Kontinent koji stari bez naslednika

Ovogodišnja proslava Međunarodnog dana dece 1. juna bila je savršena prilika za premijera Donalda Tuska da se pohvali da je više od 15.000 dece rođeno u Poljskoj kao rezultat državnog finansiranja vantelesne oplodnje (VTO) otkad ga je njegova vlada obnovila pre dve godine. Tusk je time politički ciljao bivšu nacionalno-konzervativnu vlast stranke Pravo i pravda (PiS), koja je obustavila državno finansiranje VTO pozivajući se na manjak novca, ali i verske razloge budući da se tome protivila Katolička crkva sa obrazloženjem da je VTO "eksperimentisanje na čoveku". 

 

Međutim, Tuskove čestitke roditeljima i veličanje povećanja rađanja putem VTO nije uspelo da preokrene činjenicu da se trend pogoršanja demografske situacije u Poljskoj nije promenio. U 2025. godini rođeno je ukupno 238.000 beba – 14.000 manje nego prethodne godine – dok je zabeleženo 406.000 smrtnih slučajeva, što je 13. godina zaredom u kojoj je Poljska zabeležila negativan prirodni priraštaj. 

Prosečan broj dece koju žena rodi tokom svog života, to jest stopa fertiliteta, u Poljskoj je pala na novi minimum od 1,07 u 2025. godini, što je jedna od najnižih vrednosti u Evropi, ali i širom sveta. Slična je i stopa nataliteta, kao pokazatelj ukupnog broja živorođene dece na 1.000 stanovnika u toku jedne kalendarske godine. Doduše, nije mnogo bolja situacija ni širom Evropske unije, gde je stopa nataliteta u proseku oko 1,34, što je upola manje nego 1964. godine. 

Ovaj silazni trend sve više otežava vladama u EU, ali i širom sveta, da održe stabilnost poreskih prihoda, penzionih fondova i zdravstvenih sistema, terajući ih da na najrazličitije načine pokušavaju da podstaknu rađanje dece. Međutim, evropska iskustva pokazuju da mnogi podsticaji porodicama da imaju više dece bivaju nedovoljno uspešni. To ne stvara samo ekonomske probleme već i političke, jer rešenje leži u prijemu radno sposobnih migranata, a pod uticajem popularnosti tvrde desnice i nezadovoljstva građana evropske elite su prihvatile da delom suzbiju migracije u Evropu. 

Budući da je migracija sporna tema, kreatori politike raspravljaju o tome da li rešenje leži u povećanju fertiliteta ili upravljanju migracijama, pri čemu su mnoge evropske zemlje počele da nude finansijske podsticaje kako bi podstakle ljude da imaju više dece. Grčka je uvela davanje 2.000 evra za svako rođeno dete, dok su Mađarska, Poljska i Francuska uvele finansijske podsticaje, među kojima su oslobođenje od poreza na dohodak, univerzalni dečji dodatak i porodični dodaci. Međutim, postizanje demografske ravnoteže je više od pukog nuđenja finansijskih podsticaja ili migracija pa pad nataliteta beleže bezmalo sve zemlje. 

Prema podacima Zavoda za statistiku Nemačke Destatis, nešto više od 654.000 beba rođeno je 2025. godine, u poređenju sa 1,36 miliona na vrhuncu bebi-buma 1964. godine, što je generacija koja sada odlazi u penziju, zbog čega je zvanični Berlin pod pritiskom da reformiše penzioni sistem da se ne bi raspao. Sa nešto više od milion preminulih, razlika između umrlih i rođenih porasla je na više od 352.000 u 2025. godini, što je najviše u posleratnoj istoriji i doprinosi sve mračnijoj demografskoj situacija u Nemačkoj, gde se očekuje da 2050. godine dođe do smanjenja stanovništva za oko pet odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

Budući da postoji i veliki politički pritisak da se smanji priliv migranata, očekuje se da će ubrzo smanjenje radne snage opteretiti ekonomski rast, koji već godinama stagnira ili je negativan, naročito otkad je ruska invazija na Ukrajinu izazvala nagli porast troškova energenata. Doduše, stagnaciji i blagoj recesiji dosad je doprinosila i slaba privatna potrošnja, razočaravajući nemački izvoz zbog veće konkurencije Kine na kineskom i svetskom tržištu, kao i carine američkog predsednika Donalda Trumpa. 

