Ko se boji NPL-a još? Banke u Adria regionu ne

"Problematični krediti u Srbiji već duže nisu problem, a udeo se sa dvocifrenog spustio pre gotovo jedne decenije. U drugom kvartalu je udeo problematičnih kredita (engl. Non-performing loans - NPLs) spao sa 3,2 na 2,9 odsto, a njihova pokrivenost je 60,7 odsto.

"Možemo slobodno reći da problematični krediti nisu više redovna glavobolja bankama. Istorijski gledano, dvocifreni nivoi problematičnih kredita pre 10 godina su bili nasleđe globalne finansijske krize koja se prelila, naravno, i na bankarski sektor kroz otežane otplate kredita klijenata. Problematični krediti prikazuju materijalizaciju kreditnog rizika – kredit postaje problematičan kada klijent prestane da plaća svoje obaveze prema banci (uglavnom kada kasni sa otplatama 90 dana) i ukoliko klijent nije u mogućnosti da otplaćuje pravovremeno svoj dug, bilans uspeha banke trpi posledice", rekla je analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.

Prethodnih nekoliko godina je takođe bilo izazovno u kontekstu kreditnog rizika i za preduzeća i za stanovništvo. Što se tiče stanovništva, kamatne stope su povećane što je povećalo rate kod klijenata sa varijabilnim kamatnim stopama, a istovremeno visoke stope inflacije su dovele do toga da veći deo dohotka bude apsorbovan potrošnjom.

Kod preduzeća postoje drugi izazovi, pored rasta kamatnih stopa: energetska kriza, pad eksterne tražnje i generalno neizvesnost. Međutim, značajnog rasta problematičnih kredita nije bilo, čak su nivoi smanjeni i u poslednjih pet godina, rekla je analitičarka.

Region je generalno dobro plivao u postpandemijskom periodu, preduzete su određene mere da se olakša otplata duga (moratorijumi), pad BDP-a je nadomešten u godinama koje su sledile, a rast zarada i poboljšanja na tržištu rada omogućili su da kreditna sposobnost stanovništva ostane dobra.

Na kraju prve polovine 2024. problematični krediti u regionu su na relativno niskim nivoima i ne predstavljaju pretnju po stabilnost bankarskih sistema, pogotovo ako uzmemo u obzir da su bankarski sektori strogo regulisani i da je kapital na visokim nivoima, kaže Petrov Savić.

 

 

"U narednom periodu ne vidimo prostor za značajni pad pokazatelja problematičnih kredita, budući da su oni već na niskim nivoima. Čak postoji prostor za blagi rast, jer uvek imamo određen broj dužnika koji će imati problema u otplati, uvek postoji kreditni rizik koji će se materijalizovati, a makroekonomsko okruženje je i dalje izazovno", rekla je Petrov Savić.

Međutim, i ako dođe do toga da se deo problematičnih kredita ne naplati ili da dođe do blagog povećanja problematičnih kredita, pokazatelji adekvatnosti kapitala banaka su iznad supervizorskih standarda, banke su likvidne, pa će vidimo da će ostati u formi da nastave nesmetano kreditiranje, zaključuje.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) stižu slična uveravanja, pa tako centralna monetarna institucija i bankarski regulator kaže da ni najgori scenario ne bi trebalo da znači veći problem za bankarski sektor. Centralna projekcija NBS je da će udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima opasti za 30 baznih poena. Umereni scenario podrazumeva da će udeo rasti za 2,01 procentni poen, a najgori scenario za 3,68 procentnih poena.

"Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora zadovoljava sve propisane regulatorne minimume adekvatnosti kapitala i ispunjava sve zahteve za pokriće zaštitnih slojeva kapitala. Na osnovu rezultata makroprudencijalnih stres-testova solventnosti, pokazatelj adekvatnosti regulatornog kapitala bankarskog sektora ostao bi iznad regulatornog minimuma čak i u slučaju najgoreg pretpostavljenog scenarija", kažu iz NBS.

 

Filip Stikić, direktor korporativnog bankarstva u UniCredit bank, kaže za Bloomberg Adria TV da je po ovom pitanju situacija na celom bankarskom tržištu u Srbiji veoma dobra. Stopa nenaplativih kredita je trenutno niska, a poređenja radi, 2015. godine je iznosila 25 odsto. "U međuvremenu nizom mera koje je Narodna banka Srbije donela i paralelnim radom pojedinačnih banaka, došli smo do toga da se kreće oko dva odsto." Broj nenaplativih kredita razlikuje se od industrije do industrije. Trenutno je najveći procenat od 3,7 odsto u poljoprivredi, a najniži 0,5 odsto u energetici. Prema njegovim rečima, situacija je mnogo bolja nego što je bila ranije i ona omogućava bankama da se bave primarnom aktivnošću, a to je kreditiranje privrede, a ne da budu fokusirane na rešavanje pojedinačnih problema. "Bez obzira na kretanje kamatnih stopa, ovaj pokazatelj ima stalni trend opadanja. Rekao bih da je to prevashodno uzrokovano činjenicom da nismo imali pad ekonomske aktivnosti. Na povećanje NPL u najvećoj meri utiče ekonomska aktivnost, da li imamo recesiju u određenoj industriji ili određenim oblastima. Iako je euribor u jednom trenutku dostigao četiri odsto, nismo imali rast nenaplativih kredita."

 (U pisanju pomogla Vesna Damjanić.)