Nemci povećavaju investicije u Srbiji, ali neće olako da zapošljavaju

Bez obzira na krizu i slabiju privrednu aktivnost Nemačke, oko 40 odsto anketiranih kompanije iz te zemlje koje posluju u Srbiji planira da uveća investicije ovde, što je za šest procentnih poena više nego prošle godine.

Oko 22 odsto članova Nemačko-srpske privredne komore najavljuje smanjenje investicija svojih kompanija, što je za devet procentnih poena više nego prošle godine, pokazuje istraživanje koje je Nemačko-srpska privredna komora sprovela tokom februara i marta ove godine među svojim članicama.

Srbija spada u 50 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke i tamošnja privreda nastavlja da ulaže u Srbiji, što će doprineti rastu izvoza. Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju pa su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija "na čekanju".

 

 

Ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2024. nije se pogoršala uprkos globalnim izazovima.

Udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je u poslednje dve godine sa prvobitnih 52 odsto u 2022. godini na 39 odsto u ovoj godini. Istovremeno, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće, porastao je sa prošlogodišnjih 47 odsto na 55 odsto u 2024. godini.

"Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem je isti kao i prošle godine i iznosi šest odsto. Ukupna očekivanja kompanija članica jesu nešto smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja", navedeno je u istraživanju.

Oko 50 odsto nemačkih kompanija ne planira nova zapošljavanja

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2024. godini, 37 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za sedam odsto manje u poređenju sa prošlom godinom.

Isto kao i prošle godine, 52 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok samo 10 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je za sedam odsto više u odnosu na prošlu godinu.

 

 

" Ovaj rezultat je pre svega povezan sa aktuelnom ekonomskom situacijom u Nemačkoj, kao i sa drugim nesigurnostima na svetskim tržištima te je izvesno da zbog smanjenja potražnje u nemačkoj industriji, predstavništva nemačkih kompanija na Balkanu takođe osećaju te posledice", navedeno je u istraživanju.

Pohvaljena digitalizacija administracije

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: borba protiv korupcije i kriminala, dostupnost stručne radne snage, kvalifikacija radne snage, fleksibilnost radnog zakonodavstva i sistem stručnog (dualnog) obrazovanja, koji se prvi put našao među faktorima nezadovoljstva.

Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad. Prvi put se među faktorima zadovoljstva nalaze digitalizacija administracije, kao i razvoj saobraćaja, transporta i logistike.

Na pitanje kako ocenjuju mere Vlade Srbije za poboljšanje uslova za investicije, 75 odsto anketiranih kompanija dalo je pozitivnu ocenu, dok je njih 12 odsto izrazilo nezadovoljstvo. Takođe postoji prostor za poboljšanje mera vlade za pružanje podrške kompanijama u procesu energetske tranzicije, jer je samo 12 odsto anketiranih kompanija ocenilo aktuelne mere pozitivno, 58 odsto ima neutralan stav o ovoj temi, dok je 19 odsto izrazilo svoje nezadovoljstvo.

"Nedostatak kvalifikovanog kadra postaje sve veći problem i u Srbiji, te kompanije preduzimaju mere poput pojačane automatizacije i digitalitacije procesa kao jednu od mera za ublažavanje posledica nedostatka radne snage, ali i druge atraktivnije mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka", navedeno je istraživanju.

Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazuje najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore. Prošle godine je porasla za dodatnih 13 procenata, dostigavši novi rekord od skoro devet milijardi evra.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar