Cena sahrana: koliko pogrebno preduzeće zaradi u proseku?

Mada pogrebno preduzeće verovatno nije prva asocijacija na inflaciju koja već godinama brine svet, cene su i u toj oblasti donekle promenjene. Procenjuje se da se broj firmi u ovom sektoru u Srbiji meri stotinama, a podaci pokazuju da privatnici više zarađuju od javnih komunalnih preduzeća (JKP).

Poslovanje privatnih i javnih firmi razlikuje se po više osnova. Na nivou prihoda, JKP dominiraju i, očekivano, najveće prihode među njima ostvaruju preduzeća u gradovima sa najvećom populacijom - Beograd i Novi Sad. Prema računici analitičkog tima Bloomberg Adrije, prosečna profitabilnost (merena prosečnom EBITDA maržom za 2023. godinu) za ova preduzeća je jednocifrena i iznosi sedam odsto.

S druge strane, privatne kompanije i preduzetnici prikazuju veći potencijal za maržu i beleže čak i solidne dvocifrene stope, a u proseku EBITDA marža iznosi devet odsto. Ako se isključi Konkordija 21000, koja je u 2023. zabeležila gubitak, prosek bi bio 12 odsto, napominju analitičari.

"Naša pretpostavka je da se sa dodatnim uslugama koje privatnici pružaju - sve od prevoza umrlih lica (iz inostranstva i u zemlji), pribavljanja dokumentacije za sahranu, oblačenja pokojnika, odjavljivanja penzija, izrade plakata, vađenja umrlica, rezervacije termina opela i sahrana, kupovine grobnih mesta do cvetnih aranžmana - kreira prostor za ostvarivanje dodatne vrednosti", pojašnjavaju.

U tom smislu treba istaći da JKP, uopšteno govoreći, pruža osnovne pogrebne usluge kao što su kopanje parcela i održavanje, pa je u skladu sa očekivanjima da su marže niže u poređenju sa privatnim preduzećima i preduzetnicima gde je širi izbor proizvoda i usluga.

Takođe, privatne firme imaju mali broj zaposlenih u poređenju sa JKP, koja imaju i po više stotina radnika. "Najveća privatna pogrebna kompanija Funero u Subotici ima osamnaest zaposlenih i ostvaruje EBITDA maržu od 32 odsto."

Istovremeno, kod privatnih kompanija može da se primeti i pozitivna korelacija između broja zaposlenih i profitablinosti, imajući u vidu jači kapacitet za prihvatanje poslova i pružanja usluga.

Sem toga, u slučaju privatnika je posebno evidentan efekat ekonomije obima. "Generalno, što su prihodi viši, marže su veće", navodi analitički tim.

Cene sahrana 

Kako su za Bloomberg Adriju naveli iz JKP Pogrebne usluge Beograd, i na njihovo preduzeće - kao uostalom i na druge privredne subjekte - značajno su uticali novonastali tržišni uslovi vođeni inflatornim pritiscima.

"Do sada su menjane isključivo one cene koje zavise od dobavljača (kamen, cveće, pogrebna oprema). S druge strane, cene osnovnih i ostalih usluga JKP Pogrebne usluge Beograd nisu menjane od 2019. godine", rekli su iz tog preduzeća, ne precizirajući u kojoj meri su se pomenute vrednosti promenile.

Depositphotos

U programu poslovanja preduzeća za ovu godinu navodi se da im ciljana vrednost ukupnih prihoda u 2024. iznosi 2,76 milijardi dinara. Ukupni rashodi za tekuću godinu planirani su u iznosu od 2,75 milijardi dinara, a predviđa se profit od 9,08 miliona dinara. Prošle godine ukupni prihodi su im bili 2,59 milijardi, rashodi 2,63 milijarde dinara, dok je firma godinu zaključila neto gubitkom od 26,15 miliona dinara.

