnosi na plaćanje javnih prihoda koje administrira Poreska uprava, uvođenje jednog dinarskog računa i jednog deviznog računa (omogućavanje plaćanja poreza u Srbiji iz inostranstva), otvorenih kod Uprave za trezor. Cilj je pojednostavljenje načina plaćanja poreza i smanjenje troškova administriranja. Sa jedinstvenog računa za plaćanje poreza sredstva će se automatski raspoređivati na račune javnih prihoda, s tim da će u budućnosti broj računa javnih prihoda biti smanjen."
Jedan račun za PDV, drugi za sve ostalo
Da je neverovatno da za plaćanje raznih obaveza građana i privrede Poreskoj upravi postoji čak 191 račun, ističe i poreski stručnjak Aleksandar Vasić. "Zaista postoje hiljade poreskih oblika i poreskih obaveza. Tu su, na primer, uplatni račun za porez na imovinu firmi, uplatni račun za porez na imovinu fizičkih lica, taksa za korišćenje automobila..."
On objašnjava da planirano objedinjavanje računa podrazumeva generisane pozive na broj pri uplati. "Taj generisani poziv na broj suštinski se vezuje sa poreskom prijavom, pa sistem koji raspoređuje pare po tom pozivu na broj zna šta je na poreskoj prijavi", kaže Vasić za Bloomberg Adriju.
Depositphotos
Kako ističe, postojaće generalno dva uplatna računa - jedan za PDV, drugi za sve ostale poreske oblike. "I praktično, šta god od poreza da plaćate, vi ćete plaćati na jedan račun, ali sa različitim pozivima na broj. Sistem će zatim po tom pozivu na broj prepoznati o kojoj se vrsti poreza radi i ko je uplatilac."
Vasić naglašava da su dodatni benefiti objedinjene naplate to što neće biti sadašnjih velikih administrativnih problema - kada na jednom porezu imate dug, a na drugom pretplatu. "Onda vas ganjaju po osnovu duga, iako imate pretplatu. Novi sistem omogućiće da vaša ukupna poreska obaveza suštinski bude na nuli ili u plusu. Druga stvar koja se očekuje uvođenjem novog informacionog sistema jeste da će obvezniku biti omogućeno da sam praktično preknjižava uplate."
Naime, sada ako postoji pretplata na jednom uplatnom računu, a dug na drugom, obveznik mora da podnese zahtev Poreskoj upravi za preknjižavanje, pa Poreska uprava utvrđuje da li je ta preplata osnovana, da li postoji zakonski okvir da se preknjiži, da li se preknjižava u određenom iznosu, itd...
"Novim sistemom podrazumevaće se da su u pitanju vaše pare, a imaćete mogućnost i da bezmalo uplaćujete unapred, pa da podnosite uplate i preknjižavate samo kada vam je to potrebno", zaključuje Vasić.
.webp){kind=icon}