"Novi rekordno nizak nivo ističe ogromne izazove sa kojima ćemo se suočiti u narednim decenijama", kaže glavni ekonomista nemačkog DekaBanka Ulrich Kater, ukazujući da se posledice već osećaju na nemačkom saveznom budžetu i tome da ima sve manje novca za socijalna davanja. "Za razliku od prošlosti, sada počinjemo da osećamo stvarne posledice."  

Depositphotos

Prema oceni nemačkih sociologa i statističara, aktuelni pad stope nataliteta uzrokovala su dva faktora. Jedan je taj da  žene rađaju manje beba, a drugi da je u odnosu da prethodne godine manja generacija ljudi koja je sada u tridesetima, što je posledica pada stope nataliteta nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine. 

Ovaj problem pokušale su da reše vlade bivše kancelarke Angele Merkel dajući finansijske podsticaje za mlade porodice i ti podsticaji su se poklopili sa privremenim povećanjem stope nataliteta, iako sociolozi nisu uvereni da su te mere dovele do tog rasta. U deceniji do 2021. godine, broj beba rođenih godišnje porastao je za 20 procenata na skoro 800.000, što je bio najviši nivo u tri decenije, ali je ponovo počeo drastično da pada minule četiri godine pa je prošle godine broj rođenih beba po ženi bio ponovo na rekordno niskom nivou od 1,35. 

Za razliku od Merkelove, Friedrich Merz se zasad nije usmerio na podršku porodicama, ako se izuzmu najave promene poreske politike koje još nisu precizirane. Merz se pak usmerio na reformu penzionog sistema, jer Destatis procenjuje da će do 2035. godine svaki četvrti stanovnik Nemačke biti star 67 godina ili više. Kao prvo rešenje, on pokušava poveća zaposlenost među starijim osobama, omogućavajući penzionerima da zarađuju do 2.000 evra mesečno a da ne moraju na taj iznos da plate porez. 

"Sam sistem zakonskog penzionog osiguranja će, u najboljem slučaju, obezbediti samo osnovni nivo sigurnosti u starosti", rekao je nedavno demohrišćanski kancelar, izazvavši bes kako dela javnosti, tako i svojih socijaldemokratskih koalicionih partnera. 

Iako se Merz branio argumentima da rastući broj penzionera povećava pritisak na penzioni sistem koji se finansira doprinosa aktivnih radnika, primetno je da kao rešenje nije predložio povećani uvoz radno sposobnih migranata, što zagovara njemu bliska poslovna zajednica. To i ne čudi, budući da je i sam u predizbornoj kampanji koristio antimigrantsku retoriku, a u anketama je antimigrantski nastrojena Alternativa za Nemačku već pretekla njegov demohrišćanski blok. 

"U vreme kada se suočavamo sa demografskom krizom u Poljskoj i širom sveta, odlično je što imamo još 15.000 blaga", rekao je premijer Tusk, naglasivši "koliko je važno da svi mi – država, institucije i ljudi – mobilišemo sve svoje snage kako bismo osigurali da što više dece bude u Poljskoj – da su bezbedna, da roditelji imaju osećaj finansijske sigurnosti". 

Prema oceni aktivista, obnavljanje državnog finansiranja VTO ima pozitivan uticaj, ali u anketama među parovima otkriva se i da se mnogi suočavaju sa preprekama zbog nedovoljnog finansiranja, kao i skrivenih troškova, poput toga da oko 50 odsto parova plaća za teoretski besplatne kvalifikacione testove. 