Prema njihovoj statistici, prosečni troškovi sahrane za oktobar 2024. iznosili su 38.870 dinara, dok su troškovi pogrebne opreme u proseku bili 68.863 dinara - ukupno 107.733 dinara. Ukoliko je reč o novom grobnom mestu, naplaćuju se troškovi izgradnje grobnog mesta u iznosu od 19.500 dinara koji nisu uračunati u prosečne troškove.

 

"Kada se saberu iznosi prosečnih troškova sahrane i pogrebne opreme i tome doda iznos izgradnje novog grobnog mesta, to ukupno čini osnovnu cenu sahrane, samo sa neophodnim elementima. JKP Pogrebne usluge Beograd odmah umanjuje troškove sahrane za iznos koji utvrđuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), ukoliko je preminulo lice bilo penzioner. Navedeni iznos je trenutno 68.863 dinara", kazali su u preduzeću.

Treba reći i da je, prema važećem zakonu o radu, poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog. U oba primera visina neoporezivog iznosa je 94.472 dinara, s tim da se u prvom slučaju porez preko tog iznosa plaća po stopi od 10, a u drugom slučaju od 20 odsto.

Na pitanje o konkretnim cenama kamenorezačkih usluga, iz Pogrebnih usluga Beograd nisu dali precizan odgovor. "Što se tiče spomenika, cene im zavise od veličine i vrste kamena, a s druge strane porodice nisu u obavezi da podignu spomenik, već samo da urede humku na grobu. Cena klesanja slova zavisi od dužine i kvaliteta ispisa, da li se radi mašinski ili ručno, itd. Pored ovoga, postoje grobnice koje predstavljaju mesta sa već postojećim spomenikom", naveli su u odgovorima poslatim mejlom.

I zaista, u zavisnosti od kamenorezačkih radnji u zemlji, samo cene spomenika variraju od više stotina do više hiljada evra.

Kada je u pitanju oprema koja ne zahteva kamenorezačke usluge, njihova cena je istaknuta na sajtu ovog JKP, pri čemu se sanduci za odrasle kreću od 280 do skoro 2.500 evra.

Iz Pogrebnih usluga Beograd podsećaju da, ukoliko tako želi, porodica preminulog je ta koja treba da angažuje svog parohijskog sveštenika. Srpska pravoslavna crkva zvanično nije odredila cenovnik ovakvih usluga.

Nelojalna konkurencija i u pogrebnoj delatnosti

Tačan broj onih koji se bave pogrebnom delatnošću u zemlji teško je ustanoviti, a u pomenutom planu poslovanja beogradskog javnog preduzeća kao jedan od ciljeva navodi se i suzbijanje nelojalne konkurencije.

"Izazvana niskim cenama malih neregistrovanih preduzeća u pogrebnoj delatnosti, sivom ekonomijom (izbegavanje plaćanja odgovarajućeg poreza Republici Srbiji) i selektivnom primenom cenovnika u zavisnosti od procenjene platežne moći potomaka preminulih, nelojalna konkurencija predstavlja značajan izazov", kaže se u dokumentu.

Naglašeno je i da već nekoliko godina pokušavaju preko nadležnih organa grada Beograda (Komunalna policija, Saobraćajna policija, Sekretarijat za zdravstvo...), ali i sopstvenih službi (obezbeđenje, terenska kontrola, kamenorezačka služba...) da spreče sivo tržište pogrebnih proizvoda i usluga. Pod tim podrazumevaju:

• spregu između zdravstvenih radnika (mrtvozoraca) i posredničkih pogrebnih agencija, koje imaju za posledicu zloupotrebu porodice kojoj je neko preminuo;

• ilegalne prodavce cveća ispred njihovih grobalja;

• ogroman broj ilegalnih prodavaca koje angažuju privatni kamenoresci koji nude kamenorezačke usluge deleći flajere, presrećući građane na njihovim grobljima, kada na njih dolaze ili čak i prilikom same sahrane.

