.webp){kind=icon}
Vlada Srbije revidirala je Fiskalnu strategiju za narednu godinu, kojom se predviđa znatno veća inflacija uz realističnije prognoze makroekonomskih kretanja koja su sada primetno lošija u odnosu na ranija očekivanja.
Vlada Srbije tako je nepunih šest meseci od usvajanja Fiskalne strategije za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, priznala realnost promena u makroekonomskom okruženju i prilagodila ključne parametre kako bi obezbedila ostvarivanje osnovnih ciljeva u definisanju ekonomske i fiskalne politike.
Fiskalni savet ocenjuje da Fiskalna strategija predviđa postepenu stabilizaciju budžeta nakon nekoliko veoma turbulentnih godina, što je Srbiji potrebno, ali i upozorava da će planirano smanjenje fiskalnog deficita u srednjem roku zavisiti od rešavanja problema javnih preduzeća iz energetskog sektora.
Opširnije
Spirala inflacije u Srbiji pogodila sve sektore privrede
Sektor informacionih tehnologija i uslužni sektor se lakše nose sa posledicama visoke inflacije.
15.11.2022
I bazna inflacija ruši rekorde, dostigla 9,5 odsto
Bazna inflacija je u oktobru prevazišla ranije projekcije NBS i dostigla 9,5 odsto.
15.11.2022
NBS korigovala rast BDP-a za ovu i sledeću godinu na 2 do 3 odsto
NBS je snizila prognozu iz avgusta za rast privrede, ali i rizike po inflaciju naviše.
15.11.2022
Inflacija u Srbiji dostigla rekordnih 15 odsto
Rast cena u Srbiji ubrzao je na međugodišnjem nivou po 15. put uzastopce.
14.11.2022
Revidirana Fiskalna strategija predviđa ukidanje vanrednih izdataka države i postepeno uravnotežavanje budžeta u srednjem roku. Кonkretan plan iz strategije je da se fiskalni deficit sa 3,8 odsto BDP-a, koliko je predviđeno da iznosi u 2022, smanji u nekoliko koraka na 1,4 odsto BDP-a u 2025. godini. Takva stabilizacija budžeta postaviće javni dug na sigurnu opadajuću putanju u odnosu na BDP, smatra Fiskalni savet.
Javni dug na 54% BDP-a do kraja 2025.
Takođe, planirano je da javni dug sa sadašnjih oko 57 procenata BDP-a padne na 54 odsto BDP-a na kraju 2025. godine. Pre izbijanja zdravstvene krize, na kraju 2019. javni dug je bio 52,8 odsto BDP-a. Dakle, Fiskalna strategija predviđa da će se javni dug kroz tri godine približiti svom nivou (u odnosu na BDP) kakav je imao pre zdravstvene krize.
Revidiranom strategijom prognozira se rast BDP-a u 2023. od svega 2,5 odsto, uz dostizanje stope rasta od četiri procenta tek u 2025. godini. Slično tome, i prosečna inflacija u 2023. projektuje se na dosta visokom nivou od 11,1 odsto, a njeno vraćanje u ciljni koridor NBS (3±1,5%) očekuje se tek 2025. godine (eventualno, krajem 2024. godine).
Srbijagas i EPS tempirane bombe
Fiskalni savet upozorava da planirana stabilizacija budžeta do 2025. počiva na rešavanju problema Srbijagasa i EPS-a. Gubici Srbijagasa mogu se rešiti samo izmenom politike cena gasa na domaćem tržištu, što Fiskalna strategija podrazumeva, ali nigde jasno ne pominje.
EPS
Ogromni gubici Srbijagasa trenutno su posledica toga što to preduzeće uvozi gas po znatno većoj ceni od one po kojoj taj gas prodaje na domaćem tržištu. Planirano ukidanje budžetskih davanja za Srbijagas, dakle, može da znači samo to da će cene gasa na domaćem tržištu do 2025. biti tržišne, tj. veće od nabavne (kolika god nabavna cena bila 2025. godine).
S druge strane, EPS može trajno da reši svoje probleme samo sveobuhvatnom i temeljnom reformom, a ne parcijalnim merama. “Razlog za ogromne gubitke EPS-a je višegodišnje katastrofalno upravljanje ovim preduzećem koje je sad došlo na naplatu. Usled lošeg upravljanja, nedovoljnih i loše usmerenih ulaganja, EPS više nije u mogućnosti da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe”, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.
Kako dodaju, reforma EPS-a se ne sme svesti samo na otvaranje novog rudnika uglja i poskupljenje električne energije. “Ukoliko se u ovom preduzeću ne sprovede temeljno restrukturiranje o kom je Fiskalni savet ekstenzivno pisao u više navrata u prethodnim godinama, EPS će ostati tempirana bomba javnih finansija Srbije – koja će kad-tad ponovo eksplodirati.”
Revidiranom Fiskalnom strategijom za 2023. prognozirana je dosta visoka prosečna inflacija od 11,1 odsto koju Fiskalni savet ocenjuje kao najkrupniju promenu u makroekonomskim prognozama dokumenta i smatra da je trebalo prognozirati na nešto nižem nivou.
U maju 2022. prilikom izrade nacrta strategije bilo je prognozirano da će prosečna inflacija u 2023. iznositi 5,3 odsto, a sad se očekuje da će biti više nego dvostruko veća, tj. čak 11,1 procenat. Kao moguće objašnjenje za toliko visok rast potrošačkih cena Fiskalni savet vidi u najavi Vlade da će tokom 2023. doći do novog kruga povećanja cena energenata, što će se onda odraziti na nešto veću inflaciju.
Moguće je, takođe, da zapravo nije problem u previsokoj prognozi inflacije za 2023, već da određena greška postoji u prognozi za 2022. u kojoj će rast cena krajem godine biti znatno veći od trenutnih očekivanja Ministarstva. U tom slučaju visok rast cena na kraju 2022. preneo bi se i na početak 2023, pa bi se onda na ovaj način ostvarila relativno visoka prosečna inflacija u čitavoj narednoj godini, objašnjavaju.