"Naše istraživanje pokazuje da ‘besplatan program’ nije besplatan za mnoge parove – zato što je sistem preliminarne dijagnoze i lečenja pre vantelesne oplodnje nekoordinisan i naplaćuje se, zato što se testovi podobnosti ponekad naplaćuju, suprotno pravilima, i zato što lekovi koštaju hiljade zlota", kaže za poljski portal "Rynek Zdrowia" Marta Gorna, iz poljskog udruženja "Nas Bocian" (Naša roda), koje podržava ljude koji se suočavaju sa neplodnošću. "Program zaista menja pristup lečenju u Poljskoj – to je nesumnjivo i donosi nam radost svakog dana." 

S druge strane, komentatorka poljskog lista "Rzeczpospolita" Pazulina Szewiola se žali zbog stalne diskriminacije majki na radnom mestu. 

"Tržište rada se žali na nedostatak kvalifikovanog osoblja, nedostatak posvećenosti i lojalnosti među zaposlenima, ali neke kompanije i dalje tretiraju mlade majke kao rizik, a ne kao pojedince sa ogromnim potencijalom. Da bi se to preokrenulo, biće potrebno više od poneke objave na društvenim mrežama na Dan majki. Čak i više od promene zakona – nakon što svi propisi kojima se sprovodi Direktiva EU o ravnoteži između posla i privatnog života nisu dali nikakve spektakularne rezultate", ističe Szewiola i dodaje da je potrebna "promena mentaliteta". 

Ovi podaci ukazuju da je stopa rađanja dramatično pala na oko 1,25 što je i niže od najpesimističnijih ranijih projekcija, ukazujući da je trenutna kriza ozbiljnija i od pada fertiliteta zabeleženog 1990-ih nakon Plišane revolucije koja je srušila komunizam. Procena je da je Češka doživela peti najbrži pad stope nataliteta u svetu od 2020. godine, posle Kuvajta, Letonije, Kine i Ukrajine. 

"Sada beležimo zaista neviđeni pad fertiliteta", upozorila je šefica katedre za demografiju na Karlovom univerzitetu u Pragu Jirina Kocourkova, koja ističe da su Česi "jednostavno ponovo sustigli Zapad". "Očekivali smo da će se ovako nešto dogoditi, ali ono što nas je iznenadilo, a na šta nismo bili spremni, jeste da će pad biti tako drastičan." 

Govoreći sa čisto statističke tačke gledišta, sadašnji nagli pad se objašnjava time da je to delom posledica niske stope nataliteta sredinom devedesetih godina kada su tadašnji parovi odlagali dobijanje potomstva za nekoliko godina. Međutim, sociolozi ukazuju da su razlozi višestruki, te da na sadašnji pad utiče i manje neplaniranih trudnoća, problemi sa stambenim zbrinjavanjem, finansijski problemi, teži pronalazak partnera, kao i to da žene daju neko vreme veći prioritet karijeri i drugim ličnim težnjama u odnosu na majčinstvo. 

Paradoksa li, Češka je zabeležila drastičan pad fertiliteta iako je, zahvaljujući visokim medicinskim standardima, kratkom čekanju i konkurentnim cenama, proteklih godina postala svojevrsni evropski centar za lečenje neplodnosti, privlačeći mnoge strance koji žele potomstvo. 

Vlada premijera Andreja Babiša obećala je mere za povećanje stope nataliteta, od povećanja roditeljskih dodataka, preko poreskih olakšica, do subvencionisanih kredita mladim parovima za kupovinu nekretnine. Međutim, analitičari smatraju da će te mere imati ograničen domet te da bi Češka morala da investira najmanje 10 procenata svog ukupnog bruto društvenog proizvoda da bi povećala stopu nataliteta na 2,1, to jest nivo proste reprodukcije. 

Ovaj trend nije jedinstven za Češku, već i za Francusku, koja je dugo imala neobično visoku stopu fertiliteta, ali sada beleži pad priraštaja, baš kao i SAD, Kina, Južna Koreja i Japan. Zapravo, ovo je globalni trend koji se primećuje svuda, osim delom u podsaharskoj Africi. 