Da je siva ekonomija veoma prisutna u ovom sektoru, ističe se i u studiji Udruženja privatnih pogrebnika Srbije iz januara 2021. godine. U njoj je navedeno da 298 preduzeća obavljaju pogrebnu delatnost iz privatnog sektora na teritoriji cele zemlje. Pri tome je istaknuto da je svega 13 firmi u tom trenutku bilo licencirano da obavljaju tu delatnost.

Depositphotos

Imajući to u vidu, upitali smo Pogrebne usluge Beograd o njihovoj saradnji sa privatnicima, ali nismo dobili direktan odgovor o tome da li takva saradnja raste, niti da li u tim slučajevima privatne firme obavljaju celokupnu organizaciju za klijenta, a kod javnog preduzeća dolaze praktično samo radi zakazivanja termina i obezbeđivanja grobnog mesta. Umesto toga, u odgovorima putem mejla naveli su razliku između upravljanja grobljima i sahranjivanja s jedne strane i pogrebne delatnosti s druge.

Naime, u skladu sa važećim propisima u Beogradu, komunalnu delatnost upravljanje grobljima i sahranjivanje na području gradskih opština obavlja javno komunalno preduzeće koje je Grad Beograd osnovao za obavljanje te delatnosti. A ona podrazumeva upravljanje i održavanje groblja, održavanje grobnog mesta i naplata naknade za održavanje grobnog mesta, obezbeđivanje grobnih mesta, pokopavanje i ekshumacija posmrtnih ostataka, kremiranje i ostavljanje pepela pokojnika, održavanje objekata koji se nalaze u sklopu groblja...  

S druge strane, "pogrebnu delatnost, koja se u skladu sa zakonom ne poverava, mogu obavljati privredni subjekti koji ispunjavaju propisane uslove", poručili su. Ova delatnost podrazumeva preuzimanje i prevoz posmrtnih ostataka od mesta smrti, odnosno mesta na kome se nalazi umrla osoba, organizaciju sahrane i ispraćaja sa pribavljanjem potrebne dokumentacije za organizaciju prevoza i sahranjivanja, pripremanje pokojnika za sahranjivanje...

"To znači da privatna pogrebna preduzeća u ovom trenutku ne mogu baviti delatnošću upravljanja grobljima i sahranjivanjem, već isključivo pogrebnom delatnošću, koja uključuje prethodno navedene elemente", zaključili su u Pogrebne usluge Beograd.

Prošle godine u Srbiji umrlih bilo znatno više nego rođenih

Demografska slika u Srbiji već dugi niz godina pokazuje ubrzano starenje stanovništva, ističu analitičari Bloomberg Adrije. "Već od kraja devedesetih vidimo tendenciju negativnog prirodnog priraštaja, to jest da broj umrlih nadmašava broj rođenih. U 2023. broj umrlih je bio za čak 60 odsto veći od broja rođenih."

Depositphotos

Sam apsolutni broj umrlih je blizu 100.000 godišnje, što je reda veličine populacije opštine Smederevo.

U prethodnim decenijama starenju stanovništva doprineo je ne samo negativan prirodni priraštaj već i emigracije koje uglavnom obuhvataju mlađu populaciju (često u fertilnom periodu), što dodatno smanjuje broj mladih u starosnoj piramidi. Čak 15 odsto stanovništva prema popisu iz 2022. spadalo je u kategoriju iznad 70 godina života. Prema medijalnoj starosti stanovništva, Srbija zajedno sa Slovenijom i Hrvatskom, nalazi se među starijim populacijama u Evropi, kažu analitičari.

"Ovakve tendencije svakako nisu povoljne kada posmatramo ekonomske efekte - tržište rada je pod pritiskom jer mlade generacije koje ulaze u kontingent zaposlenih ne mogu brojčano da nadmaše one koji idu u penziju, pa se radna snaga smanjuje, a istovremeno se povećava opterećenje na penzioni sistem. S druge strane, širi se prostor za druge segmente na koje utiče starenje stanovništva - prvenstveno za zdravstvo i farmaciju, ali i za širok spektar usluga, kao što su usluge nege, starački domovi, pogrebne usluge i slično", zaključuju oni.