.webp){kind=icon}
Države širom sveta suočavaju se sa istom dilemom - gde postaviti minimalni prag za odlazak u penziju. S obzirom na to da stanovništvo živi sve duže, otežavaju se i uslovi koje moramo da ispunimo za odlazak u penziju. Ipak, dok u nekim državama zbog toga besne protesti, u drugim građani mirno prihvataju promene - pa čak i ako je prag viši.
Stararenje stanovništva je zajednički problem. Očekuje se da će se svetska populacija starija od 60 godina udvostručiti do 2050. godine, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dok stope fertiliteta padaju. Tada će jedan od pet stanovnika Zemlje biti stariji od 60 godina, što znači da će veliki deo stanovništva napraviti pritisak na penzioni sistem.
Jedna bitna mera koja zabrinjava je broj starijih ljudi u poređenju sa populacijom koja je radno sposobna. U Evropi i Severnoj Americi taj odnos će biti oko 50 na 100 do 2050. godine, prema prognozama UN, što je porast sa 30 na 100 u 2019. Drugim rečima, mnogo manji udeo stanovništva će plaćati porez. U Srbiji koeficijent starosti takođe raste i trenutno je na nivou od 33 prema 100.
Opširnije
Macron poziva na 100 dana hlađenja i jedinstva, protestanti protiv
Emmanuel Macron je rekao kako želi da sarađuje sa sindikatima na promenama francuskih radnih pravila.
18.04.2023
Preko četvrtine Amerikanaca nije ništa uštedelo za penziju
Više od četvrtine Amerikanaca nije uštedelo novac za penziju.
18.04.2023
Macron ne odstupa od penzione reforme
'Ljudi nisu spremni da čuju istinu, ovo nije luksuz, već neophodnost i spreman sam zbog toga završiti na spisku nepopularnih", rekao je Macron.
22.03.2023
Vlada Francuske preživela izglasavanje nepoverenja
Vlada Francuske za dlaku je u ponedeljak preživela izglasavanje nepoverenja u Nacionalnoj skupštini.
20.03.2023
Srbija je zemlja sve starijih stanovnika. Dok je prosečna starost u svetu 30,9 godina, u našoj zemlji je prosečan stanovnik 2021. imao 43,5 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Problemi se nižu dalje - životni vek čoveka raste sporije nego što države dižu donju granicu godina za ulazak u penziju, pa se smanjuje i broj godina koji ljudi provode u penziji, posebno ako se uvede i kriterijum zdravlja. Uz sve to, logično je da će se bogati građani izdvojiti kao grupa sa najboljim zdravstvenim statusom.
Broj godina koje ljudi u proseku provedu u penziji varira od države do države, ali raspon nije mali. Recimo, u Meksiku je to 12,9 godina, a u Francuskoj je više - 23,3 godine, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg. U Srbiji je situacija još nepovoljnija. S obzirom na to da je prag za penzionisanje muškaraca u Srbiji 65 godina, a da je njihov prosečan životni vek trajao oko 70 godina u (pandemijskoj) 2021, što su poslednji dostupni podaci, njima ostaje samo pet godina penzije.
Za žene je situacija nešto bolja, s obzirom na to da žene prosečno žive duže i penzionišu se (zasad) ranije. Dok muškarci u Srbiji mogu ostvariti pravo na starosnu penziju sa 65 godina života i najmanje 15 godina radnog staža osiguranja (ili sa 45 godina staža), za žene je taj prag nešto niži - to pravo dobijaju sa 63 godine i šest meseci, dok su ostali kriterijumi isti.
Ipak, uslovi za žene će se pooštravati - svake godine, ženama se dodaje još dva meseca obaveznog radnog staža, do trenutka dok ne stignu muškarce. To će se desiti 2032. godine, kada će uslov za starosnu penziju dostići 65 godina života.
Starosne granice u Evropi
Ako se uvede još jedan kriterijum - dobro zdravlje, ljudi u Francuskoj provedu i punoletstvo u penziji, što je više nego u SAD, gde se to svede na deceniju.
Drugim rečima, kada se ukrste ta tri faktora: očekivana dužina života, očekivana dužina zdravog života i starosni prag za odlazak u penziju, Francuska izbija na prvo mesto po vremenu koje stanovništvo provede u zdravlju, primajući penziju, pokazuju podaci Bloomberga.
Analiza je jasna: penzioneri u Zapadnoj Evropi uživaju u najdužim penzijama, ako se posmatra period u kom su ljudi zdravi. Nasuprot tome, Amerika je izuzetak - ona je jedna od zapadnih zemalja gde su penzije kratke.
Zašto su onda Francuzi ljuti?
Francuski predsednik Emmanuel Macron predložio je reformu penzionog sistema koja podrazumeva povećanje donje granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine, što bi smanjilo pritisak na javne finansije. S obzirom na to da Francuzi provedu više vremena u penziji nego što je to u drugim evropskim državama, penzioni deficit bi mogao da naraste i do 0,8 odsto godišnje ekonomske proizvodnje u narednoj deceniji, upozorava Savetodavno veće za penzije.
Podizanje minimalne starosne granice na 64 godine i povećanje minimalnog perioda doprinosa za pristup punoj penziji će eliminisati sistemski deficit do 2030. godine, argumentuje vlada svoju odluku.
Zašto se sindikati protive? Radničke organizacije kažu da će prilagođavanje starosnog praga nepravedno pogoditi niskokvalifikovane i siromašnije koji su se zaposlili ranije u toku života.
Sindikati smatraju da postoje bolji načini da se poveća zaposlenost među starijim radnicima i da se sistem rebalansira, što uključuje povećanje poreza, što je neoliberalni predsednik Macron odbacio.
"Macron nikada nije doveo u pitanje svoju ultraliberalnu politiku u službi najbogatijih, što izaziva sve veće odbijanje stanovništva. Još jednom tvrdi da su potrebne još dve godine rada da bi se proizvelo još više bogatstva, a mi nikada nismo ovoliko proizvodili i bogati nikada nisu bili ovoliko bogati", navodi se u saopštenju francuskog sindikata CGT.
Oni argumentuju da su promene nepravedne jer "pogoršavaju nejednakosti koje su već pristutne u sistemu".
So na ranu dodala je odluka Macrona da u postupku donošenja zakona zaobiđe glasanje u parlamentu kada je postalo jasno da mu tamo nedostaje većina da progura odluku. Ipak, Ustavni savet Francuske na kraju je odobrio plan, a Vlada Francuske za dlaku je preživela izglasavanje nepoverenja u Nacionalnoj skupštini. Zakon bi trebalo da stupi na snagu u septembru.
