Dadilja u Beogradu skuplja od polovine prosečne plate

Nedavno se u medijima i na društvenim mrežama pokrenula žustra rasprava o cenama usluga dadilja, gde se postavilo pitanje ko može priuštiti da svakog dana plaća dadilju i koliko novca treba izdvojiti za to. Podaci koje smo prikupili od servisa koji posreduju između dadilja i roditelja pokazuju da za ovu uslugu mesečno treba izdvojiti bar 60.000 dinara, a verovatno i više, u zavisnosti od toga koje zahteve imate. Podsetimo, prosečna zarada za januar u Srbiji iznosila je 95.836 dinara.

Dadilje u Srbiji mogu se unajmiti preko agencije ili preko društvenih mreža. Postoji i jedan servis koji je osnovao Grad Beograd, i koji pruža usluge čuvanja dece u glavnom gradu, Bebi servis, koji za čuvanje jednog deteta osam sati dnevno naplaćuje 58.857 dinara mesečno, a dva deteta 68.729 dinara mesečno.

Cene ovih usluga rastu iz godine u godinu. Recimo, prošle godine je Bebi servis uslugu osam sati čuvanja jednog deteta mesečno naplaćivao skoro 7.000 dinara manje. Pošto ove servise ipak subvencioniše Grad Beograd, logično je da su cene nešto niže nego u drugim agencijama koje posluju na tržištu.

Sve žene u servisu šalje Nacionalna služba za zapošljavanje koja kroz testove (logičke testove i testove ličnosti) proverava da li su kandidati sposobni da obavljaju takav posao. Servis onda vrši još jedan proces selekcije, a dadilje prolaze teorijsku i praktičnu obuku.

Cene veće za 15 odsto u odnosu na 2023. 

Iako postoji više privatnih agencija koje pružaju uslugu čuvanja dece, ne pružaju sve istu vrstu usluge, a u skladu sa uslugom, iskustvom, opremom i drugim kriterijumima razlikuje se i cena. Mirjana Lukić, direktorka agencije za zapošljavanje "Mirna kuća", kaže da agencije nisu jedne drugima konkurencija jer svaka agencija ima svoj stil rada na osnovu koje se klijenti odlučuju koju će izabrati.

Recimo, "Mirna kuća" sprovodi programski bebisiting. To znači da dadilje svakog meseca dobijaju plan aktivnosti, mentorske konsultacije, radionice i predavanja sa aktuelnim temama, a roditelji na kraju meseca dobijaju izveštaj o aktivnostima, stimulaciji i praćenju detetovog razvoja.

"U našoj agenciji zarada dadilje za osam sati rada za čuvanje jednog deteta iznosi mesečno 82.000 dinara. U odnosu na 2023. godinu, cene su porasle za 15 odsto", kaže Lukić za Bloomberg Adriju. Poređenja radi, inflacija je u decembru 2023. usporila na 7,6 odsto međugodišnje, ali su zarade u tom mesecu porasle 4,9 odsto realno.  

S obzirom na to da za bebisiting u Beogradu treba izdvojiti u proseku između 60.000 i 100.000 dinara, nisu svi u mogućnosti da sebi to priušte. Lukić kaže da u tipičnoj porodici koja traži dadilju preko njihove agencije oba roditelja rade puno radno vreme, imaju visoku stručnu spremu i jedno ili dvoje dece. 

Ipak, prosečna plata u Srbiji je u januaru iznosila 95.836 dinara, a u Beogradu 119.988 dinara, tako da bi Beograđanin sa prosečnom platom hipotetički morao da izdvoji bar pola plate za čuvanje dece.

Najčešći zahtevi roditelja i agencija za dadilje su dobri rezultati na psihološkim, logičkim i zdravstvenim testovima, ali se vrlo često traži i da bude nepušač. Dodatni mogu biti da govori engleski, da čuva decu u svojoj kući, kuva, čisti, ima auto i dozvolu ili određeni nivo stručne spreme.

Vrtića nedovoljno i pored subvencija 

Teško je generalno proceniti ko i gde ima dovoljno para da unajmi dadilju za puno radno vreme. Roditelji i staratelji ponekad moraju da izdvoje veliki deo primanja da bi platili dadilje, a to nije uvek moguće. Najčešće opcije su babe i dede ili državni/privatni vrtići. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je u novembru izjavio da je ideja da se u Beogradu izjednače privatni i državni vrtići, te da ekonomska cena za boravak dece u privatnim vrtićima sa 28.000 dinara biti povećana na 33.000 dinara. 

"Subvencije od 33.000 dinara počinju da se primenjuju od 1. decembra i naša je procena da će najveći broj privatnih vrtića, sa izuzetkom par desetina njih, 'upasti' u tu cenu. Dakle, najveći broj roditelja dece koja idu u privatne vrtiće i kojih je oko 23 hiljade, neće morati ništa da doplaćuje", rekao je on. 

Beta/Beoinfo

 

Prema njegovim rečima, od ove jeseni prošle godine pa nadalje, Grad će nastojati da otvara što veći broj novih vrtića, ali očekuje se da će se novim merama, koje je Privremeni organ doneo, podstaći otvaranje privatnih vrtića.

Vaspitača je u Srbiji u 2022. godini bilo 15.775 raspoređenih u 461 predškolsku ustanovu. Većina je bila privatna (298), a manji broj je bio državnih (163). Dece je bilo 229.030, što znači da jedan vaspitač dolazi na grupu od 14/15 dece a po ustanovi je skoro 500 dece.

 

 

Ipak, dece ima puno više nego što ih pohađa predškolsko obrazovanje. Prosečno se po generaciji u Srbiji rodi oko 60.000 dece, što znači da ima između 100.000 i 200.000 dece van predškolskog obrazovanja, koje čuvaju roditelji, bake i deke ili dadilje ili drugi.

 

 

Međutim, problem je što u vrtićima nema dovoljno mesta za svu decu, a dadilja je svakako skuplja opcija, iako se i vrtići i dadilje u Beogradu subvencionišu. Čak i ako zaobiđete agencije, cena usluga dadilje u Srbiji na društvenim mrežama kreće se od 400 do 600 dinara po satu, što bi za četiri radne nedelje iznosilo između 64.000 do 96.000 dinara. 

Neki naplaćuju i do 1.000 dinara po satu, ali to su uglavnom dadilje sa puno iskustva i sa određenim sertifikatima ili obukama. Uglavnom se cena po satu kreće oko 500 dinara, a cene su nešto više ako se radi o povremenom unajmljivanju.