Javni dug Srbije porastao treći mesec zaredom

Javni dug Srbije porastao je treći mesec uzastopce, pokazuju podaci Ministarstva finansija Republike Srbije. Zaduženje je poraslo i kada se posmatra ukupan iznos i kada se on uporedi sa projektovanim godišnjim bruto domaćim proizvodom, pokazuju podaci objavljeni u sredu.

Javni dug u avgustu je tako iznosio 32,24 milijarde evra, odnosno 53,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuju podaci ministarstva.

Kako se navodi u poslednjem izdanju Kvartalnog monitora Ekonomskog fakulteta, takvo kretanje se može objasniti i visokom stopom inflacije.

 

 

"Javni dug u odnosu na BDP stagnira jer se država uglavnom zadužuje u evrima, a BDP raste usled inflacije i realnog rasta", navodi se u izveštaju.

Od početka godine suficit, u avgustu veći rashodi

Ministarstvo je registrovalo suficit u republičkom budžetu ako se posmatra period od početka godine do avgusta, ali je u samom osmom mesecu zabeležen deficit.

U periodu do avgusta suficit je iznosio oko 500 miliona dinara, sa prihodima od 1.111,8 milijardi dinara i rashodima od 1.111,4 milijarde dinara. U avgustu je zabeležen deficit republičkog budžeta od 0,7 milijardi dinara.

 

 

Prihodi u avgustu smanjeni su na 119 milijardi dinara, od čega najveći deo (105,9 milijardi dinara) otpada na poreska zahvatanja. Rashodi su takođe bili manji u odnosu na jul, pa su iznosili 119,7 milijardi dinara.

Po proceni ministarstva, bruto domaći proizvod Srbije će u 2022. godini porasti za tri odsto.

Kako je za Bloomberg Adriju ranije rekao saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov, izazovi koji se nalaze pred Srbijom prevazilaze monetarnu i fiskalnu politiku.

"Dodatno bi trebalo računati sa povećanim rizikom koji nije monetarne prirode, a nije ni samo u vezi sa fiskalnom politikom, već je političke prirode. To, je, da ponovim, ključni kanal, jer je egzogeni uticaj na monetarnu i fiskalnu politiku. Tako da sve zavisi od rizičnosti na deviznom tržištu", navodi Gligorov.

Budžet konsolidovane države ne pokazuje celu sliku

Na opasnost od pogoršanja ukazuje se i u poslednjem izdanju kvartalnog izveštaja, gde se navodi da bi gore međunarodne okolnosti dovele do negativnog privrednog rasta u poslednjem kvartalu ove godine.

U saopštenju se takođe navodi da statistički podaci za konsolidovani budžet države ne uključuje troškove pozajmica energetskim kompanijama.

"Država je u prvih sedam meseci javnim preduzećima iz oblasti energetike uplatila 105,6 milijardi dinara, ali su za sada ove uplate knjižene kao pozajmice, a ne kao trošak države", navodi se u izveštaju uz napomenu da je procena da "najveći deo sredstava koji je uplaćen javnim preduzećima neće biti vraćen, što znači da će se pretvoriti u rashode države".