Prema demografskom izveštaju za 2025. godinu, koji je objavio francuski Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije, prvi put je zabeležen negativan prirodni priraštaj, to jest broj umrlih je značajno porastao i premašio broj rođenih. Stopa nataliteta je iznosila 1,56 dece po ženi, što je najniži nivo od kraja Prvog svetskog rata. 

Razlozi za ovaj pad su delom zajednički sa ostatkom zapadnog sveta – duboka antropološka kriza sa pomakom ka individualizmu i devalvacija porodice i dece – dok su drugi specifični za Francusku. Po mišljenju svih demografa, to što su 2014. godine pod socijalističkim predsednikom Francoisom Hollandom ukinuti univerzalni dečji dodaci, koji su se ranije dodeljivali bez obzira na prihod, imalo je duboko štetan uticaj na stopu nataliteta u Francuskoj. 

I dok je u francuskoj javnosti došlo do poplave poziva na "ponovno demografsko naoružavanje" – kako je to pre dve godine formulisao predsednik Emmanuel Macron – vlada premijera Sebastiena Lecornua je pribegla neuobičajenoj ideji da pošalje pismo svim francuskim građanima starosti 29 godina, nudeći im neke savete i želeći da "podigne svest" o izazovu koji danas predstavlja raširena neplodnost parova koji žele da imaju decu. Ovakav potez su pojedini komentatori dočekali ocenom da Macron, Lecornu i njihovi stručni timovi očigledno se ne razumeju previše u porodicu i stopu nataliteta. 

Iako dok će cinici primetiti i da Macron nema dece, konzervativci će istaći ne samo da su francuske mere u korist stope nataliteta preduzimane bez mnogo doslednosti, poput reforme roditeljskog odsustva, već i da je vreme da se Francuska 2026. godine podseti da su ljubav između muškarca i žene, vera u budućnost i radost prenošenja tradicije zapravo glavni sastojci istinske porodične kulture. 

S druge strane, litvanska liberalna političarka Ona Aleksiunaite smatra Francusku pozitivnim primerom dugoročnih mera za podršku porodicama, ističući francuski poreski sistem prilagođen porodicama tako da što više dece porodica ima, to je manje njeno poresko opterećenje. 

"Uspešnije evropske zemlje ne oslanjaju se na individualne beneficije, već na sveobuhvatni sistem koji smanjuje finansijski teret odgajanja dece... Skandinavske zemlje ulažu velika sredstva u dostupnu brigu o deci, fleksibilnije radno vreme, stabilan prihod tokom roditeljskog odsustva i bolju ravnotežu između posla i privatnog života", ističe Aleksiunaite i dodaje da je to važno jer "odluka o deci sve više postaje pitanje finansijske održivosti i kvaliteta života – a manje čisto emocionalna odluka". 

"Italija ostaje zemlja u kojoj samo veoma pozitivna neto migracija može da nadoknadi uglavnom negativnu prirodnu promenu i gde stanovništvo nastavlja da stari", saopštio je Italijanski zavod za statistiku (ISTAT) podatke da je broj stanovnika zemlje 1. januara ove godine ostao na 58,94 miliona, praktično nepromenjen u odnosu na godinu ranije. 

Međutim, stručnjaci ukazuju da je demografska jednačina malo komplikovanija te da treba uzeti u obzir i druge demografske faktore, poput stope rađanja i smrtnosti, kao i veličinu radno sposobnog stanovništvo. Naime, broj rođenih u Italiji je opao na 355.000 u 2025. godini, što je pad od 3,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu i predstavlja novi rekordno nizak nivo od ujedinjenja zemlje 1861. godine. 

Depositphotos

"Neto migracija stabilizuje ukupnu populaciju. Pa ipak, radno sposobno stanovništvo se smanjuje, i to već nekoliko godina. Istovremeno, fertilitet i dalje opada, što starenje stanovništva čini problematičnim i kratkoročno i dugoročno", ističe Andrea Bassanini, viši istraživač u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). "Bile bi potrebne odlučnije akcije na nekoliko nivoa da bi se situacija poboljšala… Bez preokretanja pada stope fertiliteta, zemlja rizikuje da plati cenu na duge staze. Preokretanje čvrste migracione politike, barem što se tiče migracije radne snage, bila bi alternativa u skladu sa politikama koje podržavaju fertilitet." 

