Beograđani će vozom do Ljubljane stizati za šest sati

Srbija bi za modernizaciju svog dela pruge, koja bi povezala Beograd, Zagreb i Ljubljanu, mogla da dobije bespovratno oko 200 miliona evra iz Evropske unije.

Prema propisima za finansiranje železničkih projekata, Srbija bi za svoju deonicu potencijalno mogla da dobije bespovratna sredstva EU do 50 odsto ukupnog budžeta, ukoliko aplikacija za finansiranje bude uspešna, kaže direktor Transportne zajednice Matej Zakonjsek za Bloomberg Adriju. S obzirom na to da su Slovenija i Hrvatska direktni korisnici EU fondova (strukturnih fondova iz budžeta EU 2020 - 2027), za njih se primenjuju različite smernice.

Podsećanja radi, kao što je Bloomberg Adria već pisala, preliminarne procene Saobraćajnog fakulteta iz Beograda i Saobraćajnog instituta CIP ukazuju da bi modernizacija pruge za brzine od 200 kilometara na sat od Stare Pazove do Šida mogla da košta oko 400 miliona evra, dok bi kroz Hrvatsku koštala 670 miliona evra, a kroz Sloveniju 640 miliona evra.

Glavna železnička osovina Zapadnog Balkana

Dvokolosečna elektrificirana linija između Beograda i Ljubljane je deo nekadašnjeg panevropskog koridora 10 i biće deo budućeg jezgra zapadnobalkanskog koridora. Cela pruga je duga 540 kilometara (110 kilometra u Sloveniji, 320 kilometara u Hrvatskoj i 110 kilometara u Srbiji) i jedna je od glavnih železničkih osovina na Zapadnom Balkanu.

"Troškovi bi zavisili od uspešne prijave za finansiranje i ishoda pregovora između finansijskih institucija. U Srbiji je deonica od (Beograda) Stare Pazove do granice sa Hrvatskom (90 kilometara) u pregovorima sa Evropskom investicionom bankom (EIB). Biće primenjeni svi standardi Transevropske transportne mreže (TEN-T), a građevinski radovi će trajati oko dve godine", kaže Zakonjsek.

Kroz Hrvatsku 2028. prva deonica za brzine 160 kilometara na čas

Prema njegovim rečima, najduži deo ove železničke trase prolazi kroz Hrvatsku i trenutno se planira modernizacija nekoliko deonica. Pre svega deonica od 88 kilometara  Dugo Selo – Novska biće do 2028. godine nadograđena na brzinu od 160 kilometara na sat. Dok će deonica Okučani – Vinkovci od 131 kilometra biti nadograđena na brzinu od 160 kilometara na sat do 2031. godine.

Depositphotos

"U Sloveniji će nekoliko deonica biti modernizovano u narednim godinama. Koridor 10 od Ljubljane do Jesenica i državne granice sa Austrijom trenutno ima jednokolosečnu prugu dužine 72 kilometra. Planiranje drugog koloseka sa nadogradnjom na TEN-T standarde za brzine od 160 kilometara na sat počelo je 2018. godine", navodi Zakonjsek. 

U Ljubljani uskoro radovi na novoj železničkoj stanici

Prva faza projekta Železničke stanice Ljubljana uskoro počinje. Pod uslovom da za ovaj deo deonice ne postoji održiva obilaznica, radovi će se izvoditi dok će stanica biti u punom pogonu. Nakon završetka 2027. godine, stanica će biti u skladu sa standardima TEN-T.

"Rekonstrukcija delova Koridora od Ljubljane do Dobove (115 kilometara) i graničnog prelaza sa Hrvatskom trenutno je u toku na nekoliko deonica. Tokom ove i naredne godine planirana je rekonstrukcija stanica Krško i Litija zajedno sa radovima na Dobovi, Zagorju, Litiji. Pored toga, određeni pružni prelazi duž trase biće zamenjeni podvožnjacima, međutim, zasada se ne može očekivati nadogradnja na TEN-T standarde na ukupnoj dužini pre 2027. godine", dodaje naš sagovornik.

Kaže da Transportna zajednica prati i podržava agendu povezivanja, tačnije razvoj TEN-T mreže i primenu srodnih zakona EU na Zapadnom Balkanu. Strateška dokumenta Transportne zajednice, kao što je Akcioni plan za železnicu, navode korake koje treba preduzeti da bi se ovaj cilj mogao postići

"Sarađujemo sa vlastima u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, kako na tehničkom, tako i na političkom nivou. Zbog činjenice da sve tri zemlje imaju jake istorijske veze, započeti su razgovori o ponovnom uspostavljanju železničke veze između Ljubljane i Beograda, a na osnovu političke volje koju su ministri zaduženi za saobraćaj u regionu izrazili na Samitu železnica Zapadnog Balkana, održanog u Beogradu 13. septembra 2021", kaže predsednik Transportne zajednice.

Ovom prilikom izgradnja moderne, digitalizovane železničke mreže, sa direktnim ekspresnim vezama između većih gradova, prepoznata je kao ključni prioritet, što se ogleda u posvećenosti železnici.

Najveći deo teretnog saobraćaja dolazi iz Mađarske

"Posmatrajući tokove teretnog saobraćaja, najveći deo teretnog saobraćaja u Srbiju dolazi iz Mađarske. To je bio slučaj pre početka radova na izgradnji pruge između Novog Sada i Subotice. Dakle, potencijal na tržištu ima, posebno za železničku liniju između Ljubljane i Beograda. Glavni argument je da je ovo najkraća veza između Bliskog istoka i srednje Evrope. Više teretnog tranzita znači više prihoda u sve tri zemlje, dok se u isto vreme promovišu jeftiniji, sigurniji i ekološki prihvatljiviji vidovi transporta", naglašava naš sagovornik.

Depositphotos

Prema njegovim rečima, trenutno se vozom između Beograda i Ljubljane putuje oko 10 sati, a završetkom ovog projekta vreme putovanja će se skratiti na šesti i po, što će železnicu učiniti konkurentnom drumskom saobraćaju. Dodatna vrednost bila bi bolja regionalna povezanost, više mogućnosti za putovanja, kao i promocija železnice kao zelenog vida transporta.

Rekonstrukcija ipak na dugom štapu

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, s druge strane kaže da modernizacija pruge između Ljubljane i Beograda jeste bitna, ali smatra da je na dugom štapu.

"Skeptičan sam koliko će brzo da se realizuje, ali ovo jeste jasna politička poruka EU. Mi se ne povezujemo samo sa Mađarskom kao članicom EU, nego bi trebalo i regionalno da se povežemo što je logično. Ako EU odluči da uloži pare, onda će od tog projekta nešto biti. Prugu Beograd - Ljubljana sigurno neće da finansiraju Rusi ili Kinezi", kaže Aćimović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija bi najpre trebalo da završi izgradnju brze pruge prema Budimpešti, jer nam je, kako kaže, robna razmena sa Mađarskom eksplodirala. Sledeći prioritet je pruga prema Nišu, za koju je dobijen grant od EU u iznosu oko 600 miliona evra i modernizacija pruge prema Dimitrovgradu, za koju su pre pet godina odobreni krediti evropskih banaka, ali novac još nije iskorišćen. Osim toga, trebalo bi uzeti u obzir da nam je robna razmena sa Turskom u porastu, tako da treba najpre osposobiti pruge prema državama sa kojima imamo najjače trgovinske veze.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar