.webp){kind=icon}
Fiskalni savet Srbije predložio je mere progresivnijeg oporezivanja kao vid podrške ugroženim radnicima sa niskim zaradama i/ili izdržavanim članovima porodice.
Reforma bi, prema njihovoj oceni, trebalo da obuhvati udvostručenje neoporezivog cenzusa na zarade, uvođenje neoporezivog cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice i povećanje stope poreza na zarade.
"Porez na dohodak građana predstavlja ključni poreski instrument za redistribuciju dohotka i smanjenje nejednakosti. Imajući u vidu fokus na nejednakost dohodaka, upravo se porez na dohodak građana izdvaja kao prvi i najvažniji instrument javnih politika u ovom kontekstu", kaže se u analizi saveta objavljenoj u četvrtak. Stoga, kako se dodaje, neophodna je dubinska reforma postojećeg sistema za oporezivanje dohotka građana.
Opširnije
Mali privrednici Srbije hoće tretman kao frilenseri
Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" predložilo je smanjenje opterećenja na niže zarade.
06.09.2022
U Srbiji 35.000 prijava za ekstraporez, prihodi i do 18 miliona evra
Porez na dohodak građana (takozvani ekstraporez) za prošlu godinu, prema dosad pristiglim prijavama, platiće skoro 35.000 građana Srbije.
09.08.2022
Plaćanje poreza na kripto i dalje može stvoriti zabunu
Kao fizičko lice možete rudariti kriptovalute, investirati u njih ili ih naslediti, a u slučaju rudarenja trenutno postoje dva tumačenja.
23.08.2022
Prvi digitalni token u Srbiji - ko plaća porez i koliki?
Otkrivanje sveta digitalne imovine u Srbiji tek je u začetku, a budući da smo nedavno dobili prvi digitalni token, mnoge zanima kakav poreski tretman čeka one koji će njime - ali i drugim budućim tokenima - trgovati.
04.06.2022
Fiskalni savet podseća da je prošlo više od dve decenije od uspostavljanja postojećeg sistema oporezivanja dohotka koji više, kako oni smatraju, nije u stanju da uspešno ispunjava društvene potrebe.
"Predlažemo da se iznos neoporezivog cenzusa na zarade udvostruči, sa 19.300 na 40.000 dinara i da se uvedu dodatni neoporezivi cenzusi od 20.000 dinara mesečno za svakog izdržavanog člana domaćinstva. Povećanjem neoporezivog cenzusa na zarade sa 19.300 na 40.000 dinara mesečno, odnosno sa 19 na 40 odsto prosečne bruto zarade, rasteretile bi se niske zarade i pružila dodatna podrška radnicima sa najnižim primanjima", poručuju u analizi.
Takođe smatraju da bi se uvođenjem dodatnih neoporezivih cenzusa za decu i druge izdržavane članove domaćinstva, unapredila pravičnost i omogućilo da poresko opterećenje bolje prati ekonomsku snagu obveznika. Jer velika je, napominju, razlika između životnog standarda dvojice radnika koji primaju istu zaradu - ali jedan živi sam, a drugi izdržava dvoje dece i nezaposlenu suprugu.
Savet predlaže povećanje stope poreza na zarade sa 10 na 15 odsto kako bi se omogućilo finansiranje predloženih uvećanih iznosa neoporezivih cenzusa.
"Kako reforma poreza na dohodak ne bi izazvala pad budžetskih prihoda, paralelno sa povećanjem neoporezivog cenzusa sa 19.300 na 40.000 dinara i uvođenja neoporezivih cenzusa od 20.000 dinara za izdržavane članove domaćinstva - neophodno je povećati stopu poreza na zarade sa 10 na 15 odsto da bi se obezbedio nepromenjen nivo budžetskih prihoda", pojašnjavaju.
U Fiskalnom savetu napominju da povećanje pomenute stope na 15 odsto ne bi negativno uticalo na konkurentnost domaće privrede budući da se radi o ograničenom povećanju poreza samo za građane sa natprosečnim primanjima. Pritom bi, dodaju, poresko opterećenje visokih zarada u Srbiji i dalje bilo manje od proseka drugih zemalja u regionu.
"Na ovaj način bi se opterećenje radnika sa prosečnom zaradom i izdržavanim supružnikom i dvoje dece smanjilo sa trenutnih 61,3 na 45 odsto neto zarade", tvrdi savet.
"Moguće razmotriti i progresivnije pristupe"
Ukoliko su društvene i političke preferencije takve da postoji želja za većim stepenom redistribucije dohotka, moguće je, navodi se u analizi saveta, razmotriti i progresivnije pristupe.
"Na primer, povećanje stope poreza na zarade na 20 odsto bi omogućilo dodatno povećanje neoporezivog cenzusa na zarade sa 19.300 na 55.000 dinara, kao i veće iznose neoporezivih cenzusa za izdržavane članove porodice od 25.000 dinara mesečno. Ovaj pristup poreskoj reformi omogućio bi dodatno rasterećenje domaćinstava sa niskim primanjima i izdržavanim članovima domaćinstva", ocenjuju.
Ukidanje obaveze plaćanja PIO doprinosa
Depositphotos
Sem iznetih mera poreske politike, u okviru onih koji se tiču socijalne politike, savet između ostalog predlaže se ukine zakonska obaveza plaćanja PIO doprinosa za osiguranike poljoprivrednike (koji ne poseduju zemljište veće od 10 hektara).
"Na ovaj način bi se priznalo faktičko stanje da obavezni sistem penzijsko-invalidskog osiguranja poljoprivrednika zapravo nikada nije zaživeo na održiv način i da nije racionalno nastaviti funkcionisanje sistema gde naplaćeni doprinosi pokrivaju svega pet odsto poljoprivrednih penzija (bez realnih mogućnosti unapređenja u narednom periodu)", kaže se u analizi.
Zato bi, prema oceni saveta, učešće poljoprivrednika u PIO sistemu trebalo organizovati na dobrovoljnoj osnovi, gde bi osiguranici koji to žele mogli da nastave dobrovoljno uplaćuju penzijske doprinose - pre svega oni koji su blizu penzione dobi ili kojima nedostaje nekoliko godina uplata da ostvare minimalni staž za penzionisanje.
"Sa stanovišta budžeta, gubitak javnih prihoda bio bi zanemarljiv (svega jedna milijarda dinara godišnje), dok bi sa stanovišta politika za smanjenje nejednakosti i siromaštva ovakva odluka bila opravdana, imajući u vidu načelno slabije materijalno stanje poljoprivredne populacije u odnosu na opštu populaciju", zaključuje Fiskalni savet.