Iako je poznata po oštroj retorici prema ilegalnim migracijama, Meloni protekle četiri godine nastoji da otvori više legalnih puteva za dolazak radno sposobnih migranata, naročito sezonskih radnika, kroz sporazume sa zemljama poput Bangladeša. Prema studiji OECD-a, povećanje neto migracije može da nadoknadi trošak koji privreda i država imaju zbog ulaganja u rast stope fertiliteta, budući da je neophodno nekoliko decenija da bi se dobile prve dividende politike koje stavljaju naglasak na rađanje više dece. 

Međutim, sprovođenje takve politike znači više od podsticanja dolaska visokokvalifikovanih radnika, jer je neophodno zadržati radne migrante, a izbeglice integrisati u društvo i tržište rada, uz priznanje stranih kvalifikacija. Među većim evropskim zemljama, Španija je trenutno lider u tome jer se u sveopštoj antimigrantskoj atmosferi širom EU pojavljuje kao zemlja koja se javno zalaže za imigraciju, ne samo iz humanitarne perspektive, već i kao strategiju ekonomskog rasta. Čak se najavljuje da će zvanični Madrid regulisati status 500.000 migranta koji već žive u zemlji, a nemaju odgovarajuće papire i dozvole. 

Bassanini pak ukazuje da migranti nisu "beskonačan izvor" te da mnogi migranti ostaju samo privremeno u zemlji domaćinu. 

"Ali na kraći i srednji rok, kada se problem starenja stanovništva pogoršava zbog masovnog penzionisanja bebi-bumera i generacije X, migracije radne snage bi mogle biti korisno rešenje", kaže Bassanini. 

Kako ocenjuje Guillaume Duval, bivši glavni urednik ekonomskog časopisa "Alternatives économiques", argumenti koji ističu navodni gubitak ekonomske konkurentnosti ili političkog uticaja zbog smanjenja populacije su irelevantni, a manje stanovnika je pozitivno iz ekološke perspektive.  

"Ako se ovaj rast stanovništva želi zaustaviti, bolje je da se to desi kroz smanjenje broja rođenih, a ne kroz ratove i epidemije, koje bi neizbežno postale češće na planeti koja više ne može da izdržava toliko ljudi koji je uništavaju", kaže Duval, navodeći da je masivni rast stanovništva poslednjih decenija jasno povezan sa ozbiljnom degradacijom životne sredine koja je pratila rastuće emisije gasova staklene bašte, urušavanje biodiverziteta, krčenje šuma, iscrpljivanje zemljišta, nestašicu vode i zagađenje plastikom i hemikalijama. 

Osim toga, na nivou Francuske, ovaj demografski pomak trebalo bi, smatra on, da pomogne i u relativno brzom ublažavanju situacije na tržištu nekretnina, budući da je nedostupnost stambenog prostora jedan od glavnih problema sa kojima se mladi u Francuskoj danas suočavaju.  

"Demografski pad bi takođe mogao pomoći u rešavanju još jedne od najozbiljnijih poteškoća u zemlji: lošeg kvaliteta i duboko nejednake prirode obrazovnog sistema. Sa manje dece, biće moguće rešiti ovaj problem bez potrebe za povećanjem javne potrošnje u već veoma ograničenom kontekstu", navodi Duval, ali priznaje da će Francuska morati da živi sa velikim udelom starijih ljudi u stanovništvu dok se ne postigne nova demografska ravnoteža. "Ova nova demografska tranzicija podrazumeva velike društvene promene i previranja, dovodeći u pitanje naše navike i načine razmišljanja. Ali bolje je prilagoditi se tome nego sanjati o povratku – što je verovatno nemoguće i, u svakom slučaju, nepoželjno – navodno beskonačnom rastu stanovništva."