Emmanuel Macron je rekao kako želi da sarađuje sa sindikatima na promenama francuskih radnih pravila, u želji da prebrodi kontroverznu penzionu reformu koja je izazvala široke proteste i smanjila njegovu popularnost.
Vlada će predloge predstaviti 14. jula, na Dan Bastilje, rekao je on u 14-minutnom televizijskom obraćanju u kojem je nastojao da prenese pomirljiv ton, priznajući da podizanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju na 64 godine nije dobro prihvaćeno u javnosti.
Opširnije
Penziona reforma u Francuskoj još korak bliža usvajanju
Emmanuel Macron je u subotu potpisao kontroverznu penzionu reformu nakon što je Ustavni savet odobrio predlog.
15.04.2023
Ustavni savet odobrio Macronovu penzionu reformu
Ustavni savet Francuske odobrio je plan Emmanuela Macrona da poveća starosnu granicu za penzionisanje.
14.04.2023
Macron: EU mora da zauzme nezavisnu ulogu u krizi između Kine i SAD
Macron je govorio protiv eskalacije sukoba oko Tajvana.
09.04.2023
Macron ne odstupa od penzione reforme
'Ljudi nisu spremni da čuju istinu, ovo nije luksuz, već neophodnost i spreman sam zbog toga završiti na spisku nepopularnih", rekao je Macron.
22.03.2023
"Pred nama je 100 dana hladnokrvnosti, jedinstva, ambicije i akcije u službi Francuske", rekao je Macron i dodao da će se obratiti svim strankama, od gradonačelnika i izabranih zvaničnika do predstavnika radnika, ponavljajući prethodna obećanja o promenama u svom načinu upravljanja - odozgo prema dole.
Predsednik nije gubio vreme na potpisivanje nepopularnog zakona o penzijskoj reformi u petak uveče, nakon što je francuski ustavni sud odobrio ključne elemente zakona. Sindikati su optužili predsednika za nepoštovanje radnika i najavili nove proteste kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo.
Šef umerenog sindikata CFDT Laurent Berger kritikovao je govor, rekavši da je prazan, ne sadrži ništa konkretno i pokazuje da Macron ne razume gnev ljudi, dodajući da to neće učiniti ništa da smiri nezadovoljstvo ljudi.
„Danas je i dalje mnogo gneva među radnicima, mnogo besa među onima koji su izašli i protestovali“, rekao je on na televiziji BFM. „Ovaj bes je prvenstveno posledica te penzione reforme, koja je nepravedna.
Francuska televizija emitovala je snimke protesta u centru Pariza i drugim gradovima, sa mnogim zapaljenim kontejnerima.
Sindikati su pozvali na još jedan veliki protest prvog maja. Macron je rekao da su mu vrata otvorena za razgovor, ali je Berger rekao da sindikati neće reagovati pre tog datuma.
Macron je rekao da je otpor njegovoj reviziji penzionog sistema pokazao da su Francuzi duboko zabrinuti za uslove rada i obećao je da će konsultovati sindikate o, kako je rekao, novom paktu o "radnom životu". On je rekao da namerava da razgovara o visini plata i kako da se poveća zapošljavanje starijih.
Dodao je da drugi prioriteti uključuju reformu bolničkih hitnih službi do 2024. godine, kao i borbu protiv ilegalne imigracije, socijalnih prevara i kriminala - predlozi koji se dopadaju desničarskim strankama.
Međutim, nije jasno kako će graditi koalicije za usvajanje zakona u parlamentu nakon što je prošle godine izgubio apsolutnu većinu.
Marine Le Pen, čiji je krajnje desničarski Nacionalni front najveća opoziciona partija u donjem domu, optužila je Macrona da je još jednom okrenuo leđa francuskom narodu i ignorisao njegovu patnju.
Ovaj nekoherentan, usamljen i grub način vladanja signalizira nastavak petogodišnjeg prezira, ravnodušnosti i brutalnosti“, napisala je ona na Tviteru.
Macronova odluka da iskoristi ustavna ovlašćenja da progura penzionu reformu naljutila je njegove protivnike, koji kažu da nije ispunio svoje obećanje o unapređenju demokratije i da neće moći da se kandiduje za treći mandat nakon što mu sadašnji mandat istekne 2027. godine. Konzervativci takođe kritikuju ovaj potez, tvrdeći da je to autoritaran način upravljanja koji omalovažava ulogu parlamenta i koji je u suprotnosti sa demokratskim principima.
- U pisanju teksta pomogla Angeline Rascouet.