Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora održanih trećeg aprila, očekuje se formiranje nove vlade Republike Srbije. I dok nije poznato da li će Siniša Mali ostati ministar finansija, naziru se problemi sa kojima će se njegov naslednik ili naslednica susresti tokom svog rukovođenja ministarstvom.
Inflacija
Činjenica je da cene ubrzano rastu širom sveta, i da Srbija nije jedina zemlja suočena sa visokom stopom inflacije. U Sjedinjenim Američkim Državama, inflacija je u junu dostigla 9,1 odsto, što je najviši nivo u poslednje četiri decenije. Po Eurostatovim podacima, stopa inflacije u evrozoni u junu iznosila je 8,6 odsto. Centralne banke SAD i EU su ranije kao željenu inflaciju propisale dva odsto.
U Srbiji je inflacija u junu dostigla 11,9 odsto, nakon što je u maju prešla na dovicfrenu teritoriju, prvi put od aprila 2013. Bazna inflacija, koja sve do septembra 2021. nije prelazila dva odsto, sada iznosi 6,7 odsto. Narodna banka Srbije je predvidela da će inflacija u junu ili julu dostići 11 odsto, a da će stopa bazne inflacije porasti na oko osam odsto u istom periodu. U granice cilja, koji je u Srbiji postavljen u okvir od 1,5 odsto do 4,5 odsto, obe stope bi trebalo da se vrate krajem 2023, navela je NBS.
Problemi sa kojima bi budući ministar mogao da se susretne odnose se na rast cena, pogotovo kada se uzme u obzir potreba da se zaštiti životnog standardna građana. Poseban problem bi mogao da predstavlja i rast cene energenata i hrane, na koje, po navodima centralne banke, Srbija ne može mnogo da utiče jer su uslovljeni delom kretanjima na berzama, a delom geopolitičkim dešavanjima u vezi sa Ukrajinom, Rusijom, i sankcijama zapadnih zemalja.
Sa NBS je saglasan i ekonomista Saša Đogović, koji je u razgovoru sa Bloomberg Adriju rekao da bi cene mogle da uspore rast nakon žetve koja dolazi, i predvideo da će se stopa inflacije vratiti u ciljani okvir u toku sledeće godine. On je upozorio da sa prognozama treba biti oprezan, jer mnogo zavisi od dešavanja u Ukrajini, kao i odnosa između zapadnih zemalja i Rusije.
Kamatne stope i BDP
Na pitanje inflacije prirodno se nadovezuje tema o kamatnim stopama u zemlji. Povećanje cena zaduživanja je jedan od načina na koji centralne banke pokušavaju da inflaciju vrate u okvire cilja. Federalne rezerve SAD su u junu referentnu kamatnu stopu podigle za 75 baznih poena, dok su od početka godine kamatne stope podigle za 1,5 procentnih poena. Banka Engleske je svoju kamatnu stopu od 0,1 odsto podizala u pet navrata, pa ona u junu iznosi 1,25 odsto. Evropska centralna banka (ECB), kao izuzetak, u junu je odlučila da ne menja svoje kamatne stope, ali je i najavila prva povećanja kamatnih stopa u poslednjih 11 godina za jul i septembar.
Kako je inflacija u Srbiji u junu stigla nadomak 12 odsto, što je tri puta više od ciljanog raspona inflacije Narodne banke Srbije, NBS je od aprila do jula podigla referentne kamatne stope za 175 baznih poena. Više kamatne stope po pravilu dovode do usporavanja rasta bruto domaćeg proizvoda, što bi moglo da ministarstvo finansija primora da promeni projektovani rast za 2022. i 2023. godinu. Ministarstvo finansija predviđa rast od 4,5 odsto u naredne dve godine, slično kao i NBS, koja predviđa rast od 3,5 odsto do 4,5 odsto u 2022. i rast od četiri do pet odsto u 2023.
Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetska banka za Srbiju predviđaju rast od 3,5 odsto, 3,3 odsto, i 3,2 odsto u 2022. Kako je za Bloomberg Adria rekla Dragana Ignjatović iz S&P Global Inc, ta kompanija rast BDP Srbije procenjuje na 3,5 odsto u 2022. i 3,7 odsto u 2023. Smanjenje BDP automatski znači i viši udeo javnog duga u BDP.
"Kamate će ići na gore pre svega zato da ne bi presušilo zaduživanje u inostranstvu, a to će uticati na javne finansije i na javna ulaganja", rekao je za Bloomberg Adriju Vladimir Gligorov, ekonimsta sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. "Ukoliko trajno poskupi strani novac, što je verovatno, onda se može očekivati dodatno usporavanje privrednog rasta u narednim godinama", rekao je Gligorov.
