U Srbiji se sve manje investira u životnu sredinu uprkos tome što niz strategija i planova nalaže znatno povećanje investicija ne bi li se situacija na terenu približila onoj u Evropskoj uniji (EU).
Prema preliminarnim podacima o troškovima zaštite životne sredine 2022. godine, učešće troškova za zaštitu životne sredine u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije iznosilo je jedan odsto, što je znatno niže od predviđanja tog učešća u EU za istu godinu.
Naime, srpskih jedan odsto poredi se sa procenama Eurostata od 2,2 odsto na nivou EU iste godine. Pritom, Fiskalni savet, koji sam smatra da taj procenat treba da bude makar 1,2 odsto, u nekoliko navrata je upozoravao na loše stanje u investicijama u zaštitu životne sredine.
Opširnije
Zbog zagađenja Amsterdam zabranjuje kruzere
Amsterdam je glasao za zabranu brodova za krstarenje u nastojanju da smanji priliv turista i zagađenje.
21.07.2023
Klimatski plan daće odgovor da li je Srbija spremna za čist vazduh
Prema najavama zvaničnika, Srbija bi uskoro trebalo da usvoji Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP).
08.03.2023
Šta je ugljenična taksa EU i zašto je obavezna i za srpske kompanije
Dva zelena zakona iz EU imaće uticaj na privredu i građane Srbije
23.02.2023
"Ova ulaganja se sistematski potiskuju u drugi plan, iako je situacija takva da bi ih trebalo hitno prebaciti na sam vrh prioritetnih oblasti finansiranja. Srbija ima ogromne potrebe za prečišćivačima otpadnih voda, fabrikama vode za piće, proširenjem kanalizacione i vodovodne mreže, izgradnjom sanitarnih regionalnih deponija, postrojenjima za tretman otpada, uklanjanjem 'istorijskog' i opasnog otpada i dr.", navodi se u oceni rebalansa budžeta za 2023. godinu.
Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, rekao je na panel diskusiji "Klimatska akcija u Srbiji i COP 28" u organizaciji Centra za unapređenje životne sredine, da su procene da su klimatske promene koštale Srbiju sedam milijardi evra od 2000. godine minimalne i da se zasnivaju najviše na šteti koju su izazvali ekstremni vremenski događaji.
To pokazuju i podaci da je godišnji rast BDP-a 2012. i 2014, kada su Srbiju pogodile najveće suše i poplave, bio manji od višegodišnjeg proseka, rekao je Đurđević, istakavši da je to direktan poziv da treba da se prilagođavamo klimatskim promenama.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, investicije za zaštitu životne sredine u 2022. godini iznosile su 27.231 miliona dinara (oko 230 miliona evra), što je 2.571 miliona dinara manje nego u prethodnoj godini.
Ipak, Fiskalni savet upozorava da će se trend smanjivanja znatno smanjiti u narednom periodu. "Rebalansom se, naime, planira da ukupne investicije Republike u zaštitu životne sredine u 2023. opadnu sa oko 26 milijardi dinara na 22 milijarde dinara (smanjenje za 17 odsto u odnosu na originalni budžetski plan koji je sam po sebi bio nedovoljan). To znači da se nastavlja loša praksa da se budžetom predvidi nedovoljno sredstava za projekte u oblasti zaštite životne sredine, a onda se ona tokom godine rebalansom dodatno umanjuju", navode u oceni.
Ocena EU
Uprkos jakim kritikama Fiskalnog saveta, Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o Srbiji, nije videla veće probleme u Poglavlju 27 pristupnih pregovora.
Naime, iz Evropske komisije su naveli da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, a posebnu pohvalu Beograd je dobio za usvajanje Strategije niskougljeničkog razvoja za period od 2023. godine do 2030. godine i nacionalnog energetskog i klimatskog plana, što je bio zahtev u izveštaju od prethodne godine.
"Srbija je napravila pomak kroz nastavak finansiranja i ulaganja u životnu sredinu, posebno u oblastima upravljanja otpadom i kvalitetom vode", naveli su iz Evropske komisije.
Pored toga, u izveštaju se savetuju stvari poput modernizacije sektora, usklađivanja Zakona o planiranju i izgradnji sa međunarodnim standardima, usvajanja novih zakona u oblasti uticaja na životnu sredinu kao i direktiva o kriminalnim aktivnostima u oblasti životne sredine.
Depositphotos
EU očekuje i implementaciju akcionog plana za razvoj administrativnih kapaciteta i programa zaštite vazduha, usklađivanje zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i usvajanje direktive o emisijama u industriji. Dalje, u izveštaju se navodi da se od Srbije očekuje da nastavi međunarodnu saradnju na prekograničnim rekama i da implementira Strategiju niskougljeničnog razvoja.
"Dostizanje klimatske neutralnosti je neizbežno, samo je pitanje da li će se desiti na vreme", dodao je Đurđević i ocenio da Srbija stalno propušta šanse i da joj nedostaju sinhronizovana akcija i jasno vidljivi dugoročni ciljevi.
Grupa nevladinih organizacija iz sektora zaštite životne sredine, Koalicija 27, navela je u svom izveštaju za period od aprila 2022. do aprila 2023. da Srbija u oblasti Poglavlja 27 nisu na listi prioriteta institucija. Oni su takođe naveli da Srbija usvaja propise i javne politike u oblasti zaštite životne sredine, ali da u njihovom sprovođenju bude propusta.
Depositphotos
"Za klimatsku politiku je potrebna vizija i da se nje držimo. Problem je što je ta vizija jako daleko, a mi živimo od izbora do izbora", rekla je Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi u oblasti Energija, klima, i životna sredina.
Jovanović je Strategiju niskougljeničnog razvoja ocenila kao zastarelu, jer je bez većih promena usvojen nacrt tog dokumenta završen pre pandemije, rata u Ukrajini, energetske krize, pre rasta razvoja tehnologija obnovljivih izvora energije.
Pored toga, ona je ukazala i da će za srpsku privredu, koja je izvozno orijentisana ka EU, veliki teret biti Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (CBAM), za koji Srbija nije spremna. CBAM, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, obavezuje srpske kompanije u određenim sektorima koje izvoze u EU da prijavljuju emisije ugljen-dioksida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa, a od 2026. počeće naplata poreza na emisije.
.webp){kind=icon}
