Očekujemo da FED nastavi sa snižavanjem kamatnih stopa, ali da na novembarskom sastanku ide blažim tempom, odnosno da smanji kamatne stope za 25 baznih poena. Konkretno na ovoj sednici ne očekujemo da će izbori imati uticaj na odluku, imajući u vidu da sednica neposredno nakon izbora, kao i nezavisnost centralne banke. Ishodi izbora mogu uticati tek na buduću dinamiku monetarne politike Feda, pogotovo ako dođe do promena, i u skladu sa daljim signalima ekonomije SAD na iste.
Poslednji izveštaj o zaposlenosti za oktobar ukazuje na to da tržište rada pokazuje znakove hlađenja. Stopa nezaposlenosti stagnirala je na 4,1 odsto, koliko je bila i prethodnog meseca. U oktobru je zaposlenih bilo tek 12.000 više (najslabiji rezultat od pandemijske 2020. godine) u odnosu na prethodni mesec, zahvaljujući rastu u domenu zdravstva i države. U privatnom sektoru zabeleženo je oko 28 hiljada manje zaposlenih, što je takođe prvi mesečni pad od 2020 godine.
Na slabije cifre sa tržišta rada uticali su i uragani koji su blokirali deo radne snage, ali i smanjena radna snaga u prerađivačkoj industriji, što ide u prilog Fedu da nastavi sa smanjivanjem kamatnih stopa. PMI prerađivačke industrije (ISM manufacturing PMI) i dalje je u trendu naniže u kontrakcionoj zoni, što ukazuje na dalje usporenje privrede, iako i tu imamo uticaj uragana. Ako imamo u vidu da je ekonomija US u trećem kvartalu solidno rasla, što je moglo da osujeti odluku Feda da nastavi sa snižavanjima, najsvežiji podaci ipak su delimično iskristalisali naše viđenje o daljem snižavanju.
S obzirom na dualni mandat Feda koji podrazumeva inflaciju oko dva odsto i nisku nezaposlenost, kretanje cena trenutno ne otežava njegovu odluku. Prema PCE deflatoru u segmentu bazne inflacije (indeks bez hrane i energije), cene su porasle u septembru za 2,7 odsto, što se približava cilju Feda, dok je ukupna PCE inflacija već maltene na cilju i iznosi 2,1 odsto međugodišnje u septembru. Podaci o potrošnji pokazuju i dalje dobru tražnju, podržano rastom zarada ali i manjom sklonosti potrošnji. Stopa štednje (štednja u odnosu na raspoloživi dohodak) od 4,6 odsto je na najnižem nivou u toku godine.
Sentiment potrošača je ispod istorijskog proseka, ali u septembru je zabeležio drugi uzastopni mesečni rast, vođen bolji očekivanjima za naredne periode, kako inflacija usporava. Perzistentnost godišnjih stopa inflacije će potrajati usled efekata rasta cena u domenu usluga, pogotovo cena stanovanja koje su jedna od bolnih tački trenutno sa rastom od 5,1 odsto međugodišnje u septembru 2024, kao i zbog same baze za PCE indeks, koja će stagnirati do kraja godine.