EPS i Fiat
Iako ne direktno u nadležnosti ministarstva, problem sa kojim će se nova čelna osoba susresti je svakako i funkcionisanje nekih od najvećih kompanija u državi, kao što su Fiat Chrysler Automobiles (FCA) Srbija i Elektroprivreda Srbije (EPS). Što se tiče proizvođača automobila, najavljeno je da će kompanija u svom pogonu u Kragujevcu početi da proizvodi električne automobile. Problem je što kompanija više od 1.500 radnika trenutno vidi kao višak, pa im je ponudila otpremnine ili rad u inostranstvu do 2024.
Drugi, potencijalno veći, problem predstavlja poslovanje EPS. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je nedavno rekla da je EPS za uvoz struje od decembra 2021. do aprila 2022. platila 530 miliona evra, optuživši tom prilikom upravu EPS za loše upravljanje, kompaniju koja je u nadležnosti ministarstva koje vodi. Nakon posledenje preporuke Vlade Srbije, EPS će cenu struje za privredu od 75 evra po megavat-satu zadržati do kraja avgusta, a ne do kraja juna, kako je prvobitno planirano. Ministarka je takođe najavila i poskupljenja struje, kako za privredu, tako i za stanovništvo, i pozvala građane da se spreme da štede električnu energiju.
Kada se uzme u obzir promenljivost na berzama, kao i predviđanja mađarske berze HUDEX da će cena struje pasti tek u drugom tromesečju 2023. godine, novi ministar će pred sobom imati zadatak da makar delimično ispuni očekivanja stanovništva u pogledu cena struje, ne ugrožavajući nesmetano funkcionisanje energetskog sistema, uz pozamašne svote kojima će se iz budžeta finansirati uvoz uglja i struje.
Rast plata i penzija
Možda i medveđu uslugu svom nasledniku ili naslednici učinio je trenutni ministar Siniša Mali, kada je u u drugoj nedelji juna objavio da će penzije do januara ukupno porasti za 18 - 20 odsto. Mali je dodao da će minimalne zarade biti povećane za najmanje 13 odsto, a da će plate u javnom sektoru biti uvećane za najmanje 10 odsto. Uz rast zarada, Mali je najavio i da će ministarstvo nastojati da rastereti poslodavce time što će opterećenje na zarade smanjiti na 60,2 odsto.
Kada se uzme u obzir raskorak između visine prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe, razumljiva je želja ministarstva da usled rasta cena proba da zaštiti životni standard građana. Takođe se može očekivati da će ove mere naići na odobravanje stanovništva. Da su povećanja opravdana, smatra i Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koji je za Bloomberg Adriju rekao da se povećanjima štite siromašni, koji su najpogođeniji ovom inflacijom, jer troše najveći deo svog budžeta na hranu.
Stvar koja donekle komplikuje planove ministarstva jeste finansiranje navedenih mera. Mali je najavio povećanja, ali ne i mehanizme preko kojih bi bila obezbeđena sredstva da se povećanja sprovedu. "Mere će svakako povećati nominalne budžetske rashode, jer su plate i penzije bitan deo budžetskih rashoda. Ali ne bi trebalo da previše povećaju i bužetski deficit kao procenat od BDP-a, jer su i budžetski prihodi veći, zbog inflacije, kao i nominalni BDP", smatra Jovanović.
Javni dug i obveznice
Javni dug Srbije trenutno iznosi 30,97 milijardi evra i na nivou je 52,8 odsto projektovanog BDP-a za tekuću godinu. Neizvesnost izazvana inflacijom, sukobom u Ukrajini i nestabilnošću na tržištu energenata može dovesti do sporijeg rasta BDP, pa bi se udeo javnog duga u BDP samim time povećao.
Povećanja zarada i penzija, kao i najavljeni infrastrukturni projekti, znače da će ministarstvo morati da obezbedi sredstva, što se uglavnom radi putem zaduživanja. Država u toj situaciji može da proda nešto od javne imovine, zatraži kredit, ili pokuša da proda hartije od vrednosti, poput obveznica.
Predsednik Aleksandar Vučić je ranije u junu negirao pisanja u medijima da bi se sredstva mogla prikupiti prodajom EPS-a. Tom prilikom je rekao da prodaja tog javnog preduzeća bila protiv interesa Srbije.
Situaciju komplikuje činjenica da se interesovanje za kupovinu obveznica smanjuje. Tako je na nedavnoj aukciji obveznica sa ročnošću od pet i po godina od ponuđenih 43,6 milijardi dinara prodato 35 miliona dinara. Isto tako, na aukciji dvogodišnjih obveznica sedmog juna prodate su obveznice od 4,04 milijarde, što je 59 odsto manje nego na prvoj aukciji emitovanih hartija, održanoj u januaru.
Parlamentarni izbori su, podsetimo, održani 3. aprila, a konačni rezultati potvrđeni 5. jula, kada je počeo da teče zakonski rok za formiranje Skupštine Srbije od 30 dana. S obzirom na to da je rok za formiranje vlade 90 dana od tada, novog ministra finansija osim vruće fotelje, sačekaće verovatno i vruća jesen.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...